četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
INTERVJU: DENIS RJUPIN, generalni direktor „Lukoil Srbija” AD

Vreme masovne izgradnje benzinskih stanica je iza nas

Kao i rusko, i srpsko tržište će kasniti s masovnim korišćenjem elektroautomobila, pre svega zbog njihove cene
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićponedeljak, 20.05.2019. u 22:55
(Фото Лукоил)

Tržište Srbije, u poređenju s okolnim, veoma je konkurentno i visokorazvijeno. Ovde su prisutni svi vodeći igrači. Tržište karakterišu precizno formirani zahtevi o kvalitetu goriva koje mi, i naši konkurenti, u potpunosti poštujemo, kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” prvi čovek „Lukoil Srbija” i rukovodilac Balkanske regionalne organizacije Denis Rjupin.

Nedavno ste stupili na dužnost generalnog direktora „Lukoil Srbija”. Do sada ste radili u zemljama Evropske unije, SAD i u Rusiji. Kakva nam iskustva donosite?

Da, u biznisu u vezi s realizacijom naftnih derivata, kroz mrežu benzinskih stanica, već sam duže od 20 godina. Uglavnom je moj rad vezan za „Lukoil” i zaista sam zahvalan kompaniji za ovu mogućnost. Iskustvo u radu na maloprodajnim tržištima mnogih zemalja u mnogo čemu je slično. Na maloprodajnim tržištima EU, Rusije i SAD, nesumnjivo, postoje razlike i uvek možemo govoriti o različitim lokalnim nijansama, kao na primer mentalitetu kupaca, njihovom prvom izboru ili navikama. Ali, iz ovog kratkog uvida u tržište Srbije mogu da kažem da je veoma konkurentno i visokorazvijeno u poređenju s okolnim tržištima. S tačke gledišta potencijalnog ličnog doprinosa, želeo bih da stavim akcenat na timski rad s ciljem usvajanja najbolje prakse.

Postoji li sličnost između tržišta EU i Srbije?

Rekao bih da se vrlo malo razlikuju, skoro su identična. Ovde su prisutni svi vodeći igrači. Nesumnjivo postoje razlike koje su uslovljene lokalnim zakonodavstvom, ali uopšte gledano, maloprodajna tržišta su veoma slična.

Koje su jake strane i perspektive kompanije i u kom pravcu treba da se razvija?

Tržište Srbije je vrlo konkurentno. Puno je posla pred nama. Naša maloprodajna mreža ima svoje istorijske korene, ali i dobro pokriva tržište budući da se sastoji od 114 benzinskih stanica.

Trudimo se da obezbedimo efikasan rad naše mreže ne gubeći iz vida njenu strukturu. Više od 16 godina iskustva u radu „Lukoila” na srpskom tržištu omogućava nam da razumemo potrebe i želje potrošača i u skladu s tim snabdevamo ih kvalitetnim proizvodima i pružamo kvalitetnu uslugu. Trudimo se da se u radu adaptiramo na tržišne promene, gradimo uzajamno korisne odnose s dilerima koji upravljaju našom mrežom, te pouzdane partnerske odnose s državom Srbijom. U dostizanju ovih ciljeva veoma važnim smatram stvaranje homogenog tima u radnom kolektivu i obezbeđivanje dostojnih uslova za rad, kao i razvoj personala.

U kom pravcu će se razvijati maloprodajni biznis u Srbiji?

Razumemo da je maloprodajno tržište u Srbiji već formirano. Smatramo mogućim fragmentarni razvoj mreže, ali sam uveren da je vreme masovne izgradnje benzinskih stanica iza nas. Usmereni smo ne na povećanje broja benzinskih stanica, već na povećanje efikasnosti rada postojećih objekata. Pravci razvoja našeg biznisa su logični, neću reći ništa posebno novo – to su širenje spektra usluga i povećanje njihovog kvaliteta.

Koje ciljeve biste želeli da postignete na osnovu iskustava u prethodnom radu?

Cilj je uvek isti – dostići maksimalnu moguću tržišnu i ekonomsku efikasnost, imajući u vidu osobenosti lokalne sredine i zakonskih propisa.

Koji prvi i najvažniji cilj ste postavili pred sebe kako biste održali trend rasta koji kompanija beleži?

Glavni cilj je, ponoviću, rad na povećanju efikasnosti, što podrazumeva rad u mnogim pravcima poslovanja – od povećanja novčanih tokova do povećanja učešća prodaje robe dopunskog asortimana u odnosu na prodaju naftnih derivata. Treba da nastavimo taj pozitivni trend koji je postignut proteklih godina uz naporan rad našeg kolektiva.

Kakav je kvalitet goriva u Srbiji?

U celini srpsko tržište karakterišu precizno formirani zahtevi u vezi s kvalitetom. Mi, kao i naši konkurenti, u potpunosti poštujemo ove standarde kvaliteta. „Lukoil” se stara da ponudi klijentima, vozačima, kvalitetne naftne derivate koji odgovaraju evropskim ekološkim standardima. Želeo bih da napomenem da su brendirani derivati „lukoil ekto” uvedeni na srpsko tržište 2013. godine. Od tada iz godine u godinu beleži se rast realizacije goriva ekto-dizel i ekto-plus. Vozači su se upoznali s kvalitetom naših proizvoda i trudićemo se da sačuvamo njihovo poverenje. Kasnije, 2016. u promet smo pustili i ekto-sport. Trudimo se da potrošaču ponudimo ono što mu se dopada i što mu je potrebno, zato i asortiman naftnih derivata na benzinskim stanicama odgovara zahtevima svakog klijenta.

Da li će benzinske stanice „Lukoil” imati ubuduće i punilišta za automobile na struju?

Svakako, električni automobil je jedan od pravaca razvoja auto-industrije, ali se sve još uvek nalazi u početnoj fazi razvoja. S druge strane, isto kao i rusko tržište, na primer, tržište Srbije će kasniti s masovnim korišćenjem elektromobila pre svega zbog cene ovih automobila. Još uvek su previše skupi, dok je ciklus eksploatacije automobila s unutrašnjim sagorevanjem znatno jeftiniji za klijenta. Pritom, čak i park polovnih automobila u Srbiji danas uglavnom ispunjava standard evro 5, što odgovara zahtevima lokalnog zakonodavstva. Koliko mi je poznato, čak i u zemljama Zapadne Evrope statistika odnosa prodaje polovnih i novih automobila značajno ide u korist prvih. Prema prognozama Međunarodne energetske agencije, do 2040. godine broj automobila u svetu dupliraće se i dostići broj od dve milijarde, od čega oko 300 miliona električnih. Prema ekspertskim prognozama, ogromna većina novih automobila u svetskom parku i dalje će biti s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Zato mi za sada ne možemo da govorimo o masovnom uvođenju novih elektromobila na srpsko tržište, naročito ako za to postoje i značajna ograničenja u infrastrukturi za njih. Ali, ako govorimo o dalekoj budućnosti, onda možemo reći da će punjenje elektromobila na benzinskim stanicama biti sistemsko rešenje.

Ima li „Lukoil” višak zaposlenih? Koliku pažnju poklanjate radu s personalom na benzinskim stanicama i koje modele partnerstva u upravljanju benzinskim stanicama ćete primenjivati?

Optimizacija radnih procesa i povećanje efikasnosti uvek su jedan od zadataka bilo koje kompanije, ne samo naftne. S druge strane, iako sam tek nedavno došao u kompaniju „Lukoil”, smatram da u njoj rade dobri stručnjaci, mnogi od njih već duže vreme, i nesumnjivo su eksperti u ovom biznisu, naročito na lokalnom tržištu. Što se tiče promena u radnom kolektivu, pre svega obratio bih pažnju na angažovanje mladih specijalista kojima će sposobne i iskusne kolege moći da prenesu svoje znanje. Na taj način se formira homogen kolektiv i odvija neizbežna smena generacija. Ne manje važnim smatram obezbeđivanje radnih mesta za radnike na našim benzinskim stanicama. Trenutno u našim objektima radi oko 800 zaposlenih naših partnera – dilera. Zajedno se trudimo da obezbedimo dostojne uslove rada za sve njih, kao jedinstveni tim.

Koja praksa u oblasti pružanja usluga i dodatne ponude se trenutno primenjuje? Kakvi su planovi kompanije u vezi s razvojem usluga?

U našoj maloprodajnoj mreži trudimo se da klijentima ponudimo vrlo širok spektar robe i usluga koji, osim standardne ponude, takođe uključuje i različite sezonske proizvode – TAG uređaje, bežični internet i drugo. U saradnji s partnerima, dobavljačima, pokušavamo da formirano pristupačne cene robe u našim prodavnicama i tako promenimo mišljenje klijenata da je benzinska stanica obavezno i mesto skupe kupovine. U udaljenim mestima, u kojima određena roba nije dostupna potrošačima u običnim maloprodajnim mrežama, biramo asortiman i trudimo se da im kupovinu učinimo dostupnom i komfornom. Aktivno razvijamo poslovanje kafea i restorana, kako bi naši objekti bili što udobniji, privlačniji za klijente. Kompanija je utvrdila programe korporativnih kartica lojalnosti za pravna i fizička lica koja žele da optimizuju svoj biznis ili kontrolišu svoju potrošnju. I ubuduće ćemo se truditi da bolje uočavamo potrebe naših klijenata i razvijamo ponudu i uslugu na našim benzinskim stanicama.


Komentari4
86000
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

hajduk veljko
17 akciza
Код нас је гориво много скупо!
Да ли може неко да ми (нам објасни)? Целу ову годину сипам гориво у Републици Српској по истој цени (дизел са адитивима 2,25 км, једна км је 60.3078 динара на даншњи дан, значи један литар је: 135,69 динара. Код нас је то гориво данас 171 динар. Зашто код нас стално расте цена горива? Још једном понаваљам, иста је цена целе године у РС, и њима је барел нафте тај који одеђује цену, не усклађују је сваки трен како код нас. Код нас нема конкуренције у цени горива!
miki mali
Zbog poreza i akciza. Oko pola cene koju mi placamo čini cena goriva sa svim troškovima i zaradama a drugu polovinu čine akcize. U BiH su one niže. Tim akcizama se puni budžet kako bi mogle da se dotiraju penzije, subvencioniše loši gradski prevoz, grade nekvalitetni putevi.... ili za šta već koriste.
Preporučujem 6
Иван Грозни
Зато што су код нас акцизе много веће.
Preporučujem 5

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja