sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:43
72. KAN

Duhovi iz skrivenih podruma stvarnosti

I filmovi braće Darden i Bonga Jona Hoa, poput Loučovog i Lijevog, barataju društvenim nepravdama, Malik se drži kosmičke filozofije, Skjama „slikarske” lepote kadrova, a Ajra Saks dirljivu priču kvari nemuštom režijom...
Autor: Dubravka Lakićsreda, 22.05.2019. u 12:00
Из филма „Паразит” Бонга Јона Хоа (Фотографије Прес служба Канског фестивала)

Kan Da li će se Pedru Almodovaru zbog filma „Bol i slava” konačno dogoditi prva „Zlatna palma“ u karijeri? Sudeći po brojnim kritičarskim listama sa ocenama do sada viđenih festivalskih filmova, nema sumnje da hoće. Njegove ocene i dalje su najviše. Predsednik žirija, meksički „oskarovac” Alehandro Gonzales Injaritu, od kritičara je dobio jasan signal.

Ovakva predviđanja, kao što znate, niti koga obavezuju niti moraju išta da znače onima koji će doneti konačnu odluku o laureatima 72. Kanskog festivala. Kan je već ušao u svoju drugu polovinu, a da se još uvek nije pojavio film koji bi zasenio Almodovarov. Po kritičarskim ocenama su mu blizu i filmovi Kena Louča („Žao nam je što smo vas propustili”), kineskog reditelja Dijao Jinana („Jezero divlje guske”), rumunskog autora Kornelija Porumbojua („Zviždači”), a najviše film francuske rediteljke Selin Skjama „Portret devojke na vatri”. Reč je o kostimiranoj period-drami o prekinutoj romantičnoj vezi između dve mlade devojke: slikarke i njenog modela i o vizuelnoj atrakciji sa koloritom uljanih slikarskih boja. Po svom sadržaju, ali i samom rediteljskom postupku ovaj film kao da ne pripada ovogodišnjoj takmičarskoj selekciji. Po svojoj romantičnosti odskače od svega viđenog u dosadašnjem delu takmičenja...

Među razočaravajuće filmove spada i najnoviji filozofsko-meditativno-poetski film kultnog američkog autora Terensa Malika. Priča iz njegovog „Skrivenog života” smeštena je u Austriju tokom Drugog svetskog rata kada farmer Franc Jegeršteter odbija da se priključi nacističkom pokretu i pokloni Hitleru zbog čega će biti zatvoren i osuđen na smrt. Samu srž filma u kojem se Malik ponovo rve sa kosmičkom spiritualnošću i večnošću čini zapravo korespondencija između zatočenog Franca i njegove žene Fani, uz stalno slušanje naratorskog glasa iz pozadine. Uprkos otvaranju bitne teme i rediteljskog traganja za božanskom mudrošću, Malikov film gledaoca ostavlja prilično hladnim i veoma umornim posle tri sata trajanja...

U prilično jakoj ovogodišnjoj glavnoj takmičarskoj sezoni kao najslabiji film za sada se pokazao „Franki” američkog nezavisnog reditelja Ajre Saksa. Sama filmska priča o svetski slavnoj glumici Franki (u tumačenju uvek besprekorne Izabel Iper) – koja je u poslednjem stadijumu razarajuće bolesti (kancer sa metastazama) povela svoju „raštimanu” porodicu na zajednički odmor u prelepe predele Portugala – jeste i dirljiva i lepo i slojevito ispisana, ali je režija nažalost nemušta, na nivou kakvog filmskog početnika. Šteta, Ajra Saks je okupio i sjajnu glumačku ekipu – uz Iperovu igraju još i Brendan Glison, Marisa Tomej, Žeremi Renije, Paskal Gregori, Greg Kiner – koju je tako olako „potrošio”...

Sa novim filmom belgijske braće Darden (Žan-Pjer i Lik), uz Kena Louča takođe već dvostrukim dobitnicima „Zlatne palme”, nikakvog olakog trošenja i teme i glumaca naravno da nema. Njihov „Mladi Ahmed” ne spada u njihove vrhunske filmove, ali je i snažan i važan i, kao i uvek, realističan i angažovan što je sve karakteristika svih filmskih dela ovih autora.

Iz filma „Mladi Ahmed” braće Darden

Dardenovi se sada bave još jednom od aktuelnih tema savremenog belgijskog i evropskog društva – narastajućom opasnošću od ekstremnog islamizma koji sobom donosi i planove o džihadu na tlu evropskog kontinenta. I njihova rodna Belgija sa tim ima nedavna iskustva tako da ovaj filmski odgovor Dardenovih nimalo ne čudi. Niti čudi njihov krajnje humanistički način na koji se nose sa temom. Kroz lik malenog Ahmeda, Belgijanca arapskog porekla, koji je naprasno „otkrio” Kuran i u godinama u kojima jeste postao podložan uticajima lokalnog imama (inače vlasnika malog dragstora u koji Ahmed zalazi) i „prorocima” sa Interneta. Ahmedove „nezgodne godine”, nezadovoljstvo porodičnim odnosima i nepravde koje oko sebe oseća doživljavajući se „drugačijim” od svoje okoline, dovešće ovog (još uvek) dečaka do ekstremnih situacija iz kojih isplivavaju njegova naivnost i čednost, ali i sve mreže onih koji bi da ga zloupotrebe za svoje agresivno religiozne svrhe. Paralelno, Dardenovi se dotiču i belgijskih odgovora na problem s kojim se samo društvo suočava, što sve ovaj i ovakav njihov film čini i zanimljivim i uzbudljivim i veoma realističnim.

Društveni angažman postoji i u „Parazitu”, novom trileru južnokorejskog reditelja Bonga Jona Hoa koji je srca međunarodne publike već osvojio filmovima „Uspomene na ubistvo”, „Domaćin”, „Majka” i „Ojka”. Njegov novi film „Parazit” je čudesno rediteljski „skrojena” priča o sudaru dva različita i u današnje vreme nespojiva sveta – sveta (novo)bogatih i sveta siromašnih (i obespravljenih), što i njegov film, baš kao i film Dardenovih, tematski približava onome što su ove godine podarili i Ken Louč i Lađ Li („Jadnici”). A, to su filmovi u kojima se autori, svaki na svoj način, suočavaju sa duhovima iz duboko skrivenih podruma stvarnosti ovog našeg veka.

Bong Jon Ho tvori i razrađuje priču o neočekivanoj simbiozi bogatih i siromašnih u jednom jedinstvenom prostoru što je, pokazuje se, nemoguće i neodrživo jer se jedna grupa (siromašni) stalno veštački gura u parazitski odnos sa onim drugima (sa bogatima). Južnokorejski autor, rediteljski na sebi svojstven način, i kroz likove članova jedne siromašne porodice koja se muči u borbi za opstanak, pokazuje koliko je nepravedno takav sloj ljudi smatrati „parazitima društva” (zato što su ostali bez posla i prinuđeni da primaju socijalnu pomoć umesto plata...). I to čini tako da njegov novi filmski triler poprima obrise komedije bez klovnova i tragedije bez zlikovaca...

Do kraja glavnog kanskog takmičenja ostalo je da se vidi još osam filmskih kandidata za ovogodišnju kansku „Zlatnu palmu”. U trenutku slanja ovog napisa za današnji broj „Politike”, još uvek nije počela novinarska projekcija novog filma Kventina Tarantina „Bilo jednom u Holivudu” koji sa sobom na crveni tepih ispred velikog Tatra Limijer dovodi i zvezde poput Leonarda Dikaprija i Breda Pita...


Komentari1
c7142
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan skoric
Da

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja