sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:07

Bez podsticaja države, male hidroelektrane ne bi ni bile izgrađene

Bez obzira na broj malih hidroelektrana, kao i troškove proizvodnje električne energije, sve elektrane koje se grade, ili će se graditi u budućnosti, ne smeju narušavati životnu sredinu
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsubota, 01.06.2019. u 20:00
Мале хидроелектране не би смеле да нарушавају животну средину (Фото З. Станковић)

Gradska vlast u Kraljevu odlučila je juče da više ne izdaje građevinske dozvole za gradnju malih hidroelektrana (he) koje bi uništila reke i životnu sredinu i to pošto su investitori doslovno skrenuli reke u cevi i potpuno uništili živi svet oko planinskih reka na području Kraljeva, preneo je juče Tanjug.

Crnogorska vlada je odlučila da od 1. juna ukine naknadu za obnovljive izvore energije, koju su građani do sada plaćali, pri čemu neće davati nove koncesije na male hidroelektrane. U Srbiji i najsiromašnija domaćinstva kroz cenu struje i dalje subvencionišu obnovljive izvore energije, jer je Evropska unija rekla da do 2020. godine naša zemlja treba da ima 27 odsto zelenih energije u energetskom miksu.

Imajući sve to u vidu postavlja se pitanje kakvu korist imaju potrošači u Srbiji, koji subvencionišu zelene kilovate i da li je pomama za gradnjom malih he posledica unosnog posla onih koji ih grade?

Dejan Stojadinović, konsultant, koji je radio na uvođenju fid-in tarifa (podsticaja za obnovljive izvore energije 2010. godine u Ministarstvu energetike), ne slaže se da je u Srbiji pomama za gradnjom malih he, jer je u proteklih 10 godina izgrađeno njih 105, što je u proseku desetak godišnje.

– Da pričamo o kladionicama, složio bih se da postoji pomama, ali ta pojava, izgleda, nikome ne smeta. Podsticajne cene (fid-in tarife) usvojene su da bi se ove male he izgradile i da bi se povećala proizvodnja obnovljive električne energije. Bez ovih podsticaja male he ne bi ni bile izgrađene. Činjenica je da svaki investitor, koji gradi malu he, od države mora da dobije od 15 do 20 različitih mišljenja, saglasnosti i dozvola. U tim dozvolama, državni organi svakom investitoru, između ostalih stvari propisuju koju količinu vode mogu da koriste za proizvodnju električne energije, i koje mere zaštite životne sredine mora da primeni da se ne bi narušavao eko-sistem – kaže on.

– Sa druge strane, ako je investitor izgradio malu he u skladu sa dobijenim dozvolama, a i dalje postoji problem nedovoljnih količina vode ili narušavanja eko-sistema, onda je odgovornost na državi odnosno organima koji su izdali dozvole, a nikako na investitorima – ističe Stojadinović.

Bez obzira na broj malih hidroelektrana, kao i troškove proizvodnje električne energije u njima, sve elektrane koje se grade, ili će se graditi u budućnosti, ne smeju narušavati životnu sredinu. To nije stvar toga da li to nekome smeta ili ne, to je „crvena linija” koja ne sme da se prelazi kod izgradnje bilo koje elektrane. Da bi se dostigao cilj od 27 odsto zelene energije (2030. godine će biti još viši), Srbija mora maksimalno da iskoristi sve izvore obnovljive energije koje ima i hidroenergiju, energiju vetra i sunca, biomasu, geotermalnu i druge oblike. Podsticajne cene određene su tako da se ulaganja u elektranu, koja proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, povrate nakon 12 godina.

Upitan šta to znači za domaćinstva u nekom selu gde je napravljena mala HE, on dogovara da bi na to pitanje najbolje odgovorili stanovnici, primera radi u Obrenovcu, koji žive u blizini termolektrana koju struju proizvodi iz uglja, imajući u vidu kvaltiet vazduha koji udišu.

S druge strane, investitorima se, kaže Stojadinović, uložene pare vraćaju posle 16-17 godina, kada ostvaruju zaradu, odnosno dobit. Pri tome treba imati u vidu da nakon isteka garantovanog otkupa od 12 godina, vlasnici elektrana počinju da prodaju električnu energiju po tržišnim odnosno cenama koje važe za sve kupce – kaže on.

Upitan da li je EPS iskoristio sve svoje hidropotencijale, Stojadinović ističe da oko jedne trećine proizvedene struje potiče iz hidroelektrana. Stvar je u tome da je najveći deo ovih potencijala već iskorišćen.


Komentari23
1062d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanislavsr
Drugim rečima - bez korupcije ne bi bilo ni malih HE!
Beogradjanin Schwabenländle
О томе сам писао још пре две године, о намери да се само на Балкану изгради око 500-600 ( добро сте прочитали) малих централа, у свим државама осим Словеније и колико се сећам Хрватске. То ће бити уништавање природе веће него на Амазони.
Kraljevčanin
To je zato što je Slovenija još u bivšoj državi iskoristila subvencije iz fonda "Narodne obrane" i pokrila skoro sve moguće lokacije za izgradnju mhe koje sada obnavljaju i modernizuju. Na stotine takvih lokacija imaju, kao i u Austriji (preko 1000). Ukoliko se neko ne pridržava uslova za izgradnju, država lupi kaznu i zatvori elektranu. U čemu je tu problem, kad ti u kafiću ne da fisklani račun, napišeš mu kaznu i/ili zatvoriš lokal. I problem riješen. Nema tu nikakve mudrolije, što se ne snime lokacije koje rade bez tih problema i koje su uklopljene u okolinu.
Preporučujem 6
Dragan
Pregradjivanjem reke Rasine stvoreno je vestacko akumulaciono jezero Celije.Njegova izgradnja je zavrsena krajem seedamdesetih godina proslog veka.Nadlezni drzavni organi nisu nasli za shodno da se uradi hidrocentrala na jezeru i ako za to postoje tehnicki uslovi.
Goran.
Vetro parkovi,solarni parkovi su dominantni izvori obnovljive energije u zapadnoj evrobi.Živim i radim u istoj z.evropi i dosta putujem.Velika se pažnja poklanja zaštiti životne sredine i konpletnog biljnog,životinskog sveta.Tako da hektare možete videti pod solarnim panelima i vetrenjačama raznih dimenzija i veličina izmeću kojih pasu stada dođaćih životinja ( gde su solarni paneli) ili poljoprivrednici obraćuju zemlju ( gde su vetro parkovi ako je oko njih obradiva zemlja).
Stojce
Dakle drzava je odgovorna, tj. aktuelna vlast. Sve mi se cini da ce zbog ovoga dobrano da im padne popularnost. Uzeti stanovnistvu i prirodi reku je neoprostiv greh.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja