četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 26.05.2019. u 23:30 Marijana Avakumović
RAZGOVOR NEDELjE: ZORANA MIHAJLOVIĆ, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zamerali su mi što nosim roze šlem

(Фото МГСИ)

Mnogi su strahovali da se ne obruši kosina u Grdeličkoj klisuri, ali malo ko je pomislio da će ovaj auto-put postati atrakcija i da će bezbednost putnika biti ugrožena upravo zbog selfija koje vozači prave u tunelima, želeći da ovekoveče taj momenat na tek otvorenom južnom kraku Koridora 10.

„Ljudi znaju i za Grdeličku klisuru i za kosinu 2, koliko mostova i kilometara ima. Ali nemaju predstavu koliko je teško bilo sve to izgraditi i uskladiti”, kaže u razgovoru za „Politiku” Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Mnogi ministri i državnici su u prethodne tri decenije otvarali gradilišta na Koridoru 10. Da li ste ponosni na to što ste završili ono što su oni započeli?

Naravno da sam ponosna. Nama je pripala čast da otvorimo auto-put, iza čega stoji mnogo rada ovog ministarstva i mene lično.

Kada sam počela da vodim ovaj resor, infrastruktura je često bila tema viceva i gotovo sprdnje. Pričalo se da li je nešto pre roka ili posle roka. I to je rezultat rada mojih prethodnika. Najviše što sam mogla, trudila sam se da promenim tu sliku.

Želela sam da ljudi shvate da je infrastruktura važna kao policija, vojska i kao bilo koji drugi resurs, da je možda i najvažnija zato što pokreće privredu, povezuje nas unutar zemlje i sa svetom i omogućava našim kompanijama da tu rade.

Kritikovali su me što sam odlazila na gradilište, što sam spavala u Grdelici, što sam ukazivala na propuste. Komentarisali su da li nosim beli ili roze šlem, da li se on slaže s garderobom ili ne. Ali da sve to nisam tako radila, sigurna sam, auto-put kroz Grdeličku klisuru ne bismo završili onako kako smo planirali, da pre turističke sezone bude pušten u saobraćaj.

Izgradnju su pratili brojni problemi, od urušavanja potpornog zida do prekoračenja rokova. Šta je po vama bio najveći problem?

Ministarstvo je pritiskalo izvođače da rade svoj posao. Imali smo jutarnje i večernje sastanke. Bilo je tu svađa, bacanja papira, jurnjave s vlasnicima kompanija koje ništa nisu uradile. Ja znam svaki korak koji je urađen u Grdeličkoj klisuri, znam gde je prvi metar asfalta stavljen, znam svaki metar tunela... Predstavnici ministarstva su svaki drugi dan bili na gradilištu, oni su bukvalno živeli u Grdeličkoj klisuri, jer je to bio jedini način da na pravi način budemo informisani i da istinski znamo šta se dešava kako bismo mogli istog trenutka da reagujemo.

Lepo je da sada dođemo u Grdeličku klisuru i da je otvorimo. Šalila sam se i rekla evo mogu i u lakovanim cipelama da je otvorim. Ali smo mi mnogo pari cipela potrošili da bi to bilo tako.

Zar ne bi trebalo da investitor i nadzorni organ kontrolišu radove, a ministarstvo da donosi strateške odluke?

Sve ste u pravu. Investitor su „Koridori Srbije”, nadzorni organi su različiti, zavisno od deonice. Bilo je puno izvođača i podizvođača. Nekoliko hiljada radnika je bilo zaposleno na Koridoru 10. Tamo gde su postojale dileme uskakali smo kao ministarstvo i donosili određene odluke da bi se stvari završavale. Tu je bilo javašluka.

Na koga konkretno mislite?

Ne želim da imenujem tačno, ali je bilo situacija gde su se ljudi izmicali i nisu želeli da donose određene odluke. Nije im bilo prijatno i nisu bili preterano srećni što smo prisutni i u Grdeličkoj klisuri i što ih kontrolišemo. Ali sada sam sigurna da je to bio jedini put da se neke stvari završe.

Koliko je koštao auto-put kroz Grdeličku klisuru?

Još nemamo krajnju računicu. Projektovani iznos je je bio blizu 240 miliona evra, verovatno će krajnji iznos biti veći od 350 miliona evra. Uradićemo finansijsku i tehničku analizu južnog kraka Koridora 10 da bismo utvrdili kakvi su bili projekti i kako se gradilo. Koridor 10 treba da bude škola. Posebno ovaj južni krak, da se vidi kako neki projekti izmaknu kada se tako dugo rade i da neke stvari više ne ponavljamo.

Kakve ste pouke izvukli?

Nema početka gradnje dok se ne pripremi kompletna dokumentacija i ne završi eksproprijacija.

Kakav je epilog prijava koje ste podneli protiv projektanta i izvođača radova zbog obrušavanja zida u Grdelici i ugradnje lošeg materijal na Koridoru 11?

Uradili smo sve što je od nas tražila Inženjerska komora i njen sud časti. Pisali smo i Međunarodnoj inženjerskoj komori zbog stranih projektanata. Očekivali smo da će to ići brže. Kada se na jednoj maloj deonici nešto preprojektuje deset ili petnaest puta to je odmah znak da nešto nije u redu. Svako od nas mora da snosi odgovornost za ono što je njegov deo posla. Južni krak biće nauk za nas i za sve koji dolaze iza nas.

Šta je problem na istočnom kraku? Opet se odlaže njegov završetak, najpre smo čuli da će biti završen početkom leta, potom krajem leta?

Kada bismo danas odlučili mogli bismo da pustimo ceo istočni krak Koridora 10. Na dve tačke, od 500 i 800 metara, mogla bi da se koristi po jedna traka. Reč je o dva klizišta. Za jedno kažu da je drugo klizište po veličini u Srbiji, posle Umke i drugo takođe teško klizište, na kojem se radi. „Koridori Srbije” čak razmišljaju da pustimo takav auto-put s te dve trake, ali ja sam protiv toga. Smatram da kada nešto završimo to treba da bude završeno kako treba i da ne bude imamo, dve trake, pa malo jednu traku...

Kada će biti završen auto-put Obrenovac–Ub na Koridoru 11?

Kompletno je završen, čak je postavljena i signalizacija u tunelima. Tu deonicu smo mogli da pustimo 1. marta. Jedino što čekamo jeste završetak 2,4 kilometra na „Mrkonjićevoj” deonici od Uba do Lajkovca. U poslednjih 20 dana ih kiša ometa. Plan je da za Vidovan pustimo 105 kilometara puta Obrenovac–Preljina u komadu, dok se deo Surčin–Obrenovac završava do kraja godine.

Gde će se u Beogradu uključivati na taj auto-put?

Pregovaramo da se iz Vojvođanske ulice uključuje na auto-put. Ugovor za deo Novi Beograd – Surčin potpisujemo sledeće nedelje s kineskom kompanijom CRBC. Procenjena vrednost je oko 70 miliona evra. To je novac iz postojećeg kredita kojim radimo Surčin–Obrenovac. Radovi mogu da počnu u martu sledeće godine i da za godinu dana budu završeni.

Da li ste ugovorili finansiranje Moravskog koridora, koji je zapravo najveći projekat u novom investicionom ciklusu?

Ministarstvo finansija pregovara o finansiranju s američkom Eksim bankom i britanskim bankama.

Kakvi su uslovi američkih kreditora u odnosu na kineske?

Nema tu mnogo velikih razlika zbog grejs perioda i dugih perioda otplata. Ministarstvo finansija odgovara za finansijske uslove tih kredita. Mi radimo na komercijalnom ugovoru s američkom kompanijom „Behtel”. Ovaj projekat je vredan oko 800 miliona evra i, osim izgradnje auto-puta, podrazumeva i regulaciju reke Morave i telekomunikacije. Pripremili smo tehničku dokumentaciju i gradnju tih 110 km počinjemo kod Kruševca tokom leta.

Zbog čega je cena uvećana s prvobitnih 500 miliona evra?

Ta cena nikada nije bila suštinski procenjena na 500 miliona evra. Bilo je ministara što su izlazili i pričali sve i svašta. Jedan bivši ministar je imao običaj da kaže mi ćemo to da završimo za godinu i koštaće 500, 600, 700 miliona, videćemo koliko.

Ministarka Verica Kalanović je s Kinezima razgovarala i izlazila s procenom od 450 miliona evra?

Mi smo razgovarali sa svima. Niko nije potvrdio te cene, ni Kinezi ni Amerikanci. U to vreme oni su pričali samo o auto-putu. Mi smo posle onoga što smo preživeli 2014. zbog poplava izmenili zakone i moramo da uradimo i zaštitu od poplava. Ali tu uvek ide i ona politička priča, dajemo Amerikancima da grade, a oni su nas bombardovali. Na teritoriji Srbije grade Rusi, Azerbejdžanci, Kinezi. Tu su EIB, EBRD, Svetska banka. Infrastruktura nije samo infrastruktura, ona jeste i politika. „Behtel” je jedna od najboljih svetskih kompanija. Oni imaju drugačiji način rada i dobro je da to postoji i dobro je da ljudi ovde uče.

Za „Behtel” se obično kaže da dolazi kao prethodnica američke vlade i da služi za trgovinu političkim uticajem?

Sve su kompanije ispred svojih vlada. Kineska Eksim banka je državna banka. „Ruske železnice” su državna kompanija, „Pauer Čajna” i CRBC su takođe kineske državne kompanije. Interes Srbije je da bude isprepletena putevima i da bude povezana. Što više gradimo ovde takvih međunarodnih koridora s najvećim svetskim kompanijama, mi smo politički stabilniji i u bilo kom nekom budućem političkom problemu drugačije se gleda na nas.

Zašto ste nedavno kritikovali Beograd zbog izdavanja građevinskih dozvola?

Svi investitori koji ovde dolaze samo imaju dva pitanja: koliko brzo dobijaju dozvole i kakva je infrastruktura. Srbija je mnogo uradila na temu Duing biznis liste i to što u prvom kvartalu 2019. imamo milijardu evra stranih direktnih investicija je ozbiljno dobar rezultat. Potpredsednik Svetske banke nedavno nam je rekao da ljudi po svetu pričaju kako je Srbija brzo došla sa 90. mesta na 43. mesto i brzo napredovala u pogledu građevinskih dozvola na Duing biznis listi. Samo želimo da se to održi i grad Beograd mora biti efikasniji.

Kako će na rangiranje da se odrazi višemesečni štrajk u katastru?

Ministar Zoran Đorđević nas je informisao da je sve rešeno. Nama je katastar važan. On je po snazi i značaju jednak kao BIA. Zbog štrajka katastra pao je broj izdatih građevinskih dozvola. Kada smo uvodili elektronsku građevinsku dozvolu imali smo strahovite otpore, a sada se slično dešava u katastru. Jer novi sistem isključuje korupciju.

Da li je avion Vlade Srbije kupljen ili dobijen od brazilske kompanije EMS, novog vlasnika „Galenike”?

Videla sam izjavu predsednice Vlade da je to pod oznakom poverljivo. Generalni sekretarijat vlade možda ima više informacija, ali suštinski mi bismo morali da imamo avion i to nama zaista treba, mislim na Vladu Srbije i predsednicu Vlade.

Zašto je problem to reći?

Zaista ne znam. Ministarstvo saobraćaja nije učestvovalo ni u jednoj tački toga. 

Komеntari24
7cc60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Karry
Да ли је ово преузето са Њуз нета?
Sonja
Boja šlema nije bitna, bitno je koliko para otimaš od ovog jadnog naroda. Znam da psovke neće biti objavljene, al svašta bih joj napisala, i ne, ne odnosi se na boju šlema!
Јова
Нико не замера теби због шешира већ због лоше организације у изградњи путева и прекорачењу рокова и тршкова. Зато ти се замера
Inženjer građevine
Dokle ćemo da se vadimo na klizišta? Radio sam na pruzi Brograd-Bar, da li gospođa ministarka može uopšte da zamisli koliko i kakvih klizišta je bilo tamo. Na jednom mestu se pruga penje na više od 1000m nadmorske visine, jedna je od najviših na svetu i veći deo pruge je NA OBJEKTIMA nego na zemlji. Ali neznanje i pohlepa prikazani na izgradnji koridora su zapanjujući.
Gradjevinski inspektor za bezbednost i visoku gradnju
Vise od 40 godina radim na gradilistina u NYC USA i sto se tice boje slemova bele slemove imaju savezni i gradski inspektori.Svi ostali imaju nijanse sivih a roze jedino cirkuzanti u cirkuzu. Takodje doticna bi morala uvek ali uvek da nosi zastitmi prsluk i obucu, potrebne su i zastitne naocare ili zastitnik sa slemom i rukavice, bez tasne. Time se postuju osnove saztite na radu koje u Srbiji ne postoje. Radio sam kao predavac i direktor unijskih radnika od 1.7m jakih i ponosan sam na to.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja