sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:17
FORMULE ŽIVLjENjA

Mrzi me, sutra ću

Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 27.05.2019. u 08:00

Ljudi često odlažu neprijatne aktivnosti i obaveze kada imaju neki otpor da to ispune odmah i takvo ponašanje se naziva prokrastinacija, a koreni neretko leže u popustljivom ponašanju roditelja prema deci

Mnogi ljudi mogu kod sebe prepoznati problem odlaganja neprijatnih, a korisnih zadataka i obaveza. Tipično je da osoba ono što joj je neprijatno odlaže za sutra, a onda sutra odloži za prekosutra i tako sve do krajne granice, kada zaista mora da uradi odloženi zadatak. Ovakvo ponašanje se stručno naziva prokrastinacija, a reč dolazi od latinskog krast (crast), što znači sutra, odnosno krastinus (crastinus) – sutrašnji, tako da je možemo doslovno prevesti kao „za sutra”.

Zašto neki ljudi odlažu njima neprijatne aktivnosti, zadatke ili obaveze? Upravo zbog toga što su im neprijatni, što imaju neku vrstu otpora prema njima. Mentalni proces je sledeći: osoba pomisli da treba nešto da uradi i na samu pomisao „se smori”, to jest izgubi svaku motivaciju. Nakon toga, ona sama sebi smisli neko opravdanje zašto je zapravo bolje da dati zadatak ili aktivnost odloži sa sutra ili neko buduće vreme.

Unutrašnji konflikt

Osoba koja odlaže „za sutra” zapravo je u jednom unutrašnjem konfliktu između dela sebe koji je nagovara da uradi ono što treba i onog drugog dela koji se tome opire. Taj konflikt možemo shvatiti kao konflikt između „unutrašnjeg roditelja” i „unutrašnjeg deteta” koje odlaže neprijatnost.

Veoma često odrasle osobe koje prokrastiniraju imale su popustljive roditelje u detinjstvu. Poznato je da mala deca funkcionišu prema principu prijatnosti. To znači da žele da rade ono što im je prijatno, a ne žele da rade ono što im je neprijatno. Dakle, žele da se igraju igračkama, ali ne žele da pospreme igračke nakon igre. Kako onda da deca nauče da pospremaju igračke? Odgovor je zato što moraju, što je roditelj nepopustljiv u svom zahtevu da to urade. Ona brzo shvate da im se to isplati, jer je manja neprijatnost pospremiti igračke, nego se natezati sa ljutitim roditeljem. A kada prihvate da moraju pospremati, tada nestane otpor prema toj aktivnosti i stvori se ono što zovemo radnom navikom.

Kada je roditelj popustljiv, onda dete smisli način kako da od roditelja dobije oslobođenje od izvršavanja neprijatnog zadatka. To znači da će roditelj ili neko drugi biti taj koji će umesto deteta pospremiti igračke ili da će one ostati razbacane nakon igre. Najgora posledica jeste da ovo dete neće steći radnu naviku, zbog čega će imati problema u daljem životu.

Ovaj odnos sa popustljivim roditeljem ugrađuje se u detetove psihičke strukture i postaje unutrašnji odnos između „unutrašnjeg roditelja” i „unutrašnjeg deteta”. Psihološka igra natezanja deteta sa roditeljem, postaje unutrašnja igra natezanja između delova ličnosti.

Ova „lenjost”, zbog koje se neprijatne dužnosti i zadaci odlažu za neko sutra, jeste selektivna. Dok neki odlažu sve neprijatne zadatke, drugi odlažu samo učenje, pospremanje, plaćanje računa, bacanje smeća, odlazak u neku instituciju ili kod lekara, zubara itd. Iza otpora da se nešto čini mogu se kriti i drugi razlozi kao što su strah, sram i slično.

Kada osoba odlaže pospremanje stana, a živi sama, tada se za neko vreme može pojaviti „sindrom kuće u haosu”. To znači da su stan ili kuća u potpunom neredu, da je sve razbacano, da nije čišćeno, da su mnoge stvari po podu tako da se teško hoda, da je nagomilano višemesečno smeće itd. Kada je dečja ili tinejdžerska soba u haosu, to je rani nagoveštaj nastanka ovog sindroma. Njega treba razlikovati od sasvim različitog „sindroma gomilanja”, kada ljudi skupljaju na ulici razne „korisne” stvari i gomilaju ih u stanu ili kući tako da im na kraju nedostaje prostora za život i kretanje.

Radne navike

Kako ljudi koji prokrastiniraju imaju problema sa samoorganizacijom vremena, njihova uspešnost je daleko ispod njihovih sposobnosti i talenata, roditelji treba da uvide koliko je važno da svojom doslednošću pomognu deci da razviju radne i druge navike.

Odrasli ljudi koji uviđaju svoj problem sa prokrastinacijom mogu da se promene. Za početak, da, umesto misli: „Trebalo bi da”, koriste unutrašnje zapovesti tipa: „Moram sada da…” Nakon toga je najbolje da se pokrenu u nekoj manjoj aktivnosti. Ako je to učenje, da uče samo 15 minuta, ako je sređivanje prostora da to čine samo deset minuta itd. U njihovom slučaju je najvažnije da razviju svakodnevnu naviku, a ne da „herojski” obave zadatak odjednom. Ako shvate da sabotiraju samopromenu, najbolje je da pronađu nekog mentalnog trenera ili psihoterapeuta koji će imati ulogu „trećeg roditelja”.


Komentari11
5a82d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Oblasti u kojima se javlja prokrastinaciju su:a/ ispunjenje obaveza prema sebe, i b/ ispunjenje obaveza prema drugima.Kako se resiti prokrastinacije?Evo 10 vaznih koraka do uspeha: budimo svesni zasto odlazemo "za sutra"; budimo svesni posledica odlaganja; obratimo paznju na nase izgovore i lose navike; odbacimo sve sto nam skrece paznju; motivacija i fokus na cilj; budimo otvoreni za nova saznanja; zaobidjimo one koji nas odvlace;drzimo se plana i prioriteta; budimo dosledni i stimulisimo sebe.
Marijana
Tekst postavlja problem ali ga i ne analizira dublje i ne nudi resenje. Potpuno se slazem za komentarom Petra V. Terzica. Bilo bi lepo da tekst jasno prikazuje sta popustljivost/ nepopustljivost roditelja stvara kao odraz u nama konkretno i kako nakon sto smo identifikovali taj efekat napraviti dobar plan prevazilazenja i akcije. Na cemu raditi konkretno
Nada
Razlog zašto odlažem stvari u svojoj zreloj dobi je strah i to pre svega vezano za nove stvari. Stah od neuspeha ali i da ono što treba da uradim neće doneti očekivan ishod. Sem toga često se suočavamo vrlo kontradiktornim informacijama po pitanju onoga što nas muči. Na um mi pada sledeće, želite da unapredite neku veštinu ili usvojite novu a u ponudi je 50 kurseva. Kome verovati i onda ili gubite vreme na istraživanje "terena" i sluđujete se, ili na kraju celu stvar odlažete u nedogled.
Marijana
Poznato je da hiper senzitivne osobe imaju problema sa donosenjem odluka, zbog kolicine informacija koje uzimaju u obzir. Pitanje i mozda sugestija za novi tekst: Kako pomoci hiper senzitivnim osobama da lakse donose odluke?
Preporučujem 44
Petar V. Terzic
Najcesci uzroci prokrastinacije su: nisko samopouzdanje i nesigurnost u sebe; kada ponasanje osobe nije u skladu sa njenim narcisoidnim uverenjem, i kada osoba ne moze da zadovolji svoja perfekcionisticka ocekivanja. Odlaganje resavanja problema "za sutra" moze uzrokovati stres, a u duzem periodu i depresiju. Kako prevazici prokrastinaciju?Osoba koja ima takav problem mora: da otkrije uzroke prokrastinacije i oblasti u kojima se javlja, napravi plan prevazilazenja i bez oklevanja krene u akciju.
Guga
Radni dan lenjivca je sutra, danas je njegov slobodan dan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja