sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:45
SEĆANjE: JO MING PEJ (1917–2019)

Poslednji veliki modernista

Jedna od njegovih najpoznatijih građevina, staklena piramida ispred pariskog Luvra, bila je osporavana, ali se danas ona smatra jednom do atrakcija francuske prestonice
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 21.05.2019. u 22:00
(Фото ЕПА/Ian Langdon) Пирамида испред Лувра

Brojni svetski i evropski mediji – a nema onoga koji nije izvestio da je čuveni arhitekta Jo Ming Pej preminuo krajem prošle nedelje u 102. godini – svoje izveštaje i storije o njemu počinjali su podsećanjem na jednu od njegovih najpoznatijih građevina, na staklenu piramidu ispred pariskog Luvra, mesto koje predstavlja i sam ulaz u ovaj muzej. Naime, to njegovo delo, sagrađeno 1989. godine, među mnogim impresivnim koje je zamislio, izazvalo je, možda, i najveće kontroverze. Osporavano je i nakon nastanka, nije ga u početku prihvatila ni struka naklonjena kritici, a ni probirljiva francuska publika, struktura je nazivana čak i „aneks Diznilenda” da bi se vremenom to potpuno promenilo, pa se danas njegova ostvarena zamisao smatra jednom od atrakcija francuske prestonice.

Si-En-En ga naziva „jednim od poslednjih velikih modernista” koji je učio od velikana Bauhausa Valtera Gropijusa i majstora Korbizjea (lično ih je poznavao) i koji je njihovim principima dodao „odvažne uglove i drske oblike”, ne bežeći od poigravanja kontrastom. Kada je proglašen za dobitnika pete po redu Prickerove nagrade za arhitekturu 1983. godine, žiri ga je opisao kao „autora koji je 20. veku podario neke od najlepših prostora enterijera i formi eksterijera, čija su svestranost i umeće korišćenja različitih materijala bliski poeziji”. Mada je, kako se ističe, uglavnom najviše stvarao u Sjedinjenim Američkim Državama, ostavio svoj pečat i u Evropi, posebno učešćem u razvojnom projektu za već pomenuti Luvr, bivajući jedini strani arhitekta koji se na bilo koji način bavio ovim pariskim muzejom – draguljem.

(Foto EPA/Harald Tittel) Jo Ming Pej 

Američki „Atlantik” navodi detalje njegove biografije, ističući njegovo kinesko poreklo – Pej je rođen daleke 1917. godine, u porodici oca bankara i majke flautistkinje i kaligrafkinje, čiji je umetnički uticaj na sina bio veliki. Iako nije govorio engleski, on se otiskuje u SAD 1935. godine, ploveći brodom od rodne zemlje do San Franciska, upisuje studije arhitekture na prestižnom Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT) i Harvardu, a sopstveni studio otvara 1955. u Njujorku. Poznato ime postaje nakon 1964, kada osmišljava Džon F. Kenedi predsedničku biblioteku i muzej u Bostonu i to samo godinu dana nakon ubistva Kenedija i na inicijativu predsednikove supruge Džeki, koja ga je lično odabrala za taj posao.

Zdanje koje je ispratilo tada uspostavljenu slavu bila je zgrada Nacionalne galerije u Vašingtonu iz 1978. godine, zidana na neobičnoj parceli trapezoidnog oblika – teškoća koju je Pej uspeo da prevaziđe – a koju „odlikuje elegancija, uz okupanost svetlom”. Ništa manje atraktivno nije ni sedište Kineske banke u Hongkongu, jedan od najupečatljivijih oblakodera koji je 1990. godine, kada je otvoren, delovao kao da je došao iz budućnosti. „Smeli hazarder”, kako ga je okarakterisao britanski „Gardijan”, podizao je gotovo nemoguće projekte i bio je, u vremenu kada je počinjao, isuviše avangardan, ali je iz današnje perspektive upravo to ono što ga izdvaja. List donosi i opis njegovog karaktera – ispod profesionalnog avanturizma krila se uviđavna, osećajna i mudra ličnost, duhovita, ali i skromna. U svemu odlučan, umeo je da kaže, a to je snimljeno 2009. godine, u dokumentarcu njemu posvećenom: „Neki su govorili da sam opsednut geometrijom. Možda i jesam, ali to je ono u šta verujem, za mene je arhitektura geometrija u čvrstoj formi”.


Komentari2
14912
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bez veze
Ukljucujuci i piramidu...
Geometrikus
Prelepo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja