subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Do­ži­vot­na i za ubi­ce su­di­ja, po­li­caj­aca ili po­sla­ni­ka

Večita robija predložena je i za ubistvo najviših državnih funkcionera, za sva teška ubistva, terorizam, genocid i za još oko 30 najtežih oblika drugih krivičnih dela
Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 20.05.2019. u 22:55
За свих 11 об­ли­ка те­шког уби­ства за­пре­ће­но је ка­зном од нај­ма­ње де­сет го­ди­на или до­жи­вот­ним за­тво­ром (Фото Д. Жарковић)

Osuđenik na doživotnu kaznu zatvora može da traži uslovni otpust posle 27 godina provedenih iza rešetaka, a sud može da ga pusti na slobodu „ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može s osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”.

„Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti”, navodi se u Krivičnom zakoniku.

Kada u zakonu piše da „sud može”, to ne znači i da sud mora da donese odluku o uslovnom otpustu, već da ima tu mogućnost, a u svakom konkretnom slučaju može da odbije ili prihvati molbu. Međutim, predložene izmene Krivičnog zakonika apsolutno zabranjuju uslovni otpust za one osuđenike na doživotni zatvor koji ubiju dete ili trudnu ženu, zatim za one koji siluju dete i one koji silovanjem prouzrokuju smrt žrtve.

Rečeno jezikom zakona, zabrana uslovnog otpusta odnosi se na najteže oblike pet krivična dela, najpre na jedan od oblika ubistva deteta ili trudnice, zatim na najteže oblike silovanja, obljube nad nemoćnom osobom, obljube s detetom i obljube zloupotrebom položaja – ako je nastupila smrt.

U aktuelnim raspravama o uvođenju doživotnog zatvora gotovo da se i ne spominje da je ova kazna predložena i za još niz drugih krivičnih dela, a to su sva ona teška dela za koje je sada važećim zakonom propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina kao najteža.

Najpre, to su svi oblici teškog ubistva – ubistvo na svirep ili podmukao način, ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, ubistvo pri kome je s umišljajem doveden u opasnost život još nekih osoba, ubistvo pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe, iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda, zatim ubistvo službenog ili vojnog lica pri obavljanju službene dužnosti, ubistvo sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog službenika u vezi s vršenjem službene dužnosti, osobe koje obavlja poslove od javnog značaja, ubistvo člana porodice kojeg je prethodno zlostavljao i umišljajno ubistvo više ljudi.

Za svih 11 oblika teškog ubistva zaprećeno je kaznom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom, ali je moguć uslovni otpust posle 27 godina, osim u slučaju ubistva deteta i trudne žene. Poređenja radi, za „obično” ubistvo zakonik propisuje raspon kazne od pet do 15 godina, a uslovni otpust osuđenik može da traži posle dve trećine izrečene kazne.

Doživotna robija predložena je i za krivično delo ubistva predstavnika najviših državnih organa, kao i za teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, ali bez zabrane uslovnog otpusta.

„Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika vlade, člana vlade, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji ili republičkog javnog tužioca, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom”, navodi se u predlogu.

Teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije su svi oni slučajevi u kojima je došlo do umišljajnog ubistva jedne ili više osoba prilikom izvršenja sledećih krivičnih dela: ugrožavanje teritorijalne celine, napad na ustavno uređenje, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, diverzija, sabotaža i špijunaža.

Osim toga, za ukupno deset od 15 krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije predložena je i kazna doživotnog zatvora ukoliko su učinjena za vreme ratnog stanja, oružanog sukoba ili vanrednog stanja. Među tim delima su, na primer, oružana pobuna i odavanje državne tajne, ali i povreda teritorijalnog suvereniteta i izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Doživotni zatvor predložen je i za organizatora kriminalne grupe koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći doživotna robija.

U grupi krivičnih dela „protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom”, doživotni zatvor predložen je za genocid, zločin protiv čovečnosti, kao i za najteže oblike ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, ranjenika i bolesnika i ratnih zarobljenika, zatim za najteže oblike krivičnih dela, upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, kao i za krivično delo koje se zove agresivni rat, potom za najteže oblike terorizma, upotrebe smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i krivičnog dela ugrožavanja osobe pod međunarodnom zaštitom.

Ko naredi vođenje agresivnog rata, kazniće se zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom, predloženo je u članu 386 budućeg KZ.

To je sveukupno još oko 40 krivičnih dela, odnosno njihovih najtežih oblika, za koje se predlaže uvođenje doživotne robije u zakonu koji je u javnosti nazvan „Tijanin zakon”, po ubijenoj devojčici Tijani Jurić, a zapravo je reč o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije.


Komentari9
fdd5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Значи " етаблишмент " брани себе, за остале како коме.
a za kuma...?
zar nismo svi jednaki pred zakonom a po ustavu...?
Ismail
A nas obične građane mogu da ubijaju do mile volje. Još ako je ubica maloletan, dobije nanogvicu. Joj miline..
Sinisa Stojcic
A za lekare, profesore...cemu diskriminacija? Vratite za sva teska ubistva
Reporter iz Rusije
U Rusiji su krivicni zkaoni daleko stroziji nego u Srbiji, pa ima vise kriminala. Najvise mi se svidja da se dozivotna robija dobija za ubistvo drzavnog izvrsitelja. Znaci sada necu smeti i auto da vozim u Srbiji... Slucajno se sudarimo, nastupi smrt i to je to. Drzavni neprijatelj, dozivotna robija! Nego nikako da naprave ostriji zakon o korupciji. Gde je to? Ili kako da se ne izglasa zkaon da predsednik ili premijer za cije vreme vladavine je drzava potonula u jos vece dugove i probleme, da bude osudjen na dozivotnu robiju?
gluposti
Lepo Vam piše, ako je ubistvo u vezi sa njegovim poslom ili pri vršenju dužnosti, a ne slučajno u udesu.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja