utorak, 25.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

London i Vašington ostaju bez baze na Dijego Garsiji

Odlukom Generalne skupštine UN, Velika Britanija u roku od šest meseci treba da Mauricijusu vrati strateški arhipelag Čagos
Autor: Tanja Vujićsubota, 25.05.2019. u 17:04
Укрцавање ракете „томахавк” на британску подморницу на Дијего Гарсији (Фото EPА/MOD)

Ogromnom većinom glasova Generalna skupština UN usvojila je u sredu veče rezoluciju kojom nalaže Velikoj Britaniji da u roku od šest meseci povuče „svoju kolonijalnu administraciju” iz arhipelaga Čagos u Indijskom okeanu i njegovih 60 ostrvaca od strateškog vojnopomorskog značaja vrati u sastav Mauricijusa.

Za rezoluciju koju je predložio Mauricijus glasalo je 116 država –članica GSUN (od ukupno 193), protiv je bilo šest zemalja (SAD, Velika Britanija, Australija, Izrael, Maldivi i Mađarska), 56 država bilo je uzdržano (među njima Kanada, Francuska i Nemačka), dok 15 članica nije učestvovalo u glasanju.

                                                                            ***

Neobavezujuća odluka Generalne skupštine UN (GSUN) – oslonjena na februarsku preporuku Međunarodnog krivičnog suda u Hagu – dovodi u pitanje dalju sudbinu ključne anglosaksonske baze u Aziji, smeštene na ostrvu Dijego Garsija, najvećem u sastavu arhipelaga Čagos, sredinom 20. veka. Po oceni GSUN, Velika Britanija je 1965. godine – tri godine pre nego što je Mauricijus stekao nezavisnost – „nezakonito odvojila” arhipelag Čagos od uprave u Port Luisu. London je tada arhipelag Čagos preimenovao u „Britansku teritoriju u Indijskom okeanu”, da bi 1966. sa Vašingtonom započeo diskretne pregovore o uspostavljanju anglosaksonske vojnopomorske baze u Indijskom okeanu, u jeku hladnog rata. Postavljanju baze prethodilo je inače brutalno proterivanje oko 2.000 ostrvljana, bez prava na povratak.

Međudržavnim sporazumom Londona i Vašingtona 2016. godine, američki „zakup” Dijego Garsije produžen je do 2036.

I dok su njihovi naslednici decenijama vodili kampanju za svoja ljudska prava, sa Dijego Garsije, Pentagon je godinama dejstvovao na bojištima u Aziji, na Bliskom i Srednjem istoku, a CIA je tamo obavila najmanje dva „istražna razgovora” s osumnjičenima za terorističke udare u Americi septembra 2001.

Odlukom GSUN, taj zakup nadalje je neizvestan. Pravind Džagnot, premijer Mauricijusa, tokom debate u UN je poručio da „britanska depopulacija arhipelaga Čagos – zbog potreba američke baze – predstavlja mračnu epizodu u ljudskoj istoriji koja nalikuje zločinu protiv čovečnosti”. On je dodao da „svet mora da pošalje jasan signal da se kolonijalizam više ne može tolerisati. Velikoj Britaniji dat je više nego dovoljan rok da se izmesti sa Čagosa, kome ionako nije pružila nikakvu korist”, ocenio je Džagnot.

Uoči glasanja u UN, britanske i američke diplomate preduzele su široku akciju ubeđivanja država članica da je anglosaksonska baza na Dijego Garsiji od strateškog značaja za borbu protiv globalnog terorizma. Britanska ambasadorka u UN Karin Pirs pokušala je da istakne značaj zapadnjačkih dejstava sa Dijego Garsije u Indijskom okeanu za „globalnu bezbednost”. Po njenim rečima, ta anglosaksonska baza u kojoj inače stalno boravi najmanje 3.000 američkih i britanskih vojnika sa ultramodernim naoružanjem, uz vazduhoplovne piste i luke dubokog gaza, obezbeđuje neke od najfrekventnijih pomorskih saobraćajnih ruta između Molučkog i Ormuskog prolaza, jemenske luke Aden kao i prilaze istočnoj obali Afrike, Crvenom moru i Sueckom kanalu.

Nakon glasanja na Ist riveru, Karin Pirs je članstvu GS UN poslala i poruku upozorenja. „Ovo glasanje je presedan, koji bi mogao da se tiče svih država članica koje imaju sporove oko suvereniteta”, istakla je Pirsova. Koga je tačno imala na umu, zagonetka je.

U međuvremenu, Mauricijus je predložio Velikoj Britaniji i SAD da nadalje pregovaraju o eventualnom daljem korišćenju vojnih poligona na Dijego Garsiji, ali su London i Vašington to odbili.

„Duboko nas vređa ako smatraju da Mauricijus nije partner od poverenja, to vređa i Afriku”, upozorio je Pravind Džagnot. Ukoliko Čagos uđe u sastav Mauricijusa, a pregovori sa Londonom i Vašingtonom izostanu, ostaje pitanje: da li ima drugih, zainteresovanih za poligone na atolima oko Dijego Garsije?

„Velika Britanija i SAD doživele su ozbiljan politički poraz u UN uprkos žestokom lobiranju”, procenjuju posmatrači u UN.

 


Komentari6
409b8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goyas
Ali oni kazu ne?????/
Gane
Pre ce Indijski okean presusiti nego sto ce Mauricijus dobiti ostrva 1000 km od "matice zemlje" pogotovu ako se uzme u obzir da su prvenstveno zainteresovani da izvuku neku paru zbog vojnih baza.
Бранислав Станојловић
Резолуција? Ко их шиша?
Bombasticni naslovi
To je maglo jedino (mirnim putem) sa Hong Kongom i Kinom kad se vjecni princ poklonio i spustio Union Jack. Jedino mozda Mauricijus izvuce neke sice za kiriju.
Felipe
Sada bi u istom stilu u UN trebali nastaviti za Folklandska ostrva. Mada nesto sumnjam da ce se amerikanci odreci baze DG, bar u narednih 50 godina. Tamo je smesteno stratesko nuklearno oruzje usmereno prvenstveno prema Rusiji i Kini.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja