ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:38

Koriste subvencije da pokriju gubitke

Lokalne samouprave javnim preduzećima pomažu da održavaju tekuću likvidnost, malo novca ostaje za ulaganje u infrastrukturu
Autor: Marijana Avakumovićsreda, 22.05.2019. u 22:55
Од нов­ца до­де­ље­ног јав­ним пред­у­зе­ћи­ма 71 од­сто утро­ше­но је за ис­пла­ту за­ра­да, за­о­ста­ла ду­го­ва­ња за стру­ју, не­пла­ће­не по­ре­зе и до­при­но­се (Фото А. Васиљевић)

Niko nije ni trepnuo kad je vrhovni državni revizor Duško Pejović uoči Uskrsa izjavio da je 2017. godine nenamenski potrošeno 217 milijardi dinara, što je oko dve milijarde evra. U tome su prednjačili lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, komunalna preduzeća i javna preduzeća. Kako su rasipane pare poreskih obveznika vidi na primeru subvencija koje dobijaju javna preduzeća iz budžeta lokalnih samouprava trošeći ih na tekuće poslovanje i pokriće gubitaka, umesto da investiraju u razvoj.

Prema podacima Državne revizorske institucije, od 57,5 milijardi dinara, koliko su sve opštine i gradovi dodelili javnim preduzećima u periodu od 2015. do 2017, čak 71 odsto novca potrošeno je za isplatu zarada, zaostala dugovanja za struju, neplaćene poreze i doprinose, pokriće gubitaka i održavanje tekuće likvidnosti. Samo trećina para završila je u kapitalnim projektima, kojima se poboljšava lokalna infrastruktura.

U prošlogodišnjem izveštaju o reviziji svrsishodnosti, koji se odnosio na subvencije javnim preduzećima, revizori su analizirali Beograd, Kragujevac, Suboticu, Pančevo, Smederevsku Palanku, Bor, Grocku i Obrenovac. Izračunali su da tekuće subvencije, koje služe za pokriće tekućih troškova, čine više od tri četvrtine subvencija.

Kragujevac, na primer, putem tekućih subvencija pomaže preduzeću „Šumadija sajam” doo. Pretežna delatnost „Šumadija sajma” doo je organizovanje sastanaka i sajamskih manifestacija, a gazduju i odmaralištem na Kopaoniku.

– Kragujevac je preduzeću „Šumadija sajam” doo preneo samo tekuće subvencije. Za 2017. godinu je navedeno da se subvencije koriste za potrebe tekuće likvidnosti. Preduzeće je u 2016. godini poslovalo sa gubitkom, da bi, zahvaljujući subvencijama, 2017. godinu završilo sa dobitkom. Učešće subvencija u poslovnim prihodima preduzeća raste i u 2017. godini iznosi skoro 70 odsto prihoda – konstatuju revizori.

Oni su tokom revizije uočili da Pančevo, osim JKP „Zelenilo” i JKP „Higijena”, u osam naseljenih mesta ima formirana preduzeća za obavljanje komunalne delatnosti na svojoj teritoriji (JKP „Naseljena mesta”).

– U revidiranom periodu, uz ostala davanja iz budžeta u iznosu od 95 miliona dinara, JKP „Naseljena mesta” prenete su i subvencije u iznosu oko 60 miliona dinara. Tekuće subvencije u ukupnim subvencijama učestvuju sa 84 odsto – piše u izveštaju.

Ipak, čini se da u ovome prednjače javna preduzeća opštine Bor, koja se u najvećoj meri finansiraju iz tekućih subvencija. U Boru, u revidiranom periodu, najveće iznose tekućih subvencija dobili su JKP „Toplana” (oko 118 miliona dinara), JKP „Vodovod” (107 miliona dinara) i JP „Zoološki vrt” (92 miliona dinara). JP „Zoološki vrt” Bor, u revidiranom periodu, subvencije je najvećim delom izdvajalo za zarade zaposlenih, hranu za životinje, troškove električne energije.

– Učešće subvencija u poslovnim prihodima ovog preduzeća iznosi oko 90 odsto. Subvencije u skoro istom iznosu dobili su i JKP „Toplana” i JKP „Vodovod”, koja u ovoj opštini pružaju usluge od vitalnog značaja za građane. Tekuću likvidnost održavaju subvencijama jer posluju sa gubitkom, imaju probleme zastarele opreme i mreže, remont nije dugo obavljan, postoje veliki dugovi za struju i drugo (što su predstavnici ovih preduzeća i potvrdili) – zaključuju revizori.

Smederevska Palanka prenela je sedam odsto ukupnih kapitalnih subvencija javnim preduzećima za poboljšanje infrastrukture, dok je 93 odsto ukupnih tekućih subvencija prenela za pokriće obaveza iz prethodnog perioda.

Ovaj grad je u 2015. godini 88 odsto ukupnih subvencija usmerio na pokriće tekućih obaveza JP „Vodovod”, koje je u višegodišnjoj blokadi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 33,3 odsto stanovništva Smederevske Palanke nije priključeno na vodovodnu mrežu, a 40 odsto nije priključeno na kanalizacionu mrežu, što ukazuje na to da bi investicije u komunalnu infrastrukturu trebalo da budu prioritet. Tokom 2015. godine JP „Vodovod” nisu prenete kapitalne subvencije koje bi poboljšale infrastrukturu. Novih investicija koje bi normalizovale rad vodosnabdevanja nije bilo. U toku 2015. godine preduzeću su prenete samo tekuće subvencije u iznosu od 62.500 dinara, koje su se od plana u Odluci u budžetu izmenama tokom godine duplirale.

– Utvrdili smo da se kapitalne subvencije izvršavaju sporijom dinamikom u odnosu na tekuće, koje se u kontinuitetu i u velikom procentu izvršavaju. Kao najčešće uzroke zbog kojih se planirane kapitalne subvencije nisu izvršavale navodili su razne probleme u sprovođenju postupaka javnih nabavki i veliki broj žalbi ponuđača – navode revizori u svom izveštaju.

I Fiskalni savet iz godine u godinu ukazuje na isto.

Prema njihovoj računici gradovi i opštine u poslednjih pet godina za javne investicije izdvajaju ukupno oko 0,8 odsto BDP-a (300 miliona evra), što je dva puta manje nego u zemljama centralne i istočne Evrope, koje su u istom periodu za ove namene izdvajale oko 1,6 odsto BDP-a za kanalizaciju, deponije i ostalu komunalnu infrastrukturu.

– Zbog toga je Srbija i dalje jedna od malobrojnih evropskih zemalja u kojima lokalni nivo vlasti u drugoj deceniji 21. veka ne uspeva građanima da obezbedi dostupnost osnovnih usluga u skladu sa svojim nadležnostima. Stanovništvo u mnogim gradovima i opštinama nema pristup pijaćoj vodi zadovoljavajućeg kvaliteta, dok su neki važni segmenti komunalne infrastrukture (kanalizacione mreže, sistemi za prečišćavanje kanalizacionih voda, preradu smeća) i dalje u početnim fazama razvoja – naveo je Fiskalni savet u mišljenju na Fiskalnu strategiju 2019–2020.

Lokalne samouprave mogle bi da na srednji rok povećaju investicije za 300 miliona evra ako bi smanjile subvencije komunalnim preduzećima oko 200 miliona evra i poboljšale naplatu prihoda.


Komentari15
897d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јованка Вождовчанка
Сви се мудро уздржавају да помену и други разлог, а не само вишак запослених, а то је неплаћање ком. услуга од стране грађана. Не треба много филозофирати, само погледати завршне рачуне, у којима пише колико корисници дугују, нарочито топланама. Онда ту ускаче локална самоуправа, која намири дуг, ревизори напишу извештај, а грађани, међу којима има и неплатиша, оспу паљбу по неспособним комуналним предузећима. Колико видим, већина коментатора се равна према личним интересима, а не истини.
miroslav sarcanski
Postovana gospodjo,da li znate kolike kamate zaracunavaju JPukoliko kasnitesa placanjem? Akoplatite unapred, nikom nista! Advokati koji rade na utuzenju se prosto utrkuju da dobiju ovaj posao. Sudovi hitno donose resenja, a privatni izvrsitelji vam blokiraju racune, a da cesto ni ne znate dase void postupak. Ko prodje ceo ovaj postupak,plati I nekoliko puta vise nego sto mu je dug,tako da mu ne pada napamet da kasni. Problem je u ovome sto pisemo, a to su teske zloupotrebe!
Preporučujem 8
Joksa
Radim na odrzavanju u TENT Obrenovac. Kada nam je jednom slučajno dosao u ruke platni spisak, bili smo zapanjeni sa pet imena ljudi, koje niko nikada nije video, niti poznajemo bilo koga od njih, pa vi vidite gde ide ova drzava.
miroslav sarcanski
Ovo je primer hrabrosti! Pozivam inspekciju rada nadleznu za TENT Obrenovac da proveri o cemu se radi. Samo uz konkretne podatke i prozivanja nadleznih mozemo isterati na videlo zloupotrebe koje se svakodnevno desavaju u javnom sektoru, a koje svi mi moramo da placamo!
Preporučujem 14
nikola andric
(nastavak). Svojina je odnos lica i stvari iz stvarnog prava. Taj odnos (relacija) pretpostvlja identifikaciju lica i stvari kako bi se ustanovilo sta kome pripada. Obligacioni odnosi nisu izmedju stvari i lica nego izmedju odredjenih lica. Ti odnosi vaze samo izmedju odredjenih lica koji su nekim pravnim poslom osnovali ti relaciju. Najvazniji odnos je izmedju radnika i zaposlenika sa njihovim poslodavcem. Radnik/namestenik je potrazivaoc prema poslodavcu u vezi dohotka. To je deo imovine.
nikola andric
Bazicni principi imovinskog prava. Imovina (skup vrednosti izrazeni u novcu) svakog LICA (fizickih i pravnih) sluzi kao sigurnost za potrazivaoce. Dugovi pretpostavljaju potrazivanja posto jedan bez drugog nisu moguci. Za razliku od kaznenog prava ne goni se lice nego njegova imovina. ''Obligaciono pravo'' kao izraz naglasava obaveze pa se u nekim zemljama naziva ''obavezno pravo'' i time naglasavaju obaveze. Sa istim smislom se moze nazvati ''potrazivacko pravo'' . Razlika sa svojinom je odnos
буки
@Ревизор, потпуно сте у праву. У централама, "радника" је толико да морају да седе на смену, а када вам треба услуга топловода, постоји само једна екипа од три човека која излази на терен. У ЈП бар само седе и примају плату, али кад их онако "писмене" угурају на пр. у ПУ где се ради, настаје хаос. Шта год му начелник каже да уради, настаје вриска и оптужба за мобинг. Сав посао обављају пар старих радника и обично по једно дете примљено на уговор пре више година. А када стари оду у пензију....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja