petak, 02.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.05.2019. u 20:35 Milenko Pešić

Zeleni i liberali najveći dobitnici evropskih izbora

Izborni desničarski desant nije u potpunosti uspeo, proevropske partije će u novom sazivu Evropskog parlamenta imati dve trećine mandata, ali da bi se vladalo EU, neophodni su ne baš prijatni savezi
Филип Ламбертс: Без Зелених нема стабилне већине у новом сазиву европарламента (Фото ЕПА/Mathieu Cugnot)

Umesto populističkog, Evropu je zapljusnuo zeleni talas. Građani Evropske unije su na devetim izborima za Evropski parlament (EP) kaznili tradicionalni desni i levi centar, pre svega nemačke demohrišćane i socijaldemokrate, čime su otvorili put Zelenima da budu odlučujući faktor u izboru predsednika Evropske komisije.

Belgijski evroparlamentarac i kopredsednik Zelenih Filip Lamberts jasno je poručio posle izbornog uspeha: „Bez Zelenih nema stabilne većine u novom sazivu evroparlamenta.”

Desničarsko nacionalistički desant na EU nije u potpunosti uspeo, uprkos njihovom izbornom uspehu u Francuskoj, Italiji, Mađarskoj i Poljskoj. Proevropske partije u novom sazivu EP će imati zajedno dve trećine mandata, ali da bi se vladalo EU moraće da se prave ne baš prijatni savezi.

„Presuda” birača na evropskim izborima, koji su imali najveću izlaznost u poslednjih 20 godina, mogla bi da glasi: dalje u pravcu ujedinjene Evrope, ali sa fragmentisanim parlamentom.

Posle slabih izbornih rezultata, smanjene su šanse favorizovanih „špicenkandidata”, narodnjaka i socijalista Manfreda Vebera i Fransa Timermansa, da na jesen naslede Žan-Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije (EK). Iako i dalje ostaju najjače parlamentarne grupe, Evropska narodna partija će imati 36 evroposlanika manje nego na izborima 2014, a Progresivna alijansa socijalista i demokrata čak 44.

Da li će narodnjaci (ENP) ući u koaliciju sa drugoplasiranom grupom socijaldemokrata (SD) ne zna se, budući da je njen lider Udo Bulman rekao da su konzervativci izgubili političku moć na izborima i da time ne može da traži kao svoje pravo da bude u većini koja će da odlučuje o tome ko će biti novi predsednik EK.

Lider ENP-a Manfred Veber se slaže sa ocenom da se novi Evropski parlament suočava s oslabljenim centrom i zato poručuje da „od sada, oni koji žele da imaju jaku EU, moraju da udruže snage”.

Lider evropskih socijalista Frans Timermans je u suštini priznao poraz: „Ako izgubite izbore, ako izgubite poslanička mesta, morate da budete skromni.”

Da evropske političare očekuje složen posao da oforme novu većinu u EP, potvrđuje i kandidat Alijanse liberala i demokrata Evrope Margret Vestager, koja ističe da su „tradicionalne političke izvesnosti stvar prošlosti”. Podeljeni Evropski parlament je baš ono što je potrebno Evropskoj uniji, ocenjuje „Gardijan”, dodajući da bi komplikovana većina mogla evropskoj skupštini doneti prikladnu političku ulogu umesto dosadašnje tehničke, uz veću međustranačku saradnju, ali i potencijalno veće interesovanje javnosti, što ukupno može podstaći zdrav razvoj EU.

Izbori su u Francuskoj pokazali da su Makronova i Le Penova partija dve glavne političke snage, dok su tradicionalne desne i leve stranke, koje su vladale više od 50 godina, sada osvojile manje od 10 odsto.

Nacionalno okupljanje Marin le Pen je tesno pobedilo i imaće jednog poslanika više (24) od Republike u Pokretu Emanuela Makrona (23). Poraz, iako minimalan, ostavio je gorak okus Jelisejskoj palati, ali i onima koji su se nadali da će francuski vođa dobiti novi vetar u leđa kako bi ojačao jedinstvo Evropske unije. Emanuel Makron neće ipak raspustiti donji dom francuske skupštine, iako Le Penova, osokoljena pobedom, to traži.

Savez Zelenih partija osvojio je 18 mesta više nego na izborima 2014. godine i biće četvrta velika poslanička grupa u Evropskom parlamentu. Zeleni su dvocifrenim rezultatima u najvećim evropskim zemljama ostvarili rekordni uspeh, jer su uspeli da privuku mlade glasače pozivom za akciju da se zaustavi globalno zagrevanje. Ekološka partija je na putu da udvostruči rezultat u Nemačkoj od pre pet godina, zbacivši socijaldemokrate s drugog mesta, dok su u Francuskoj Zeleni na trećem mestu s 12 odsto, a i u Austriji, Irskoj i Holandiji takođe su došli do dvocifrenog rezultata.

Preuzimanje vlasti u Evropskom parlamentu od strane desnih populista se ipak pokazalo nerealnim obećanjem. Najveći uspeh je napravio Mateo Salvini u Italiji, gde je njegova partija osvojila 33 odsto glasova, što je ogroman skok u odnosu na 2014. godinu.

„Pravila se menjaju u Evropi”, poručio je italijanski zamenik premijera i Salvini u sedištu svoje ultradesničarske Lige. „Nova Evropa je rođena”, istakao je Salvini.

Najavljujući novu ultradesničarsku koaliciju u EP koja bi imala 150 poslanika, lider Severne lige je poručio da je u kontaktu sa Le Penovom i Najdželom Faražom.

U Velikoj Britaniji, gde su izbori za EP bili suvišni zbog bregzita, izlaznost nije pala, već je porasla. Evroskeptična bregzit stranka Najdžela Faraža je osvojila 31 odsto glasova, što je 20 odsto više od vladajućih konzervativaca.

Po oceni „Volstrit džornala”, evropski glasači su uzdrmali postojeći politički establišment i najavili novi period neizvesnosti, dok EU pokušava da se nametne kao strateški igrač u odmeravanju snaga sa SAD i Kinom. Nema sumnje da će oslabljeni desni i levi centar sada morati da se oslone više na liberale, koji su pored zelenih najviše profitirali na izborima za EP, dobivši 40 poslanika više.

Salvini: Srbija deo EU? Zašto da ne, sreo sam se s predsednikom

Milano – Italijanski vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini izjavio je juče, posle glasanja na izborima za Evropski parlament, da se susreo s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ocenio interesantnom ideju da Srbija bude deo Evropske unije, usprotivivši se istovremeno ulasku Turske u EU. „Sreo sam se sa srpskim predsednikom, a to da Srbija bude deo evropske zajednice je nešto što je geografski, društveno, kulturno gledano interesantno. A Turska ne, nema blage veze s tim. Ali, proširenje (EU) i inteligentno uključivanje nekih bliskih naroda, zašto da ne?”, kazao je Salvini, prenosi Tanjug.

Njegova Liga osvojila je, prema nepotpunim podacima sa biračkih mesta, 33,8 odsto glasova i imaće najviše italijanskih evroposlanika. „Hvala, Italijo. Prva stranka Italije postaviće pitanja Evropi”, rekao je radosni Salvini, u video-klipu koji je u noći između nedelje i ponedeljka objavio na „Fejsbuku”.

Vučić čestitao Orbanu na pobedi na izborima za EP

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je juče premijeru Mađarske Viktoru Orbanu ubedljivo najbolji rezultat njegove stranke Fides na evropskim izborima.

Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Srbije, Orban je u telefonskom razgovoru s Vučićem naglasio da će se posle, kako je rekao, „rekordne pobede” posvetiti brizi za Mađarsku i mađarski narod, ali i daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Srbijom. „Vi, gospodine predsedniče, možete da se oslonite na aktivnu podršku i snažnu pomoć Mađarske na evropskom putu Srbije, kao i za jačanje međusobne saradnje u svim oblastima”, istakao je mađarski premijer, prenosi Tanjug.

Dvojica sagovornika su ponovo konstatovali da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u zajedničkoj istoriji, zasnovani na međusobnom poštovanju i razumevanju, ističe se u saopštenju.

Komentari11
522a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Talasić M
Јао, кад почне тако да се анализира, прорачунава и процењује шта се то дешава у варварском (=провалничком) парламенту, како ће варвари (=провалници) који владају званичним западом да се распореде у својим паразитским позицијама, стиче се утисак да имамо посла са неким цивилизованим поретком. Каква илузија и незнање.
Miloš
Evropa je džin u posrtanju. Ljudima je dosta poturanja ljudskih prava i sloboda koje često idu na uštrb većine, imigracije, birokrata iz Brisela koji teže da drže svaku državu na ispodnacionalnom nivou. Ovi levičari su ništa drugo do ultralevičari i ultraliberali koji mogu samo ubrzati raspad EU. A mi kao država tamo nemamo šta tražiti.
Zeljka
Evropa je najlepsi, najkulturniji, najdemokratskiji, najsportskiji, najpametniji i mnogo sta drugo naj deo planete i privilegija je ziveti u njoj. Nazalost mi spadamo u narode koji nazalost ne mogu da dostignu evropske standarde,ali trudicemo se i nadam se da ce ovaj vek u Srbiji biti evropski...
Mekintoš
Tako je!
liberat
Pobedila je opet rusofobna opcija koja ima većinu. A Rusija misli da će se stvari promeniti, ali opet pogrešno razmišljaju i ne poznaju ta predatorska društva u dovoljnoj meri.....
anaig
Zeleni su bombardovali Srbiju 1999 na celu sa Joskom Fiserom bombama sa oslabljenim uranijumom i zagadili tu ZEMLJU za koju se danas svesrdno bore samo da bi dosli na vlast. Toliko o zelenim.
Anka
@Dor, Arapi i Afrikanci su gradjani koji zive u Evropi. Imaju evropsko drzavljanstvo. Imaju pravo da glasaju za koga zele. Sta bi vi htjeli? Da vi odlucujete umjesto njih? Sa kakvim pravom ponizavate ljude koje ne poznajete?
Dor
Decak, tako su zeleni počeli, ali već odavno to nisu. Dans je to očuvanje prirode samo izgovor. Oni preziru demokratiju kao kugu. Birali su ih arapi i afrikanci koji se razantno razmnožavaju jer u tim ekstremnim ljevičarima vide svoju šansu.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja