subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

Bunker u Savskoj ulici biće srušen

Betonsko sklonište ostatak je „nemačke arhitekture”, sagrađeno je za vreme Drugog svetskog rata. – Ima oko 80 kvadrata korisnog prostora i zidovi su mu u osnovi debeli tri metra
Autor: B. Vasiljević - D. Mučibabićponedeljak, 20.05.2019. u 18:33
Објекат има око 80 квадрата корисног простора (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Izgradili su ga Nemci za vreme Drugog svetskog rata. U njegove zidine na železničkoj stanici nalili su tone betona, oblikovali ga tako da liči na piramidu. Godinama je bio bunker.

Preživeo je ratne četrdesete, savezničke bombe koje su 1944. godine zasipale Savski amfiteatar, proširenje Savske ulice pre desetak godina, ali izgleda neće i izgradnju „Beograda na vodi”.

– Taj objekat predviđen je za rušenje jer nema istorijske, kulturne niti funkcionalne vrednosti – kaže Marko Stojčić, gradski urbanista.

Bunker je ostatak „nemačke arhitekture”. Sagrađen je između 1941. i 1942. godine. Ima oko 80 kvadrata korisnog prostora. Zidovi su mu u osnovi debeli tri metra. Visina unutar objekta je 2,20, a skloništa u srcu bunkera dugačka su 27 i 14 metara. U njemu su se krili vojnici Vermahta u vreme savezničkog bombardovanja. Tu je, kažu poznavaoci, moglo da se smesti i 50 vojnika.

Kasnije je ovaj prostor dugo bio skladište, jedno vreme kafanica u kojoj su se okupljali železničari, a potom i mesto gde su se krili sakupljači sekundarnih sirovina i beskućnici.

– Nemci su u Beogradu izgradili veći broj bunkera, ali različitih oblika. U Savskom amfiteatru bila su izgrađena četiri, nalik ovom smeštenom prekoputa suda. Građeni su specifičnom tehnikom sa kosim zidovima. To je rađeno iz praktičnih razloga, kako u slučaju bombardovanja bombe ne bi udarale direktno u objekat nego bi samo skliznule sa njega – objašnjava dr Vidoje Golubović, hroničar Beograda.

Od četiri bunkera do današnjih vremena preživela su dva, ali je jedan objekat manjeg gabarita, koji se nalazio bliže Savi, već uklonjen.

Na prostoru od Čukarice do Zvezdare, kako kaže Golubović, do sada je otkriveno 27 drugačijih, ukopanih bunkera koje su Nemci za vreme Drugog svetskog rata gradili da u njima čuvaju oružje i protivavionsku municiju.

Sklonište kao turistička atrakcija

Praksa pretvaranja nekadašnjih bunkera u turističke akcije, u muzejske i druge vrste kulturnih prostora već postoji u okruženju. Nekadašnji nuklearni bunker, izgrađen u centru Tirane, pretvoren je u muzej.

U njemu se nalazi postavka posvećena ljudima koji su progonjeni za vreme vladavine komunističkog lidera Envera Hodže. U njegovo vreme je, zbog straha od spoljnih napada, u Albaniji izgrađen veliki broj ovih skrovišta. Brojke se kreću od 170.000 do 700.000 bunkera.

   


Komentari17
3f441
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Јакшић
Неки се упорно труде да избришу трагове великог злочина над српским народом-наравно ту су и тајно обећане синекуре и лукратвни интереси. А,ето ,власт се декларише -као народна,а брише трагове сећања на дане страдања.Да ли је у питању незнање или недостатак културе сећања???
Немања Опанчаревић
одличан коментар, само мислим да није питање да ли је ово или оно - у питању је и једно и друго!
Preporučujem 5
не прави себи идоле
2.2 висина, таман да уђете и не видите ништа и то све у 80квм. Бесмислена патња за хрпом бетона подигнутом под окупацијом зарад очувања живота окупатора. Намерно на том месту треба направити вртић, парк или нови музеј. Не може Србија да буде РОБ прохујалих времена зарад очувања нечега што неко сматра традицијом а уствари се само навикао на нешто што је у старту требало да буде срушено (`45). Једино што треба да се обележи јесте Старо сајмиште где су животе изгубиле десетине хиљада људи.
Beogradjanin Schwabenländle
Зид дебљине од три метра армираног бетона се не руши без нужде, нигде. и У француској и у Немачкој постоје још слични бункери, многи су нашли неку употребу, складиште, хотел, зависно од положаја. Очистити, уредити, " окречити ", и поставити сталну изложбу о разним бомбардоваима Београда. Уредити простор испред тог музеја, како приличи таквој установи и показати да и Срби могу да поштују своју сопствену историју. Сигурно би била једна атракција, и без наплате улазница.
Bunker je i istorijski neupotrebljiv krš
Svrha bunkera je taktička zaštita okupirane lokacije i jedinica i ustanova na njoj -na istoj takvoj teritoriji. On je vizuelno previsok, zaklanja pogled u i iz Palate pravde .Nema smisla upoređivati socijalizam u Mađarskoj i u SFRJ a još manje sa režimom nacizma kako to fantazira izvesni nik @ Drpelog. Sećanja na okupaciju biće i dovoljno i dodatno sačuvana izgradnjom muzeja "Staro sajmište kao vremenski kombinovanog nemačkog -NDH objekta.
Дрпелог
У Будимпешти, у ширем центру града, постоји Музеј социјалистичке страве. Зашто Београд не би добио сличан музеј, али који би се односио на пост-социјалистичку страву, који би био смештен управо унутар овог бункера из 1942. године? Будућа музејска зграда могла би да добије и пирамидалну надградњу, као симбол данашње квази-урбанистичко-планерске градско-очинске елите.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja