sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:57

Sutra počinje 10. Mikser festival - „Cirkuliši"

četvrtak, 23.05.2019. u 11:39

Pod sloganom „Cirkuliši” sutra na Donjem Dorćolu počinje 10. Mikser festival u čijem fokusu je održivi razvoj i cirkularna ekonomija, a program će do 26. maja obuhvatiti devet celina: međunarodna konferencija „Shift”, radionica „Cirkulaton”, smotra inovacija „Innovation Expo”, Dizajn zona, CirculArt, Hrana 2.0, Mikser Bazar, Mikser kids hub i muzički program.

Nakon devet izdanja i pauze od godinu dana, Mikser festival se vraća na Donji Dorćol gde je sve počelo 2009. godine, a izvršni direktor Ivan Lalić ističe da i slogan ovogodišnjeg festivala korespondira sa sudbinom festivala, kao i sa temom koja je inspirisana postulatima cirkularne ekonomije.

„Pitanje održivog razvoja je pitanje nove kulture života i nekog novog obrasca koji svi mi, i poslovno i umetnički i kao građani, moramo da usvojimo da bi opstali. Srbija koristi četiri puta više energije od evropskog proseka. Mi smo društvo rasipnika i moramo malo da prištedimo. Mi ćemo se truditi da tu ideju proširimo”, rekao je Lalić u intervjuu Tanjugu.

Tako će dizajneri i umetnici predstaviti svoje prototipove napravljene od ostataka, a stručnjaci iz Norveške, Slovenije, Holandije, Švedske, Belgije podeliće svoja iskustva.

„Za Norvešku održivi razvoj je zaštitni znak. U Srbiji je prodato petnaestak električnih automobila u poslednje dve godine, a tamo ih prodaju 20-30 hiljada godišnje, jer imaju autopunjače, besplatno parkiranje i silne beneficije koje država daje onima koji implementiraju zdravu ekonomiju”, istakao je Lalić.

Ivan Lalić (Foto Tanjug)

Lalić smatra da to nije samo ekološko, već i civilizacijsko i čak političko pitanje.

„Ne možete da implementirate zakone demokratije i vladavine prava u zagađenoj i zapuštenoj zemlji. Uveren sam da uređenje kulture života i čuvanje planete shodno ciljevima Ujedinjenih nacija, jeste put ka lepšoj budućnosti naše dece”, ocenio je Lalić.

Program počinje sutra u Muzeju nauke i tehnike konferencijom „Shift” u okviru koje će svoja iskustva razmeniti sa kolegama sa Balkana kroz predavanja, diskusije i radionice, svetski priznati inovator Ginter Pauli iz Belgije, autor koncepta Plave ekonomije, koji bez honorara dolazi u Beograd i jedina želja mu je bila da Mikser objavi njegovu knjigu basni za decu, zatim Ladeja Godina Košir, pokretačka snaga kružne ekonomije Slovenije, centralne i istočne Evrope, Kari Harlevi, direktor Odseka za cirkularnu ekonomiju Fonda za budućnost Finske i Tjaša Ficko, zamenica gradonačelnika Ljubljane zaslužna za projekat Ljubljana Zelena prestonica Evrope 2016.

Na Sajmu inovacija u dvorištu Muzeja nauke i tehnike predstaviće se inovatori, kompanije, organizacije civilnog društva i zeleni strartap-i svojim inspirativnim rešenjima zaštite životne sredine, od dizajna eko proizvoda i materijala, savremenih rešenja za poljoprivredu i pošumljavanje, preko inovativne upotrebe otpada - reciklaže, racionalnog korišćenja resursa vode, obnovljivih izvora energije, do digitalizacije poput smart city rešenja, robotike, pametnih vozila.

U okviru izložbe „Mladi balkanski dizajneri” predstaviće se autori od Beča do Instanbula, a žirijem predsedava jedan od najvećih nemačkih i svetskih industrijskih dizajnera današnjice Konstantin Grčić. Od 38 pobedničkih radova izabranih u oštroj konkurenciji, 12 je iz Srbije.

Mikserova umetnička platforma „Black Box” ove godine pred mlade umetnike postavila je novi izazov pod sloganom „Mrtva priroda”.

Lalić posebnu pažnju skreće na zonu za decu u kojoj će biti radionica „Dizajton”, Pauli će predstaviti najmlađima svoju knjigu basni, a na samom otvaranju festivala učenici trećeg razreda će izvesti predstavu „Ala je lep ovaj svet” po tekstu Aleksandre Vučinić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i u Lalićevoj dramatizaciji koja skreće pažnju na opasnost od plastičnih kesa.

U okviru muzičkog programa nastupiće bend „Bella Technika”, koji čine bivši članovi sastava „Darkwood Dub”, Bojan Drobac Bambi i Milorad Ristić Miki, i operska pevačica Katarina Jovanović, zatim „Lollobrigida”, „Sunday Stories” i drugi.

Lalić je naglasio da urbana kultura ne podrazumeva samo tradicionalne descipline i da je održivi razvoj stvar ponašanja te da kultura može biti platforma za afirmaciju tih ideja, dodavši da im je želja da budući Mikser haus bude primer održivog razvoja.


Komentari4
71e71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zasto
Mikan@ Verovatno Vi niste iz tog dela grada, ili ste se doselili zajedno sa ovima sto uporno zele da ga dele. A pitanje je da li za Vas postoji, gornji i donji Vracar, gornje i donje Dedinje, gornji i donji Senjak,)))) postoji , ali ih niko tako ne zove?
Милош Лазић
Одрастао сам у Јеврејској улици, а први пут чујем за Доњи Дорћол! Где је то? Београд је већ довољно "изпарцелисан" рејонима, приградским и градским општинама и месним заједницама, па не схватам нечију потебу да га и даље "проситњава" измишљајући нове топониме.
Милош Лазић
Поштовани Микане, хвала на објашњењу. Али, ако је већ тако, онда је исправније оно испод Душанове назвати Јалије, а изнад Господар-Јевремове Зерек. Као некад. Само, бојим се да ти стари називи баш нису "фенси", а ваљда и обарају цену квадрата станова у такозваном Доњем Дорћолу.
Preporučujem 4
Микан
Их сад први пут чуо? "Доњи" је ваљда све преко Цара Душана ка 25. мају и Дунаву а "горњи" од трам шина ка Кнезу, богатији и скупљи део Ћордола :) За "устињавање" у Срба у потпуности се слажем.
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja