nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Bašta ćirilice u varoši na Drini

Manifestacija „Ćirilična baština” glavni je događaj ovog vikenda u Bajinoj Bašti, uz poruku da naše vekovno pismo treba više koristiti
Autor: Branko Pejovićnedelja, 26.05.2019. u 19:00
(Фото С. Јовичић)

Bajina Bašta – „Bajina Bašta se piše ćirilicom” ispisano je na majicama mladih volonterki koje učestvuju u organizovanju manifestacije „Ćirilična baština”, preksinoć otvorene u varoši kraj Drine. Ovde je ćirilica ovog vikenda najvažnija tema, pominje je i mlado i staro. Uz poruku da naše vekovno pismo treba više koristiti i ne zapostavljati.

Ustanovila je Bajina Bašta „Ćiriličnu baštinu” u skladu s opštinskom Deklaracijom o zaštiti i negovanju ćirilice, usvojenom početkom marta. S namerom da ta manifestacija postane tradicionalna, svakog 24. maja kada SPC slavi prosvetitelje Svetog Ćirila i Metodija.

Uoči njenog otvaranja najpre su ovdašnji osnovci, noseći krupna ćirilična slova, prošli glavnom ulicom do galerije ustanove „Kultura”, gde je „Ćirilična baština” prigodnim programom otvorena.

– Ovo je prva manifestacija ovakvog tipa u Srbiji, njen zadatak je da doprinese očuvanju ćirilice – kazao je otvarajući trodnevni događaj Milovan Jezdić, v. d. direktora ustanove „Kultura”.

Za ovu priliku ovde je postavljena izložba „Bašta ćirilice”, koja predstavlja dvadesetak zanimljivih ćiriličnih tipografskih pisama (fontova) u modernom dizajnerskom ruhu. Autori su profesori likovnih akademija Lazar Dimitrijević i Nemanja Dragojlović, a o izložbi je govorila istoričarka umetnosti Aleksandra Dimitrijević. Ona ističe da ovi ćirilični fontovi predstavljaju dokaz da se ćirilica može posmatrati kao likovni izraz sposoban da parira vodećem svetskom pismu latinici i ujedno šalju poruke za popularizaciju ćiriličnog pisma.

Dizajner Lazar Dimitrijević, rodom Bajinobaštanin, docent je na predmetima Kaligrafija i Tipografija u Kragujevcu. Autor je preko 40 tipografskih pisama, učesnik toliko izložbi kod nas i u svetu. Ćirilici je ozbiljno posvećen desetak poslednjih godina, oko polovine njegovih fontova su ćirilični.

– Kod nas ima malo dizajnera tipografskih ćiriličnih pisama. Pošto je manja potražnja na tržištu uglavnom nije isplativo jer treba uložiti veliki trud da bi jedno takvo pismo nastalo. Među ćiriličnim fontovima najpoznatiji je pod imenom „resavska” autorke Olivere Stojadinović, koji estetikom može da parira bilo kom latiničnom pismu. Poznati su i moj prvenac „bajka” namenjen dečjoj literaturi, font „mocart”, a među najpopularnijim je font „drina” koga sam nazvao po zavičaju iz koga dolazim. Ipak je, zahvaljujući razvoju tehnologija, moguće zarađivati i od kreiranja ćiriličnih fontova. Lepa je ćirilica, ona je egzotika za ljude sa strane, razlikuje se od ostalih pisama, a razlike treba negovati – rekao nam je Dimitrijević, upozoravajući da se kod nas neretko pravi greška pri upotrebi ćiriličnih fontova tako što se koristi ruska ćirilica, različita od našeg nasleđa.

Na otvaranju „Ćirilične baštine” dodeljene su zahvalnice bajinobaštanskim firmama i ustanovama koje se ističu u podršci i negovanju ćirilice. Dobili su ih: trgovine „Lazić”, „Aleksandar” i „Mango”, ekspres restoran „Suncokret”, knjigovodstveni biro „Finpo” i volonteri gimnazije „Josif Pančić”, dok je specijalna zahvalnica pripala najmlađim, odeljenju I-2 OŠ „Sveti Sava”.

Manifestaciju „Ćirilična baština” obeležavaju i dva predavanja: istoričar Dejan Ristić govori ovde o jeziku i pismu kao delu identitetskog nasleđa, a profesorka srpskog Dragana Vasić o upotrebi ćirilice i lepoti ćiriličnih znakova. Nedeljno prepodne učesnike manifestacije dovodi u obližnji manastir Raču, sedište drevne račanske prepisivačke škole, gde će liturgiju i besedu o ćirilici održati episkop prof. dr Jovan (Purić).


Komentari33
4e40a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Буквић
Г. Драгољубу Збиљићу Уз поздрав Вама и ДЕКЛАРАЦИЈИ, једно додатно питање: -Шта мислите о потиснику и самом потпису ДЕКЛАРАЦИЈЕ од стране председника СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Бајина Башта?
Коста
@Драгољуб Збиљић -- Ако се подразумева онда се подразумева да је народ (већински), својом одлуком и(ли) делом узроковао нешто. Вукова ћирилица је дозвољена 1866, а народ добровољно прелази са старе на Вукову. После Новосадског договора (1954), народ полако али добровољно прелази на хрватску латиницу. Иста ствар, само друго писмо. И једно и друго предстваља прекид са српским културолошким контунитертом.
Драгољуб Збиљић
Не каже, али се подразумева. Никад се не каже оно што се мора подразумевати. Баш као што се подразумева да нико нема права да каже: српски народ је овакав, српски народ је онакав, Срби су овакви или онакви. дакле, заиста бнисте у праву када кажете да је народ крив за наметнуто од власти и лингвиста полатиничавање 90 одсто Срба. Ових 10 одсто Срба је успело да схвати како се и зашто Србима немеће латиница, а 90 одсто српског народа је дисциплиновано прихватило оно што су им наметнули научници.
Коста
@Горан Козић и Драгољуб Збиљић -- размислите мало с мање болећивости: Ако се целом народу приписује успех, онда се целом народу приписује и неуспех.
Коста
@Драгољуб Збиљић -- Не, Ви нисте у праву. Нико никада не каже да су "неки" Срби извојевали победу, него да је српски народ победио. Што се писма тиче, сигуран сам да огромна већина Срба зна да је ћирилица српско писмо, па и поред тога свесно и слободно изабире да пише хрватском латиницом.
Preporučujem 2
Драгољуб Збиљић
Уопште нисте у праву. Кад се постигне успех, никада није заслужан сваки појединац у народу. Зато и када се постигнее неуспех, никада није крив сваки појединац. А, често, успех не зависи само од народаа, као што и неуспех не зависи од целог народа. Кад се каже: народ је постигао успех, увек се мора рећи под којим околностима је постигнут успех и подразумева се да нису сви заслужни или криви. Што се писма тиче, огромна већина народа није кривац за неуспех нити може бити. Народ то није спровео.
Preporučujem 0
Драгољуб Збиљић
Остајем сигуран у ставу да се цео српски народ окривити било за шта, а поготово не што велики део Срба не зна данас које је српско писмо. А што се тиче да је народ 2006. изгласао Члан 10. у коме је у службеној употреби српски језик и (само) ћириличко писмо, треба знати да је то била срећна околност што је тај члан изгласан као саставни део Устава, а не појединачно по члановима. Већина Срба је од државника и лингвиста поверовала да су два писма "богатство двоазбучја", па је тако стигла заблуда.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja