ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50
NACIONALNI PARK TARA

Medved – glavna „zvezda”

Najjača zver na evropskom kontinentu gotovo je istrebljena, zato je u većini zemalja, pa i u Srbiji, lov na medvede zabranjen, ali posetioci iz dve osmatračnice na Tari mogu pratiti njihovu igru
Autor: Aleksandra Mijalkovićsubota, 25.05.2019. u 12:25
Медвед на хранилишту (Фото Национални парк Тара)

Mrki medved, najjača zver na evropskom kontinentu, jedna je od zaštićenih vrsta na Tari, gde je zabeleženo šezdesetak mužjaka, ženki i mladunaca. Odrasli medved u proseku ima oko 150 kilograma (mada se povremeno pojavi i poneki dvostruko teži) ali kad stigne na svet, ušuškan i zaštićen u svom zimskom skloništu – brlogu, nema više od 150 do 350 grama. Do proleća poraste i ojača, pa s majkom i ostalim mladuncima kreće u potragu za hranom – i igrom.

Razigrani, umiljati, veseli medvedići, a obično ih se okoti po dvoje, pod neprekidnim su nadzorom brižne majke, spremne da nasrne na svakoga ko bi mogao da predstavlja po njih opasnost. Tu spada i čovek. Zato se svima koji u prirodi naiđu na ljupko meče preporučuje da mu ipak ne prilaze.

Naizgled trom i nezgrapan, medved je u stvari veoma spretna i brza životinja, koja se jednako hitro kreće po travnatom terenu i po stenama, četvoronoške ili uspravljen na zadnjim šapama, dobar je plivač, a zahvaljujući kandžama začas se popne na drvo. Ljude izbegava, pomalo ih se i plaši, ali ako do takvog susreta ipak dođe, najbolje je ostati u mestu, miran, pogledati medveda u oči i polako se udaljiti. Nema koristi od toga da legnete na zemlju i „pravite se mrtvi”.

Lovci su gotovo istrebili medveđu populaciju u Evropi, zato je ona sad u većini zemalja, pa i u Srbiji, pod zaštitom. Kako su, međutim, medvedi u stalnom pokretu, dogodi se da pređu za njih nepostojeću državnu granicu – i stradaju od metka u Republici Srpskoj, gde lov na njih (još) nije zabranjen.

(Foto A. Mijalković)

„Medin kutak”

Ove, i mnogo drugih činjenica o mrkom medvedu mogu se saznati u „Medinom kutku”, edukativnoj, interaktivnoj izložbi otvorenoj 22. aprila, na Svetski dan planete Zemlje, u Centru za posetioce „Nacionalnog parka Tara”.

Stalna postavka nastala je zajedničkim radom stručnjaka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji (WWF Adria) i upravljača ovog zaštićenog područja, Javnog preduzeća „Nacionalni park Tara”, uz podršku Švedske razvojne agencije (Sida).

„Medin kutak” je deo projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude”, čiji je cilj da se lokalne zajednice uključe u upravljanje nacionalnim parkovima ili specijalnim rezervatima prirode, a ljudima ukaže na značaj ugroženih vrsta. Kad je u pitanju medved na Tari, prvi korak je bio da se objasni zbog čega je on zaštićena vrsta u našoj zemlji i kako bi se trebalo ophoditi prema šumama koje predstavljaju njegovo stanište. Onda je predstavljen novi turistički paket‚ koji se zasniva na posmatranju divljih životinja i promovisanju očuvane prirode, uz uključenje žitelja ovog područja sa njihovom ponudom usluga i proizvoda.

Glavna „zvezda” je, naravno – medved. Pre tri godine postavljene su dve osmatračnice, drvene kućice, nedaleko od hranilišta na koja ove životinje dolaze u periodima kada nema dovoljno hrane u prirodi (inače bujne šume Tare obezbeđuju dovoljno hrane za sve njene stanovnike). Grupe, ne veće od tri posetioca u pratnji vodiča, zauzimaju mesto u osmatračnici pred sumrak, i ostaju nekoliko sati čekajući u tišini, sa pripremljenim kamerama i foto-aparatima. Nema garancije da će se medved zaista pojaviti, i to baš u tom vremenu. Nekome se „posreći” da ga odmah vidi, neki uzalud dolaze više dana uzastopno, a ponekad se susret dogodi neplanirano – na šumskoj stazi, umesto kod hranilišta.

(Foto A. Mijalković)

Slatko, med i suveniri

Biolog Marijana Josipović i grafički dizajner Biljana Mihajlović, deo tima stručnjaka koji je osmislio „Medin kutak”, kažu da je malo ovakvih mesta u Evropi, i da je izložba prilagođena i slepim osobama, a pored naučnih činjenica o medvedima uključuje i dodir, miris – pa i ukus.

Milica Tomić, pomoćnica direktora JP „Nacionalni park Tara”, naglasila je da su u planove razvoja ovog zaštićenog područja, o kojem brine 200 šumara i osam rendžera, odnosno čuvara koji pomažu u različitim poduhvatima – od čišćenja jezera do vođenja grupa – uključeni i predstavnici mesnih zajednica, planinari, turističke organizacije, predstavnici obližnjeg manastira i hidrocentrale „Perućac”...

Među dobrim primerima usluga i proizvoda lokalnog stanovništva Tare, koji su deo novog „turističkog paketa”, pomenimo porodicu Obradović iz sela Prlo, koja nudi organsku hranu kao što su domaće slatko od šumskih jagoda, med ili kupinovo vino, i slikara Slađana Ignjatovića koji uči posetioce kako da sami naprave suvenire od materijala nađenog na terenu, recimo ramove za slike od pruća.

Na ovaj način žitelji nacionalnog parka imaju neposrednu finansijsku dobrobit, za razliku od masovnog turizma od kojeg lokalno stanovništvo nema korist, a koji može imati negativan uticaj na prirodu.

Vesna Maksimović, koordinatorka terenskog projekta WWF Adria

(Foto A. Mijalković)

u Srbiji, objasnila je da se činjenice i (pogrešna) verovanja o medvedu prenose sa kolena na koleno, ne samo kod nas.

– Često smo svedoci predrasuda ljudi o ovoj vrsti. Nadamo se da će nova postavka pomoći deci koja ovamo dolaze na rekreativnu nastavu, meštanima, ali i domaćim i stranim turistima da se upoznaju sa osobinama mrkog medveda, da zavole šumu kao njegovo prirodno stanište, i shvate značaj njihovog očuvanja za današnje i buduće generacije – istakla je Vesna.

Osmatranje medveda, divokoza i drugih životinja na Tari, šetnja do „Tepih livade” i vidikovaca, jahanje konja iz obližnje ergele, kao i odlazak do jezera Perućac i plovidba Drinom učinili su ovaj nacionalni park jednim od omiljenih odredišta ljubitelja prirode iz cele Srbije, Evrope, pa i posetilaca iz sveta.


Komentari2
8fac9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mka
Svaka cast! Dokaz da postoji i Drugacija Srbija. Srbija u kojoj buja zivot. Srbija kao svaka druga evropska zemlja.
Иван Грозни
Све похвале за текст у којем је дато много информација на леп и приступачан начин. А нарочито похвала због тога што је коришћена реч одредиште, а не дестинација.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja