nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Kratke studije – put do znanja i posla

Programi koji će na fakultetima trajati od tri do 18 meseci, ukoliko za njih bude zainteresovanih preduzetnika i polaznika, neće davati posebno zvanje jer predstavljaju priliku za doškolovanje i obrazovanje za traženo zanimanje
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićutorak, 28.05.2019. u 20:30
(Фото А. Васиљевић)

Ciljano školovanje zainteresovanih polaznika za nedostajuća radna mesta u privredi počeće da se sprovodi od jeseni kroz kratke studijske programe, koji će biti organizovani na visokim školama i fakultetima, najavio je za „Politiku” Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. On pojašnjava da je ovo omogućeno Pravilnikom o organizaciji, sprovođenju, izdavanju sertifikata i postupku vođenja evidencije za kratke programe studija, koji je usvojen početkom maja.

Programe, koji će trajati od tri do 18 meseci, mogu da upišu svi koji imaju srednju, višu i visoku stručnu spremu i u tom periodu imaće od 300 do 600 časova aktivne nastave. Takođe ni godine polaznika nisu prepreka a posle završene nastave oni dobijaju sertifikat sa opisom posla za koji su osposobljeni, a koji je registrovan na nacionalnom nivou.

Tubić naglašava da ovi programi nisu zamena za fakultetske i diplome visokih škola, već samo predstavljaju doškolovavanje za tražena zanimanja. Sve visokoškolske ustanove mogu da organizuju ove programe, ali postoji jedan preduslov – plaćene troškove pohađanja nastave.

– To je da moraju imati potvrdu poslodavca da je zainteresovan za takav program studija i da će na njega da uputi nekoga od svojih radnika, ili će da radno angažuje nekoga ko je završio kratki program studija. Cilj je da se povežu poslodavci kojima nedostaju radnici na određenim pozicijama i visokoškolske ustanove, a građanima je omogućeno da svoje obrazovanje usmere u nekom drugom pravcu, ukoliko žele. I to mogu ponavljati posle godinu, dve, prilagođavajući se zahtevima tržišta – objašnjava Tubić i dodaje da je takva praksa odavno uspostavljena u evropskim obrazovnim sistemima.

U zavisnosti od vrste programa student može da prikupi od 30 do 60 ESPB bodova. Postoje tri načina na koje će ih sticati – kroz rad u nastavi, ispunjavanje predispitnih obaveza, kao što su kolokvijumi, na primer, kao i polaganjem ispita.

– Neće biti budžetskih mesta, jer polaznici, ili poslodavci plaćaju školarinu. Taj sertifikat ne nosi stepen obrazovanja, odnosno polazniku ne donosi zvanje, već samo znanje i potvrdu o stečenim veštinama. To je neka vrsta dokvalifikacije, ili prekvalifikacije i ne postoji gornja granica u godinama za osobe koje žele da upišu pomenute programe. Studenti mogu da ih pohađaju i uporedo sa osnovnim studijama koje završavaju na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi – objašnjava Tubić.

Ukoliko neko posle srednje škole završi prvo neki od kratkih programa, a onda poželi da studira, moraće redovno da upiše prvu godinu osnovnih studija. Dobra stvar je što onda može da piše molbu visokoškolskoj ustanovi koja može na srodnom fakultetu da mu prizna predmete, ili delove predmeta koje je polagao u okviru kratkog programa studija.

Koliko će kratkih studijskih programa biti ponuđeno ostalo je da se vidi od oktobra. Do tada će visoke škole i fakulteti svoje predloge programa predočiti Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji ima završnu reč i daje dozvole za njihovo sprovođenje.


Komentari4
27442
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mrgec
Kratke studije - nesiguran put do posla a siguran način za degradaciju onih koji su stvarno studirali 4-5 godina. S druge strane, baš bi mi fino leglo da za 6 meseci postanem inženjer brodogradnje pa ću na godišnjem odmoru , za 3 nedelje da završim i IT kurs pa da napravim operativni sistem za Huavej. Posle možda budem i doktor...
Muradin Rebronja
Предузетништво се може учити и научити само од предузетника, никако од професора који држе бескорисна предавања. Почиње се од приручника, из којих се може научити 10 процената. 20 процената онога што чују (што сте им објаснили). 30 процената онога што виде како се ради (демонстрација). 50 процената оног што прочитају, чују и виде како се ради. 70 процената онога што прочитају, чују, виде како се ради и успеју да објасне неком другом. 100 процената онога што прочитају, чују, виде како се ради, успеју да објасне некоме другом и ураде сами. То су онда мајстори свог посла и такви требају свакој привреди, зар не? Вала, за угоститељство сам сигуран, а другима како им драго.
Posmatrac
To onda nisu studije- vec neki ubrzani kurs, zanat... sto samo moze biti osvedoceno nekim uverenjem, ali ne i diplomom. Ne devalvirajmo visoko obrazovanje!
Pera P.
Dobra vecina onih koji danas zavrsavaju visoke skole nisu osposobljeni ni za najprostije poslove potrebne privredi. Zato nam je takva i privreda. Zavrsice oni i ove kurseve, kupice diplome i rezultat ce biti isti. Daleko je ovo od resenja koje se trazi. Treba prave skole da nam budu kakve treba a doskolovavanja su se radila u fabrikama saglasno potrebama (postojala je interna kvalifikacija). Iskusan radnik obucava pripravnika. Profesor na fakultetu ne moze da nauci nekoga nesto sto ni on sam nezna i nema iskustvo. Na kraju, necemo priznati da ideja nije bila dovoljno razradjena. Zalice se ovaj sa kursom jer je platio a gazda ga otpustio jer ne radi ono sto njemu treba. Zalice se privrednici jer ne postoji potreban kadar. Ruke trljaju samo oni koji organizuju doskolovavanje a nisu odradili ni skolovanje kako treba a za to ih svi placamo. A postavlja se i pitanje zasto da neko ide na fax da bi se kasnije diskolovavao. Zakljucak, veliki broj onih sa sertifikatima koji nikome ne trebaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja