sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:26
INTERVJU: PETER PELEGRINI, premijer Slovačke

Kosovske vlasti rade protiv dijaloga

Računajte na našu podršku u očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije
Autor: Biljana Mitrinovićsubota, 01.06.2019. u 21:00
(Фото EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Premijer Slovačke Peter Pelegrini u Beograd je stigao sa privrednom delegacijom i tom prilikom jedino otvoreno pitanje između dve države zatvoreno je potpisivanjem Sporazuma o regulisanju duga Srbije prema Slovačkoj. U pitanju je klirinški dug napravljen pre 25 i više godina. Kako je Pelegrini stigao u Beograd dva dana posle upada Rosu na sever Kosova i Metohije i hapšenja desetina Srba, ova tema bila je jedna od važnijih u razgovorima sa državnim vrhom. Pelegrini je izjavio da je očekivao jaču reakciju EU i njenih članica na ovaj upad.

Slovačka je dragocen partner u sporu Beograda sa prištinskim vlastima, jer podržava teritorijalni integritet Srbije i jedna je od pet članica EU koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Prilikom posete predsednice vlade Ane Brnabić Bratislavi krajem prošle godine, Pelegrini je istakao da Slovačka takođe smatra formiranje kosovske vojske nelegalnim činom. Premijera smo pitali zašto se više ne čuju glasovi protiv transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage.

– Stav Slovačke Republike prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova proizlazi još iz Deklaracije Nacionalnog saveta Slovačke Republike, usvojene u martu 2007, u kojoj se obe strane jasno pozivaju da traže kompromisno i održivo rešenje. Slovačka Republika je u svojoj poziciji dugoročno konzistentna i kako smatra da je proces koji je vodio stvaranju nezavisnog Kosova jednostrani korak bez napora da se traži širi konsenzus – nema nameru da svoj stav menja na bilo koji način. Možete da računate na našu podršku koja se odnosi na očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije i nadalje. Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova je bila kršenje međunarodnih sporazuma, kao i samog kosovskog ustava, iz čega proizlazi i nesaglasnost Slovačke sa ovim korakom. Rado bih istakao da to sigurno nije samo naš stav – velika većina država članica EU i NATO-a, uključujući i države koje priznaju nezavisnost Kosova, osudila je ovaj postupak Prištine. To zbog čega u Prištini nisu voljni da čuju apele međunarodne zajednice nije pitanje za mene, ali mogu da vam garantujem da ćemo na međunarodnom polju i u budućnosti nedvosmisleno istupati protiv jednostranih rešenja koja ugrožavaju poverenje između dve strane.

Zašto EU nije u stanju da se suprotstavi takvom kršenju međunarodnog prava?

Evropska unija je sastavljena od država članica koje imaju različita interesovanja. Nije na meni da procenjujem stavove naših partnera u EU, ali nisu to samo države koje ne priznaju nezavisnost Kosova i koje osuđuju ponašanje Prištine. I oni su pozvali da se još jednom preispita ova mera. I to se ne odnosi samo na transformaciju vojske, već i na uvođenje stoprocentnih carina na uvoz srpske robe. S druge strane, EU ne može da interveniše u unutrašnjim pitanjima Kosova i, ukoliko u Prištini odluče da žele i dalje da nastave sa svojom nekompromisnom politikom, koja je u stvari suprotstavljena razumnom dijalogu, onda je to njihova lična odluka koja Kosovo udaljava od evropske perspektive. Čvrsto verujemo da će u vezi sa carinama od sto odsto uskoro u Prištini preispitati svoj stav i da će ovu meru makar privremeno obustaviti i tako omogućiti srpskoj strani da obnovi dijalog koji u suštini nema nikakvu alternativu. Što pre se to desi, to bolje. U naročitom interesu svih nas je da se Beograd i Priština dogovore o usvajanju kompromisnog pravnoobavezujućeg sporazuma koji će pojačati ambicije u evrointegracijama obe strane.

Politički odnosi Slovačke i Srbije su tradicionalno na odličnom nivou, smatrate li da se i ekonomski odnosi mogu unaprediti u nekim oblastima?

Da, nivo naših političkih odnosa je veoma visok i zato smo, sasvim prirodno, zainteresovani i za jačanje naše ekonomske saradnje. Bolja energetska povezanost, infrastruktura, kao i železničke veze između država, oblasti su koje imaju direktan uticaj na naše građane. Ovo su jasni primeri koje shvataju i obični ljudi, jer osećaju rezultate naše saradnje.

U vašoj delegaciji je bio i ministar privrede, da li već imate neke određene projekte u vidu?

Tehnologije su preplavile ceo svet i za svaku oblast ljudske delatnosti – komunikaciju, trgovinu, industriju, usluge, obrazovanje, ali i diplomatiju – donose nove zadatke i izazove. Od svih zadataka koji nas čekaju treba pre svega rešiti kvalitetnu komunikaciju. Sa ovim ciljem uspostavljena je i Međuvladina privredna komisija, koja se u sredu u Beogradu sastala već deveti put. Uprkos trećem milenijumu i konstantnoj mogućnosti da uvek budemo na vezi, ipak se ne čujemo dovoljno.

NATO će možda promeniti oblik saradnje s „vojskom Kosova”
Slovačka je članica NATO-a, kako procenjujete stav alijanse prema proglašenju vojske Kosova?
Većina država članica NATO-a osudila je ovaj korak Prištine i pozvala je da eventualni proces transformacije svoje vojske izvrši u skladu sa sopstvenim ustavom, što podrazumeva i saglasnost srpske zajednice. Sigurno ste primetili i nekoliko izlaganja generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji je apsolutno i bezuslovno reagovao protiv ovakvog postupka, pri čemu Priština mora da shvati da transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova može da znači i promenu mandata saradnje NATO-a sa ovim jedinicama. Diskusija o ovom mandatu u okviru NATO-a trenutno je u toku i Slovačka će u njoj zadržati svoj konzistentni stav.

Slovački preduzetnici su u stalnom kontaktu sa ambasadom Slovačke Republike u Beogradu sa ponudama za privrednu i investicionu saradnju. Trenutno je razrađeno nekoliko projekata investiranja u oblastima zelenog upravljanja otpadom i energetike u Srbiji, redovno se organizuju i predstavljanja preduzeća u oblasti energetike i životne sredine, takođe smo zainteresovani za saradnju u oblasti e-uprave… Ima mnogo mogućnosti na obe strane, samo ih treba iskoristiti. Srbija u regionu ima ključnu ulogu i pokretač je zdrave i konstruktivne evropske saradnje. 

Prilikom svih bilateralnih razgovora sa državama u okruženju pokrene se i pitanje položaja nacionalnih manjina tih država u Srbiji. Kako ocenjujete položaj slovačke manjine u Vojvodini?

Cenimo to što su prava nacionalnih manjina u Srbiji zahvaljujući postojećoj legislativi, konkretno Zakonu o nacionalnim manjinama i Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zagarantovana na dovoljno visokom nivou. Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, slično kao što je slučaj i sa drugim manjinskim zajednicama, ne samo u Vojvodini, ima na raspolaganju relativno široka ovlašćenja, i za sada nemamo razlog da sumnjamo da će ovakvo stanje biti sačuvano i u budućnosti. Nažalost, ni naša nacionalna manjina nije imuna na odlazak, naročito mlade generacije, u inostranstvo, pri čemu se u Srbiju vraća samo mali broj. Zbog toga zajednički cilj obe naše države mora da bude to da u regionu stvorimo ekonomske uslove koji će motivisati sve zajednice da ostanu o svojoj matičnoj državi i da doprinose njenom daljem razvoju.

Populisti nude jednostavna rešenja za komplikovanja pitanja
Rezultati evropskog glasanja su poznati, kakvu EU očekujete posle izbora za Evropski parlament?Mnogo mi je drago što su na izborima pobedile u velikoj većini proevropske snage koje EU sasvim opravdano smatraju jedinstvenim civilizacijskim projektom. Evropska unija u svakom slučaju, kao i svaka druga organizacija, ima svoje greške, ali istovremeno nudi svojim državama članicama ogromne povlastice, uključujući slobodu kretanja, intenzivnu trgovinsku razmenu i privrednu saradnju, približavanje na polju nauke i kulture i, što je možda još važnije, već skoro 70 godina na evropskom kontinentu – garantuje miran suživot. Nisu se ispunile pesimističke prognoze koje su najavljivale izrazit porast moći populističkih i antievropskih pokreta. S druge strane, ovi pokreti nisu ni nestali. Svi zajedno u EU moraćemo da tražimo odgovore na pitanja kako pružiti svim građanima EU, kojih ima više od 500 miliona, novu viziju za budućnost koja bi populistima oduzela privlačnost. Ne smemo da zaboravimo da ove snage nude samo jednostavna rešenja za komplikovana pitanja, koje ipak u praksi ne funkcionišu i na kraju vode ka pogoršanju ukupne situacije.

Šta je vaša procena o odnosu snaga između Merkelove i Makrona, čiji kandidat će biti predsednik Evropske komisije?

Lideri Nemačke i Francuske u svakom slučaju formiraju sadašnjost i budućnost evropskog projekta. Ja lično pozdravljam to što između nemačke kancelarke i francuskog predsednika vladaju dobri i otvoreni odnosi koji omogućavaju konstruktivnu komunikaciju, što je u interesu svih država članica. Ne bih hteo da prognoziram ko će biti novi predsednik Evropske komisije, ali će sigurno to biti predstavnik proevropskog bloka.

Kako će to uticati na proširenje EU i kakve su šanse za ulazak država zapadnog Balkana?

Slovačka Republika dugoročno je jedna od glavnih pristalica politike proširenja EU i tako će ostati i nadalje. Lično sam zagovornik mišljenja da evropski projekat ne može da bude kompletan pre nego što se prime sve države koje to žele iz regiona zapadnog Balkana. Apsolutno se zalažemo za pojačanje dinamike procesa proširenja i otvaranje svih pregovaračkih poglavlja u slučaju država kandidata koje su tehnički spremne za otvaranje. Nažalost, ne dele sve države članice EU naš stav. Teško je predvideti da li će novi sastav Evropskog parlamenta, odnosno Evropske komisije, prema proširenju imati izrazito drugačiji stav, ali mogu da garantujem da će se jasno čuti glas Slovačke u Briselu u korist agende proširenja i u budućnosti.

Slovačka je članica Višegradske grupe, vaš osnovni problem sa EU je pitanje migrantske politike, šta očekujete s tim u vezi u novom sazivu?

Iako su na vrhuncu migrantske krize države Višegradske četvorke bile kritikovane zbog svojih stavova, danas je već jasno da nekontrolisano otvaranje granica ili predloženi sistem kvota za preraspodelu migranata nisu razumne alternative. Ne mislim onda da je u odnosu između Višegradske grupe i evropskih institucija ili nekih drugih država članica migracija još sporna tačka. Naš zajednički zadatak je da tražimo u ovoj oblasti održiva rešenja, pri čemu moramo naročito da se fokusiramo na jačanje kontrole spoljnih granica i uz pomoć Fronteksa, kao i na saradnju sa tranzitnim i matičnim državama migranata, zato što problem treba da se reši direktno tamo gde je nastao.


Komentari0
af876
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja