četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 24.05.2019. u 19:30 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: Ljiljana Todorović, reditelj

Određuju nas naši moralni izbori

Užasnuta sam zato što danas moram da se pravdam zbog sopstvenih kvaliteta, vrlina i zasluga. Meni je neprijatno. Mene je stid pred nenormalnima koji su zavladali
Љиљана Тодоровић (Фото: Вукица Микача)

Dramski komad „Getsimanski vrt” britanskog pisca Dejvida Hera rediteljka Ljiljana Todorović režira u Ateljeu 212. Premijera je večeras od 20 sati na sceni „Mira Trailović”. Delo je preveo Zoran Paunović, dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Magdalena Vlajić, kostimograf Lana Cvijanović, a kompozitor Zoran Erić.

Junake Dejvida Hera tumače: Dara Džokić, Bane Vidaković, Jovana Gavrilović, Jelena Đokić, Branislav Trifunović, Slaven Došlo, Vladislav Mihailović, Marta Bjelica i Petar Benčina.

Šta je u fokusu predstave „Getsimanski vrt” budući da ne sceni često propitujete upotrebu i zloupotrebu istine?

Posebno mi je izazovan i intrigantan Herov dijalektički tretman istine. Ovom piscu nadenuli su nadimak „đavolji advokat”, jer u svojim tekstovima najbolje argumente i najefektnije replike uvek daje „negativcima”, likovima sa najmanje moralnog integriteta. Put do istine u njegovim komadima je uvek put sa mnogo tajni, novih saznanja, promena uglova posmatranja, prosvetljenja. Niko nije u pravu, i niko nije u krivu, samo smo svi grešni... U fokusu su moralni izbori koje činimo, koji nam potom fatalno opredeljuju i određuju dalji put. Mi postajemo otelotvorenje moralnog izbora koji smo načinili u datom trenutku. A između čega to biramo: uglavnom, koje je od nekoliko zala najmanje. Naši moralni izbori, to smo mi.

„Getsimanski vrt” je politička drama koja se bavi problemima zataškavanja privatnih skandala porodice ministarke unutrašnjih poslova… Da li je politički teatar naša stvarnost demantovala, da li je nestao? Odnosno, gde mu je danas mesto?

Kao javni čin, javno dejstvovanje, teatar je imanentno politička kategorija, politika shvaćena u širem smislu reči. Ali teatar, kad je politički u užem smislu reči i kada postane bilo pamflet, bilo oda velikom vođi, bilo propaganda vladajućih struktura, prestaje da bude teatar i ostaje samo to: pamflet, oda, propaganda. Pozorište mora sadržavati pozorišnu supstancu da bi bilo pozorište. U potrazi za formama ili pri ispunjavanju dnevnopolitičkih zadataka, intenzivno nam se kao teatar predstavlja nešto što ne sadrži biće pozorišta. Našoj stvarnosti teatar bilo koje vrste odavno ne može da konkuriše, ali joj je kao subverzivni činilac više nego ikada potreban.

Kojim pozorišnim sredstvima ćete štivo Dejvida Hera približiti senzibilitetu srpskog gledaoca?

Istinom, ona je univerzalni jezik, i otvaranjem pitanja:

Kako istrajati u podnošenju žrtve za svet koji žrtvu ne zaslužuje?

Kako istrajati u borbi za istinu u svetu hipokrizije? Kako sačuvati veru i ideale u svetu kojim upravlja novac? Kako sačuvati političku viziju u vremenu u kojem se politika razdvaja od vizije i pretvara u iznalaženje načina za preživljavanje i opstajanje na vlasti? Kako istrajati u borbi za istinske vrednosti kad na svakom koraku pobeđuju agresivnost, nekompetentnost, grubost, primitivizam, vulgarnost i arogancija? Kako odoleti korupciji i kako ne prihvatiti ili ne ponuditi mito kad je to neophodno? Kako nastaviti težim, a jedinim pravim putem, kada se nude samo linija manjeg otpora, oportunizam, interes i princip čast za keš? Kako opstati kao umetnik i zaštiti osetljivo umetničko biće od rastakanja i uginuća u svetu bez vrednosti?

Zašto nas neprestano prati osećanje neizvesnosti?

Zato što normalnog čoveka – pristojnog, vaspitanog, osetljivog, saosećajnog, dobrog, časnog, vrednog, obrazovanog – na svakom koraku, zaista iza svakog ćoška, vreba i čeka bilo poruga, omalovažavanje, bilo neka druga vrsta povrede, uključujući i fizičku, bilo prevara, ili pljačka – od strane onih nenormalnih, onih koji su zavladali... i ako se ne prilagodiš, i sam ne postaneš arogantan, bahat, bez individualnosti, a u grupi jak (naciji, stranci, među navijačima – svejedno), ako nisi primitivan, zlurad, bezobrazan, beščastan i bezosećajan – gotov si. A ako ipak pokušaš sa prilagođavanjem, iako znaš da ne možeš, niti istinski želiš sebe da preobraziš: opet si gotov.

Užasnuta sam zato što danas moram da se pravdam zbog sopstvenih kvaliteta, vrlina i zasluga – po civilizacijskim kriterijumima normalnog čoveka. Meni je neprijatno. Mene je stid pred nenormalnima koji su zavladali, ovima sa jednom jedinom verom: u bogatstvo i novac.

Sliku kulturne stvarnosti jedne sredine čine umetnici. Kako gledate na aktuelne kulturne prilike kod nas?

Naša aktuelna kultura i kulturne prilike ogledalo su naše aktuelne države, država u malom. O rijaliti programima neću da govorim. Pogledajmo, na primer, šta u trenutnoj invaziji produkcija televizijskih serija preostaje pozorištu. Snimanja serija su apsolutni prioritet svih pozorišnih rasporeda. A zašto? Zato što su prioritet glumcima. A zašto? Da bi preživeli, opstali, vratili dugove ili se makar na trenutak osetili kao ljudi. Zbog toga je danas pravi podvig okupiti uopšte odgovarajuću podelu (dobrih) glumaca za jedan pozorišni čin. Gledam i vidim ih, te naše aktuelne kulturne prilike, kao devastirane, obezvređene, omalovažene, korumpirane, za groš prodate, uprljane, površne, plitke, vulgarizovane. Ali, ne i borbu kao obesmišljenu. Moja vera je upravo u borbi za civilizacijske vrednosti, slobodu, kulturu, pamet, dostojanstvo, znanje, dobrotu, integritet, umetnost i nešto lepote. U tome je smisao.

Komеntari4
41792
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Z. Vasić
Gorka istina izrečena je ovom rečenicama: "...ako nisi zlurad, bezobrazan, beščastan i bezosećajan – gotov si. A ako ipak pokušaš sa prilagođavanjem, iako znaš da ne možeš, niti istinski želiš sebe da preobraziš: opet si gotov." " Mene je stid pred nenormalnima koji su zavladali, ovima sa jednom jedinom verom: u bogatstvo i novac." "Moja vera je upravo u borbi za civilizacijske vrednosti, slobodu, kulturu, pamet, dostojanstvo, znanje, dobrotu, integritet, umetnost i nešto lepote. U tome"
Рашо
Одговор на сва питања је морал и духовност. Када то буду врхунске вредности а не новац све ће постати нормално. До тада биће овако!
Ivan
Vrstan reditelj i čovek.
Zare
Ljudi neće izbor, jer donosi odgovornost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja