petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Srbi nerado idu kod lekara, ali se ne boje starosti

Evropsko istraživanje o zdravlju pokazalo da mnogi kod nas podržavaju veganstvo, dosta znaju o probioticima i prihvatili bi savetovanje sa lekarom preko veb-kamere
Autor: Danijela Davidov-Kesarutorak, 21.05.2019. u 22:55
Са лекаром и у ординацији али и помоћу веб-камере (Фото Д. Јевремовић)

Od našeg specijalnog izveštača
Berlin – Za 28 odsto Evropljana dnevna doza vitaminskih pilula je sastavni deo života. Poljska je evropski predvodnik u pogledu potrošnje suplemenata: četiri od deset ljudi ih redovno uzima. Zašto? Istraživanje koje je kompanija „Štada” obavila u devet zemalja pokazalo je da se niko ne boji starenja više od Poljaka (67 odsto ispitanika), što je znatno više u poređenju sa evropskim prosekom, koji iznosi 55 odsto. Najčešća briga je zapravo strah od zavisnosti od drugih u starosti, ali Poljaci se posebno plaše i „propadanja” tela, pa žele da budu u boljoj formi i zgodniji od svojih sunarodnika, kojima poprilično zavide. Čak 66 odsto anketiranih stanovnika u ovoj zemlji otvoreno priznaje da je to istina. Za razliku od njih, Srbi imaju najniži nivo straha od starenja (27 odsto). Interesantno je i da žitelji naše zemlje pružaju natprosečnu podršku veganskom načinu života i ishrani baziranoj isključivo na biljnoj hrani (43 odsto), dok najodlučniji protivnici veganske ishrane žive u Rusiji (74 odsto) i Nemačkoj (72 odsto).

Istraživanje, čiji su rezultati ovih dana predstavljeni u Berlinu, donelo je brojne iznenađujuće rezultate. Čak 54 procenta ispitanih Evropljana pristalo bi da ih lekar opšte prakse leči putem veb-kamere. Osam od deset ispitanih ljudi koji žive na Starom kontinentu pristalo bi na genetsko testiranje, odnosno dalo bi svoje gene na ispitivanje. Ali samo jedan od njih četvoro zna šta se time može otkriti. I Srbi su spremni za to, čak 82 odsto stanovnika naše zemlje pristalo bi na ispitivanje gena, iako samo 18 odsto njih zna šta genetski testovi zapravo mogu da otkriju.

– Svakako će proteći dosta vremena dok digitalizacija i tehnologije veštačke inteligencije ne postanu dostupni za sveobuhvatnu primenu u medicini. Međutim, duboko verujem da će nove tehnologije pružiti nebrojene mogućnosti za unapređenje zdravstvene zaštite. Ali, pored toga, postoje različiti drugi činioci koji će imati neposredan uticaj na naše zdravlje u budućnosti: sveopšte povećanje oboljenja, posebno mentalnih, iskorak ka zdravijoj, vegetarijanskoj ili čak veganskoj ishrani, personalizovana zdravstvena zaštita... – istakao je Peter Goldšmit, generalni direktor „Štade”, u okviru koje posluje i naš „Hemofarm”.

Kad stomak zaboli, naši ljudi rado posežu za probioticima, pa zbog toga verovatno i ne čudi podatak da od svih drugih zemalja stanovnici Srbije imaju najviši nivo znanja o probioticima (29 odsto). S druge strane, čak 71 odsto Srba ne zna šta je to generički lek (ekvivalent originalnom leku kome je patentna zaštita istekla ili nikada nije ni postojala), a podsećamo da su rezultati ispitivanja pokazali da je u Srbiji poverenje u klasičnu medicinu izuzetno nisko. Na pitanja o biofarmaceutskim proizvodima ili biosimilarima, biotehnološki proizvedenim lekovima za lečenje teških bolesti kao što su kancer ili multipla skleroza, samo jedan od pet ispitanih Evropljana znao je za biosimilare, iako se oni na evropskom tržištu nalaze od 2006.

A kada je reč o konsultacijama sa lekarom licem u lice, vremenska efikasnost i praktičnost su od vitalnog značaja za Ruse: gotovo 70 odsto njih bi pristalo da ih doktor opšte prakse leči preko veb-kamere. Oni tako nadmašuju evropski prosek, koji se nalazi na nivou odobravanja od 54 odsto za časove digitalne hirurgije. Belgijanci su skeptičniji: većina njih preferira interakciju sa svojim doktorom u stvarnom životu. Srbi su, ipak, dosta fleksibilniji jer bi većina prihvatila savetovanje sa lekarom preko veb-kamere, i to u 58 odsto slučajeva.

Većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da promoviše zdravlje. Samo 13 odsto misli drugačije. Na vrhu liste želja su: kancelarijske stolice koje pružaju podršku leđima (43 odsto anketiranih je za to), pravična naknada za prekovremeni rad i postojanje kompanijskog lekara sa saosećanjem za zdravstvene probleme. Nemci imaju najveće zahteve od poslodavaca. Čak 61 odsto ljudi zahteva kancelarijsku opremu prilagođenu telu, a 55 odsto njih poštenu nadoknadu za prekovremeni rad.

I dok u nekim zemljama ljudi i dalje misle da je odlazak kod psihologa ili psihijatra tabu tema, interesantno je da stanovnici naše zemlje imaju drugačiji stav. U Srbiji, gde 82 odsto osoba ne vidi problem u razgovoru o mogućem lečenju kod psihologa ili psihijatra i gde mentalne bolesti navodno nisu razlog za stid, samo četiri odsto njih to govori iz sopstvenog iskustva.

Naši ljudi takođe doživljavaju izgaranje na poslu kao uobičajenu bolest, jer 66 odsto Srba je izjavilo da je već doživelo tu vrstu izgaranja. Sve veći broj slučajeva ubistvenog tempa na poslu je ozbiljan alarm za gotovo 70 odsto ispitanih Evropljana, a njih 41 odsto je uvereno da ovaj trend pokazuje da nešto ne valja sa današnjim poslovnim svetom, i to mišljenje je vrlo često u Srbiji (57 odsto) i Francuskoj (54 odsto).

Budućnost zdravlja

Studija je obavljena u okviru „Štadinog” projekta „Budućnost zdravlja” i obuhvatila je oko 18.000 ispitanika iz devet evropskih zemalja, odnosno oko 2.000 ljudi iz svake pojedinačne zemlje: Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Rusije, Srbije, Španije i Velike Britanije. Ispitanici su imali između 18 i 99 godina i podelili su svoja mišljenja o pitanjima zdravstva budućnosti.

Žitelji Srbije izbegavaju preglede za otkrivanje raka

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki treći Evropljanin će dobiti rak tokom života. Ipak, znanje o tumorima im je oskudno. Samo trećina ispitanika zna da „tumori mogu biti maligni ili benigni” i da je „tumor tkivo koje se formira zbog nepravilne regulacije rasta ćelija”. Najmanje o tome znaju Belgijanci, a najviše žitelji Velike Britanije. Stanovnici Srbije imaju dobar novo znanja o ovoj bolesti, ali je kod nas percepcija preventivnih zdravstvenih pregleda niska. Samo 39 odsto ispitanika u Evropi ide na skrining preglede zbog otkrivanja raka dojke, kože, debelog creva i prostate. Kod Nemaca je najviša verovatnoća da će zakazati pregled radi prevencije raka (49 odsto), Srbi to čine znatno manje (27 odsto), a Rusi najmanje (19 odsto). Širom Evrope, uglavnom muškarci i mlađi od 35 godina zanemaruju prevenciju raka.


Komentari5
635f4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetlana NS
Kad bi lekari imali više vremena da posvete pacijentu, bilo bi drugačije. Kad god u Novom Sadu zovete kol centar da zakažete preventivni pregled kod ginekologa odgovor je da nema termina za takve preglede i da se javite za 2 meseca. Dakle, jedan od uzroka slabe preventive je što lekari nemaju vremena za preventivne preglede. Znači ostaje nam mogućnost pregleda kod privatnih lekara, a to baš i nije jeftino i to je drugi uzrok malog broja preventivnih pregleda.
ЦЗВРС
Једна вест Срби хипохондари, друга вест Срби неће код лекара. Коме да верујемо.
Саша
Прележао богиње кад сам био мали. Играо у блату и долазио врло често прљав кући. Не пушим, не пијем (врло ретко) и не појем кафу. Храна у принципу проста и једноставна (салате, поврће итд). Вишак килограма због слаткиша да. За своје 34. г. имао сам 3 пута грозницу, друго ништа. Код лекара нисам био 15г. Дијабетис немам а вишак кила ће да се среди. Око мене сви нешто бољкави, пију витамине и глупости а срж проблема не решавају а то је храна, добро спавање и покретање.
Akihiro Masaaki
Metodologija istrazivanja i njegovi rezultati koji kazu da su Srbi skloni veganstvu, da su "strucnjaci" za probiotike, a da nemaju otpor od odlaska kod psihijatra-neozbiljni su, ili radjeni da ispune ocekivanja Stade, kao narucioca.
Ema
Ma nisu Srbi narucioci istrazivanja, ali su se debelo nalagali u odgovorima. A zasto bi i govorili istinu? Pa po njima lekari ne znaju nista, oni znaju sami sve najbolje, ili mozda tamo neka baba Soka. Lekovi se ne piju da se ne bi "navikli" na njih (pa necu valjda celog zivota da pijem lek), a ovamo se jos uvek mazu "mascu ispranom iz 9 voda". Pozitivan stav i poznavanje higijensko-dijetetskog rezima je minimalno. Preventiva - sta je to? U sustini veoma niska zdravstvena kultura i prosvecenost.
Preporučujem 24

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja