Izjave da bi pripajanje preševske doline Kosovu bilo najbolje rešenje samo su želje pojedinaca, ali je realnost mnogo drugačija. Ovako je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao izjavu Šaipa Kamberija, koji je iz Vašingtona poručio da je pripajanje tog dela Srbije Kosovu, „naravno, najbolje rešenje”. Predsednik opštine Bujanovac izneo je ovu konstataciju u emisiji „Glasa Amerike” na albanskom jeziku, uz ogradu da su oni „i dalje neko sa strane ko se ne može mešati u stav Kosovara i ne može da utiče na Kosovo”.

U duhu ove Kamberijeve izjave proteći će i predstojeći „Dani Komandanta Lešija”. Manifestacija posvećena Ridvanu Ćazimiju, poznatijem kao Komandant Leši, jednom od komandanata takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koji je ubijen u 24. maja 2001, održava se svake godine u Bujanovcu na dan njegove pogibije. Ćazimi je, podsetimo, komandovao grupom od nekoliko stotina terorista, koja je izvršila najviše napada tokom sukoba na jugu Srbije 2000. i 2001. godine. U Bujanovcu, međutim, tvrde da su međunacionalne tenzije predupredili zabranjivanjem da se u tamošnjem Domu kulture prikaže film „Balkanska međa”, inspirisan ratnim događajima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.

Bivši diplomata Zoran Milivojević ističe da je ponovno otvaranje pitanja juga Srbije izuzetno opasno. „Jug Srbije nije predmet, već je predmet status Kosova i Metohije. Učestala priča o preševskoj dolini je pokušaj da se to pitanje internacionalizuje i na taj način izvrši dodatni pritisak na Srbiju da se privoli nastavku dijaloga u ovim uslovima koji su za nju nepovoljni. Tako bi se definitivno odbacila bilo koja teza o razgraničenju, bilo šta što bi dovodilo u pitanje teritorijalni integritet Kosova kao nezavisne države. U toj situaciji, za Srbiju bi praktično bio uspeh da prizna realnost, odustane od severa Kosova, kako bi izbegla dodatni rizik za položaj centralne Srbije. Tim pritiskom preko preševske doline Srbija se suočava sa dodatnim izazovima”, objašnjava Milivojević.

Posle 5. oktobra 2000. pobunom Albanaca u tri opštine testirana je nova vlast i njena saradnja sa Zapadom u rešavanju problema juga Srbije, podseća srpski diplomata. Kako kaže, moguće je da se to ponovo izazove. Milivojević smatra da je Srbija suočena sa izazovima i u Sandžaku kroz sve ono što radi Sulejman Ugljanin. „Zapad želi da Srbiju po svaku cenu privoli da pod ovim uslovima nastavi dijalog, da učini ustupak tako što će amnestirati Prištinu i nastaviti dijalog. Suština je da se definitivno priznaju nove granice na Balkanu, a to znači Srbija bez KiM, sa nezavisnom državom Kosovo”, ocenjuje Milivojević za „Politiku”.

Kao svojevrsno upozorenje Zapada Beogradu moglo bi da se tumači i preksinoćno saopštenje ambasada Kvinte. Komentarišući upravo završene izbore za gradonačelnike na severu Kosova, ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD u Prištini su konstatovale da su izbori protekli mirno, ali uz dodatak da „još ima nerešenih pitanja koja su pratila izborni proces 2017”. Kako su rekli, „prisećaju se nalaza Izborne posmatračke misije Evropske unije (EOM) iz 2017. godine, koja je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog zastrašivanja u mnogim područjima gde žive Srbi, posebno političkih partija koje su bile protivkandidati Srpskoj listi”.

U Beogradu su negativno reagovali na ovakvu poruku Zapada. „Želim da im čestitam na inventivnosti. Ja ništa gluplje u svom životu nisam pročitao”, rekao je Vučić podsećajući da su sve zemlje Kvinte poslale svoje posmatrače ne bi li, kako je rekao, pronašle nekakvu nepravilnost i grešku za koje bi optužile Srbe. Ali, kaže predsednik Srbije, nisu uspeli da nađu ništa, pa su zato u saopštenju morali da kažu da je bilo pritisaka 2017. godine. „Zamislite vi mene pitate nešto, a ja vam kažem, ali da vas podsetim 2017. godine je bilo suprotno od toga. Kakvog to smisla ima?”, pitao je Vučić.

Predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači ponovio je ovih dana da Kosovo „neće praviti kompromise sa teritorijom”. Komentare u Beogradu da je na berlinskom samitu održanom 29. aprila sahranjena ideja o razgraničenju Tači je demantovao rečima da u Nemačkoj „nije raspravljana nijedna nova ideja, niti je negirana ili sahranjena bilo koja ideja o kojoj se do sada raspravljalo”. Kako je rekao, zahtev za korekciju granica je „poštovanje aspiracija albanske populacije u preševskoj dolini”.

Šta bi Beograd trebalo da radi u ovakvoj situaciji? Milivojević kaže da nema mnogo manevarskog prostora i da svakim zaoštravanjem Srbija rizikuje svoje odnose sa Zapadom i svoju evropsku integrativnu politiku. „I to je suština ovih pritisaka. Bojim se da se stvar ubrzava, da na Zapadu postoji interes da se ova priča rešava, da se ne dozvoli da neke globalne okolnosti ili okolnosti povoljne za Srbiju utiču da zaoštri stav ili postane tvrđa kad je reč o rešavanju kosovskog čvora”, zaključuje Milivojević.

Hrvati iskrcali „Kosovare” u Zadru

Još jedan albanski „desant” odigrao se ovih dana u Hrvatskoj. U sklopu međunarodne vojne vežbe „Hitni odgovor 19”, koja se od 10. maja do 6. juna održava u Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj, u zadarsku luku su stigla dva desantna broda Hrvatske ratne mornarice iz kojih se iskrcalo stotinu pripadnika oružanih snaga Albanije i Kosovskih bezbednosnih snaga. Hina je prenela da je hrvatsko ministarstvo među 1.600 vojnika koji učestvuju u vežbi navelo i „pripadnike oružanih snaga Kosova”. Vežbu planira i vodi Komanda američkih snaga za Evropu.