četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Šajkača – kapa „starija” od glave

Autor: S. Ćirićsreda, 22.05.2019. u 20:22
Загорка Стојановић у Ваљеву (Фото С. Ћи­рић)

Valjevo – Ona je apsolutno deo naše narodne nošnje, prihvaćena je u narodu, ja prosto mislim da šajkača daje identitet srpskom muškarcu... Predviđena je i za žene, mnogo ih kupuju, naročito pred Novu godinu, kad ih uradimo od šljokičavih materijala. Puno mi je srce kad vidim da ljudi hoće da ih nose.

Ovako o svojim šik šajkačama govori Zagorka Stojanović, poznata likovna umetnica, autorka brojnih tapiserija, kostimograf, scenograf, koja je nedavno tradicionalnu srpsku kapu iz svog ugla predstavila publici kroz kreativnu instalaciju u galeriji Narodnog muzeja Valjevo. Ne samo kao kostimograf koji želi da deo narodne nošnje u novom ruhu bude prihvaćen kao modni detalj, već i kao umetnik koji živi energiju tradicije, prema sopstvenom priznanju, otkrila je, kaže, da je kapa poređenje za nebeski svod...

– On se u narodu zove „kapa nebeska”, jer simboliše prevrnutu „sunčevu barku”, što podržava oblik šajkače nastale od šajke, vrste čamca. U srpskoj mitologiji kapa je starija od glave i zamena za čoveka – kaže Zagorka i dodaje da Srbin hoće sve da radi pod kapom, čak i decu da pravi, ali neće dve stvari – da se krsti i da jede.

– Kao kostimograf, kad se razuzdam u kreacijama, želim da napravim potpuni obrt i za te kreacije šajkača od neočekivanih materijala mnogo mi je važno da ih mladi prihvate. Imajući u vidu da je kod nas sve ideologija, da su mladi tokom ratova videli razne ljude sa šajkačama i da imaju otpor prema njima, ja bih upravo želela da ove moje šajkače budu prihvaćene. Najviše bih volela da mladi prihvate šik šajkače – ističe ova umetnica. Dodaje da ju je nedavno pozvala direktorka jedne velike firme sa pitanjem da li može da naruči 100 šik šajkača i da li na tu količinu može da dobije popust.

– Gospođo, ja nemam biznis, ja imam misiju – odgovorila joj je Zagorka. Ona već svojim životom dokazuje da živi tradiciju zato što se, veli, bavi tkanjem, a to je drevna veština koja je u genetskom kodu svake srpske žene.

Zagorka Stojanović je, od ranije je poznato, već napravila snažan iskorak ka demetropolizaciji kulture, kupila je veliko imanje u selu Rakari kod Mionice, tamo napravila svoj atelje i izložbeno-prodajni prostor, a pod lipu staru 150 godina smestila malu pozornicu na otvorenom na kojoj preko leta besplatno gostuju njeni prijatelji glumci, gde organizuje koncerte...

– Velikim glumcima, pravim umetnicima, uopšte nije važno da li su u Njujorku ili Rakarima – poručuje Zagorka, koja je na svojoj seoskoj pozornici ugostila Petra Božovića, Radu Đuričin, Ljubivoja Ršumovića, Neleta Karajlića...

Zemljopis narodne duše

U svom osvrtu na tradiciju u novom časopisu za kulturu „Srpska misao”, u tekstu „Čovek je čoveku nit”, Zagorka Stojanović je napisala:

– Ja živim energiju tradicije. Preuzimam lepotu duha bezimenih tkalja jer sve tkalje tkaju na istoj niti, reč je o drevnoj veštini. Tkanje predstavlja unutrašnje zapise tradicije u punoj vernosti. Zato je tkanje kao zemljopis narodne duše. Veština koja polako izumire. Pokušavam da sačuvam tkanje od zaborava.


Komentari7
83d0c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
60-тих година је дошао наш ујак у посету код нас у Истру. Облачио се као и код куће у близини Ваљева, горе шајкаћа, ланена кошуља, гуњ пребачен преко леђа, био је август а доле чојане чакшире. На сваких 100 метара су га туристи заустављали и питали да ли сме да га сликају. За тих пар дана је више сликан него у целом животу.
Miki
a da li znate da je šajkača, kao i mnogo šta drugo, u tadašnju Srbiju stigla iz tadašnje Austro-Ugraske, a danas Vojvodine!
Beogradjanin Schwabenländle
Нетачно: први су носили бродари, шајкаши ту нашу капу, каква К & К.
Preporučujem 3
Лале Ранковић
Зашто су модерне шајкаче плитке? Боље су старе из доба Првог светског.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici na bas lepoj prici ... neka je Zagorka ziva i zdrava ... inace subara je mnogo starija na nasim glavama ali je sajkaca dosla u jednom burnom delu nase istorije,brzo od naroda prihvacena,odomacila se i postala nezaobilazni deo nase narodne nosnje ...
Siniša Škarica
Šubara je Srbinu čuvala glavu, a ne šajkača. Šajkača koju su Crnogorci uveli u vojsku nas je upropastila,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja