sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:42
INTERVJU: SELjA AHAVA, književnica

Nebo se može obrušiti na nas svakoga dana

Ljudi na zapadu pitaju se da li su zdravlje i blagostanje jedini razlozi zbog kojih su došli na svet. Kada se čovek zamisli nad tim nađe se u teškoj situaciji jer može da dođe do zaključka da je protraćio svoje postojanje...
Autor: Marina Vulićevićutorak, 21.05.2019. u 20:00
(Фото: Лиса Валонен)

U romanu finske književnice i dobitnice Nagrade za književnost Evropske unije Selje Ahave „Stvari koje padaju s neba”dešavaju se neobične stvari koje iz korena menjaju živote njenih junaka. Kada je tetka Ana dobila veliki novac na lotou, tri nedelje je spavala od šoka. Ribara Hamiša Makaja grom je udario četiri puta, a majku devojčice Sare ubio je grumen leda. Selja Ahava bila je gost svog beogradskog izdavača „Štrika” koji je u prevodu s finskog Dušice Božović objavio ovu knjigu. Prisustvovala je i Festivalu „Mali jezici pišu veliku književnost”, svojevrsnom „slalomu kroz nordijsku literaturu”. Ovo delo hronika je srećnih i nesrećnih okolnosti koje mogu da zadese svakoga od nas, ali i priručnik o tome kako da se nosimo sa pojavama na koje nemamo nikakvog uticaja.

Vaš roman prikazuje svet viđen očima jedne devojčice. Zašto ste se odlučili za ovu vrstu perspektive?

Dete tu promišlja apstraktne stvari. I sama sam rano počela da čitam knjige danskog autora Petera Hega, autora knjige „Osećaj gospođice Smile za sneg”. U delu o graničnim slučajevima on piše o tinejdžerima koji razmišljaju o vremenu. Zapamtila sam atmosferu te knjige, fascinirao me je način na koji deca razmišljaju, kao i to koliko su oslobođena od određenih kategorija kojima se odrasli bave. Zbog toga što su fleksibilna, deci je lakše da se prilagođavaju najrazličitijim situacijama. Tako je i sa mojom junakinjom Sarom.

Da li nas upravo način na koji shvatamo nepredvidive događaje razlikuje od drugih?

Jedna ličnost mog romana je zatečena time što je zadesila sreća, dok je drugi lik uhvaćen u to vrzino kolo nesreće. Ispostavlja se da je njima dvoma zajedničko mnogo toga. Mislim da to ima veze sa onom rečenicom: „Kako ću da nastavim da živim posle ovoga?”. Ona koja je dobila veliki novac na lutriji, i to dva puta, oseća kao da se neko sa njom poigrava, da joj se podsmeva. Zbog takvog sleda događaja je paralizovana. Ribar, koga je pogodio grom, odlučuje da se to njemu neće desiti, shvata da ako nastavi da bude preplašen neće imati mnogo od života. Tako da on nastavlja da se ponaša opušteno, kao i do tada, te odbija da se promeni. Jedino što čini jeste da se, kad grmi, drži podalje od svoje žene da ona ne bi bila povređena. Ipak, on ne uspeva da izbegne svoj usud i gine od groma, udaren po peti put.

Čini li vam se da se ljudi nekada lakše priviknu na to da budu nesrećni, prosto zbog načina na koji se život prirodno dešava? Šta je uopšte sreća?

Uspeh i sreća mogu da budu dve različite stvari. Verujem da kada ste nekada zaista srećni i to može da postane teret. Mnogi ljudi na razvijenom zapadu „pate” od toga u određenoj meri. Takvi ljudi se pitaju šta znači to što su zdravi i što duže žive, što se ne plaše za svoju egzistenciju. Da li su to jedini razlozi zbog kojih su došli na ovaj svet? Kada se čovek zamisli nad tim nađe se u teškoj situaciji jer može da dođe do zaključka da je protraćio svoje postojanje...

U zapadnoj Evropi, pak, ima mnogo ljudi koji su tu došli čuvajući goli život...

Sirijci su živeli slično kao i mi dok se nisu desile nepredviđene okolnosti. Onda su bili prinuđeni da pobegnu sa jednom plastičnom kesom. Finska nije primala mnogo migranata, do 2015. godine dolazilo je manje od hiljadu godišnje. Naša politika u tom pogledu razlikuje se od švedske, na primer, koja tradicionalno prima migrante. Te godine imali smo oko 30.000 migranata i u isto vreme desili su se izbori. Tada je populistička stranka ušla u vladu, što znači da su pooštreni zakoni koji se tiču izbeglica. Mnogi od njih su se prisilno vratili ili su otišli u druge države. Mislim da nisu to zaslužili. Mi često mislimo da ćemo ono što imamo imati zauvek, da ako smo zdravi i ako je sve u redu sa našim porodicama, da je to nepromenljivo. Volim Antonina Artoa koji je govorio da nikada nismo sigurni i da nam nebo može pasti na glavu svakoga dana. Da je uloga umetnosti da nas na to podseti.

Nordijski narodi imaju visok standard i dobar sistem školovanja. Da li im to omogućava visoko mesto na listi srećnih?

Prema statistikama, Skandinavci jesu među najsrećnijim narodima, ali sreća nije isto što i kvalitet života. Mada nam taj kvalitet pruža mogućnost da budemo ispunjeni. Socijalni sistem blagostanja, zdravstveno osiguranje, besplatno obrazovanje, državni fondovi, to jeste dobra ideja. Ne znam da li i dalje to praktikujemo, kao da je „zlatno doba” prošlo i kao da je u poslednjih deset godina učinjeno dosta toga pogrešnog. Ali i dalje uživamo mnoge dobrobiti.

Možete li da živite od svog pisanja u Finskoj?

Diplomirala sam na Akademiji dramskih umetnosti, a uglavnom sam radila kao autor scenarija, pišući za televiziju i film. Nisam mogla da živim samo od svojih knjiga. Imamo samo pet miliona potencijalnih čitalaca, tako da prodaja nije velika. Ipak, posedujemo dobar sistem grantova u umetnosti, možemo da konkurišemo kod različitih fondacija. Tu ima mnogo nesigurnosti, ali ima i mogućnosti. Volim da pišem knjige zbog toga što se osećam sasvim samostalno u tome, ne moram da mislim o skupoj scenografiji. U mojoj prozi se vide to moje dramsko obrazovanje, ekonomičnost sa rečima, kao i nagoveštaji između redova.


Komentari1
17418
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
zanimljiva osoba. kaze ` срећа није исто што и квалитет живота`. obirom da tamo u finskoj vlada mir od 1945., i kontinuirani ekonomski razvoj, ocito je da se, ipak, i finska nalazi pred neizvesnoscu kapitalizma XXI veka. taj kaitalizam do sada nije pokazao nista od sirenja dobrobiti, edukacije i poboljsanja zdravstva. nekako se bojim za sve nas u deceniji koja dolazi. nista me vise nece iznenaditi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja