subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44
72. KAN INTERVJU: Elija Sulejman, Specijalna nagrada i nagrada kritike

Ceo svet kao Palestina

Anksioznost, nasilje, migracije, ekonomski jaz, slika je današnjice bez obzira na to gde se nalazite
Autor: Dubravka Lakićpetak, 31.05.2019. u 19:00
Елија Сулејман (Фото Бета/АП)

Kan – Jedan od najvećih i najglasnijih aplauza na 72. Kanskom festivalu dobio je film „To mora biti raj” palestinskog scenariste, reditelja i glumca Elije Sulejmana. Prikazan u samoj festivalskoj završnici Sulejmanov film je obradovao i kritičare i članove zvaničnog žirija. Prvo mu je kritičarski žiri Fipresci uručio svoju nagradu za najbolji film festivala, da bi mu samo koji sat kasnije u velikom Teatru Limijer bila uručena i Specijalna nagrada glavnog žirija.

Elija Sulejman (Nazaret, 1960), autor u Veneciji i Kanu (ovo mu je bilo treće takmičenje na Kanskom festivalu) nagrađivanih filmova poput: „Hronika nestajanja”, „Sajber Palestinac”, „Božanska intervencija” i „7 dana u Havani” (kao jedan od autora), bio je pre neku godinu i u Srbiji, kao gost Emira Kusturice na Kustendorf festivalu. Njegove filmove poznaje i voli i srpska publika, koja će sa lakoćom zavoleti i njegov novi komični film „To mora biti raj” (otkupljen je za prikazivanje u Srbiji), u kojem je Sulejman-glumac ponovo u glavnom liku, sa čuvenim šeširom i licem bez mimike, poput Bastera Kitona ili Žaka Tatija.

U Americi, u Njujorku, ljudi se lako oduševljavaju „selebritijima”, onima koje gledaju često na televiziji, a događaji vezani za Palestince su im svakodnevno na meniju. I tako smo postali slavni

Sa Elijom Sulejmanom na plaži kanskog hotela „Mažestik” razgovor za „Politiku” vođen je na temu filma u kojem se prošetao Nazaretom, Parizom i Njujorkom da bi nam uz puno duha i komike pokazao sav očaj savremenog sveta, ali i o tome zašto Palestinci ne piju da zaborave, već da se sećaju...

Mi u Srbiji kažemo „svuda pođi, ali kući dođi”, rekli ste to u ovom filmu i vi i pokazali da je svugde isto?

Da, ceo današnji svet su zahvatile anksioznost, migracije, ekonomske i klasne razlike. Svugde je na delu policijska država i nasilje na ulicama, stalna neizvesnost, tako da sve to više nije samo „jezik” Palestine, već su se pipci „palestinizacije” proširili na ceo svet. Na to moj film pokušava da ukaže.

Na sve to ukazujete na komičan način, palestinski mikrokosmos poznat iz vaših filmova sada sa sobom iz Nazareta nosite i u Pariz i Njujork?

Pariz i Njujork su gradovi koje vrlo dobro poznajem, jer sam živeo četrnaest godina u jednom i četrnaest godina u drugom gradu. Poznajem njihove ambijente, lokalni humor i način života, tako da mi je bilo lako da kroz komediju na ozbiljnu temu spojim Nazaret, Pariz i Njujork u svim njihovim sličnostima. I u onim lepim i u onim razočaravajućim.

U svakom od tih gradova uspeli ste da snimite veoma duhovite, ali i fascinantne scene. Neverovatno je kako vam je pošlo za rukom da ispraznite Pariz?

Gradonačelnica Pariza je veliki filmofil i ja sam je upoznao. Uprava grada je dozvolila zaustavljanje saobraćaja i kretanja ljudi u delovima grada u kojima sam snimao te scene praznog grada pred vojnu paradu, ali samo snimanje nije dugo trajalo, tako da nismo mnogo poremetili dnevno funkcionisanje, niti smo iznervirali Parižane i turiste.

Dozvolili su vam i korišćenje tenkova koji prolaze pustom ulicom?

To ne, naravno. Tenkovi su dodati kompjuterskom animacijom i „upakovani” u montaži.

Slikali ste Pariz kao za najlepše razglednice, a svu tu lepotu „kvare policajci koji jure imigranta, prodavca cveća, i crni čistači ulica?

Sve je to u skladu sa temom mog filma, sa mojom željom da pokažem da se sve vrti oko diskriminacije, razvrstavanja kvaliteta po boji kože i oko posledica kolonijalizma. Ogoliti Pariz, grad nestvarne lepote, znači i otkriti potlačene, beskućnike, siromašne. Znači pokazati i postojanje potklase i policijsko proganjanje arapskog imigranta i pokazati policijsku državu. Sve sam to učinio nerealnim, komičnim. Da sam sve to snimio realistično, pitanja koja sam postavio o stanju stvari u svetu ne bi bila istaknuta. Ovako jesu. Vi se smejete dok to gledate.

Da, smejemo se, iako nam vi pokazujete koliko je očaj zahvatio ceo svet?

Ovo je do sada moj najzabavniji film. A to vam onda jasno govori da je svet u zaista užasnom stanju.

U pariskom delu filma igra i Vinsent Maraval, filmski producent i distributer, koji odbija vaš scenario jer u njemu nema ništa od uobičajenog vezano za Palestince?

Maraval je jedan od poslednjih filmskih zaljubljenika, toliko retka osoba u istoriji savremenog filma. On ima istinsku strast za pravi film. Mnogi slični njemu su nažalost preminuli, ali je srećom Vinsent još uvek mlad i njegova poezija u filmskim vizijama će još trajati. Inače, to što on izgovara u filmu zaista mi se desilo sa jednim od mojih prethodnih filmova, koji je odbijen jer nije bio dovoljno „palestinski”.

Prva scena iz Njujorka je ona u kojoj taksista ne želi da vam naplati vožnju od aerodroma, sav srećan što je konačno upoznao prvog Palestinca uživo?

To mi se zaista desilo u Njujorku. I zaista je pozvao ženu telefonom da se pohvali kako vozi Palestinca sa uzbuđenjem kao da vozi najveću filmsku ili sportsku zvezdu na svetu. I zaista nije želeo da mi naplati vožnju. U Americi, u Njujorku, ljudi se lako oduševljavaju „selebritijima”, onima koje gledaju često na televiziji, a događaji vezani za Palestince su im svakodnevno na meniju. I tako smo postali slavni.

Jedna od najkomičnijih njujorških scena je ona u samoposluzi u kojoj su ama baš svi ljudi naoružani osim vas, a komična je i scena policijske potere u Central parku?

Sve su to moja stvarna njujorška iskustva, koja su naravno u filmu prikazana uz sva preterivanja i odmicanja od realnosti. Ali, činjenica je da su američki građani naoružani do zuba, da slobodno kupuju oružje i u supermarketima radi onoga što se zove samozaštita. I Palestinci su naoružani iz istih razloga, tako da među nama, dakle, nema razlike. Scena policijske potere u parku je takođe fikcija inspirisana stvarnošću i sa sobom nosi metafore. I Amerika je policijska država.

Zanimljiva je i vaša konstatacija da svi piju da zaborave, a Palestinci da se sećaju?

To je istina. Sećanje pomaže Palestincima da prežive konstantno ugnjetavanje. Mislim da je reč sećanje i o tome da pronađeš svoju sadašnjost i pronađeš svoju budućnost. Ne mislim da je zaborav nešto što može da pomogne. Mi smo prolazni, samo mrtvi jučerašnjice i mrtvi budućnosti. I ako samo gledamo na sve nepravde koje su se desile nad Palestincima i pokušamo da pronađemo etičku i moralnu poziciju u onome što se može desiti Palestincima i onima koji pokazuju za nas empatiju, onda je moje mišljenje da su Palestinci najugnjetavaniji i najokupiraniji ljudi današnjice. Ali, takođe mogu da kažem da nažalost postoji mnogo nivoa i slojeva okupacije u današnjem svetu, koje nisu samo fizičke i na mapama, već su i psihološke okupacije. U tom smislu je Palestina čak elastična forma ugnjetavanja.

Dakle, ona scena gledanja sudbine Palestine u tarot kartama ipak pokazuje da niste veliki optimista?

U filmu se kaže da se boljitak neće desiti za našeg života, ali to je veoma lično poimanje vremena. Ono što ja sada vidim nije sreća.

I u filmu „To mora biti raj” gotovo da nema priče?

Nisam osoba koja previše priča. Ja sam posmatrač. Posmatram i pišem, beležim ono što vidim oko sebe i od toga u jednom trenutku nastane film. Film je vizuelna umetnost i film treba da govori slikom, a ne rečima. Reči su za književnost. Pokretne slike su za film. Barem ja u to još uvek verujem.


Komentari0
d8359
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja