subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Izložba o Milankoviću

Autor: B. Pejovićsreda, 22.05.2019. u 20:25
Милутин Миланковић

Užice – U Beču sam bio priznat inženjer i naučnik. Posle diplomiranja na Tehnici projektovao sam vijadukt u Alpima, vodovod i kanalizaciju u dva grada, doktorirao pod svodom Tehnike koji je obnavljan i ojačan prema mom sistemu armiranog betona... Tamo u Beču uživao sam koliko u priznanjima, toliko u pogodnostima od materijalne dobiti. Vredno sam radio, no što sam više uspevao i bolje se zabavljao, u duši sam sve nezadovoljniji bivao... Pete godine moje inženjerske prakse počeo sam da u Beču osećam težinu života u tuđini.”

Ovako je s početka 20. veka pisao naš slavni naučnik Milutin Milanković, koji je tada napustio uspešan i unosan posao građevinskog inženjera u carskoj prestonici i došao među svoje sunarodnike u Beograd, na poziv Filozofskog fakulteta gde je septembra 1909. postao predavač na Katedri za primenjenu matematiku. Došao je iz tuđine u Srbiju, tada nejaku s malo školovanih ljudi, čovek koji će u naučnoj karijeri svetu podariti vredna znanja i patente dajući i važan doprinos da se ova država razvija. Ima zapisa da je Milankovićeva profesorska plata u to vreme bila deset puta manja od inženjerske u Beču, te da je on stoga honorarno radio statičke proračune u građevinarstvu i kada se preselio u Srbiju.

O tom slavnom naučniku svedoči izložba „Život i delo Milutina Milankovića”. Ona je postavljena ove sedmice u Naučnom klubu užičkog Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (RCU), u saradnji sa Centrom za promociju nauke Beograd u okviru manifestacije „Maj mesec matematike”.

Slikom i rečju na izložbi je prikazan Milankovićev životni put, od rodnog Dalja preko školovanja i rada u evropskim metropolama do profesure u Beogradu, naučnih postignuća, zvanja potpredsednika SANU, direktora Astronomske opservatorije. Kao što se zna, mnoštvu delatnosti svestrani Milanković je tokom poluvekovnog naučnog rada dao izuzetan doprinos: bio je matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, konstruktor, doktor tehničkih nauka, fizičar, popularizator nauke...

Na ovoj izložbi panoi svedoče o njegovim posebnim dometima: o Vavilonskom tornju moderne tehnike (s proračunom do koje najviše visine se mogla napraviti betonska građevina našim tehničkim sredstvima, pri čemu je izračunao da bi ta zgrada imala 1.356 spratova), o reformi julijanskog kalendara koju je po Milankovićevom predlogu Pravoslavna crkva prihvatila 1923. godine, o objektima za potrebe vazduhoplovstva, o nizu drugih vrednih patenata, nagrada i priznanja. Nešto manje je ovde zastupljen naučnikov doprinos astronomiji, klimatologiji, teoriji osunčavanja Zemlje i srodnim znanjima kojima je zadužio svetsku nauku.

A manifestacija „Maj mesec matematike”, uz postavku posvećenu Milankoviću, u užičkom Naučnom klubu dala je i sadržaje namenjene mladima. Po rečima Milene Vićević, direktorke RCU, održane su radionice za đake na temu povezivanja matematike i geografije. Na njima su užički i požeški osnovci i srednjoškolci upoznavali matematičke mozgalice, sfernu trigonometriju, matematička očekivanja u igrama na sreću, da li Japanci imaju dovoljno šuma i druge naučnopopularne teme.


Komentari2
39531
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Парадоксално је да је миланковићев календар прихваћен ЈЕДНОГЛАСНО на Васељенском Сабору у Истанбулу,1923,а да га деценијама НИЈЕДНА Православна Црква није применила.Тек од 60-их су га прихватиле грчка, кипарска,румунска,бугарска ПЦ и цариградска,александријска и антиохијска Патријаршија.СПЦ га не примењује,а Миланковић је календар сачинио управо на захтев СПЦ,Патријарха Димитрија,а у Истанбул је путовао са митрополитом црногорско-приморским Гаврилом,потоњим Патријархом.
Sotir Gardačić
Napravio je on mnogo vazniji kalendar za čovečansto poznat kao Milankovicevi klimatski ciklusi.
Preporučujem 35

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja