četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
IMA LI PENZIONI SISTEM BUDUĆNOST

Svaki zaposleni radi za po jednog penzionera

Autor: Jasna Petrović-Stojanovićnedelja, 02.06.2019. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Broj formalno zaposlenih 2018. godine u Srbiji je bio blizu 2,3 miliona, kaže dr Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku, a prema zvaničnim podacima PIO fonda broj penzionera je veći od 1,7 miliona. U Hrvatskoj je 1. januara počeo da se primenjuje zakon koji diže granicu za odlazak u punu penziju na 67 godina od 2028. Tamošnji mediji su objavili da se sistem raspada jer se broj radnika i penzionera gotovo izjednačio.

Dakle, kakva je sudbina sadašnjih, ali i budućih penzionera i PIO sistema u našoj državi, koji se zasniva na međugeneracijskoj solidarnosti? Da li problem 250.000 starijih od 65 godina koji nemaju nikakvu penziju treba rešavati kroz postojeći penzioni sistem ili kroz posebne socijalne penzije, odnosno socijalna davanja? Da li se penzije mogu umanjivati iako je Zakonom o PIO jasno rečeno da su one privatna svojina svakog pojedinca?

Upitana da li nas može snaći sudbina Hrvata gde je broj penzionera veći od broja radnika (mada je i Srbija pre nekoliko godina bila u sličnoj situaciji), dr Gordana Matković kaže da je ovaj odnos i kod nas nepovoljan usled visoke nezaposlenosti, rasprostranjene sive ekonomije, uključujući i zaposlene koji uplaćuju doprinose u manjem iznosu od zakonski predviđenih doprinosa.

„I dalje se smatra da makar jedan deo penzijskog sistema mora da bude zasnovan na tekućem načinu finansiranja penzija. Pitanje je samo da li će društvo da se opredeli da taj deo bude mali ili značajan oslonac prihoda u starosti. Možemo da zamišljamo različite katastrofične događaje, ali je veoma teško zamislivo da bi sistem zasnovan na tekućem finansiranju penzija potpuno propao. Odnosno, situacija u kojoj bi penzije bile potpuno ukinute. To bi značilo da je Srbija potpuno propala”, ističe naša sagovornica.

Matkovićeva se slaže s činjenicom da to što Srbija poslednjih nekoliko godina nema formulu za obračun penzija nego se ova primanja povećavaju kad ima para u budžetu, smanjuje poverenje, što generalno vodi izbegavanju plaćanja obaveza i doprinosa.

Na pitanje da li je realno da penzioneri jednog dana finansiraju sami sebe i da imamo ponovo odnos tri radnika na jednog penzionera, Matkovićeva ističe da je to malo komplikovanije.

„Prvo, sve uplate PIO fondu iz budžeta ne podrazumevaju finansiranje deficita. Postoje obaveze koje država po zakonu treba da finansira (kao što je dopuna do minimalne penzije ili obaveze po osnovu doprinosa za osiguranike s beneficiranim stažom) i koje bi isplaćivala i da je fond u suficitu. Drugo, visina deficita u PIO fondu zavisi od stope doprinosa i pitanje je šta se sve pored penzija finansira iz tih doprinosa (zdravstvena zaštita penzionera, naknada za negu i pomoć drugog lica, naknada za telesno oštećenje i sl.). Ako bismo povećali stopu doprinosa mogli bismo da obezbedimo smanjenje deficita. Takođe, ako bismo za sve građane uveli finansiranje zdravstvene zaštite iz budžeta, rashodi penzijskog fonda bi se smanjili, a samim tim i deficit”, kaže dr Matković.

Kada je reč o penalima koje plaćaju svi koji pre 65. godine odu u penziju, Matkovićeva ističe da su oni uvedeni s idejom da se obezbedi da ukupan iznos penzija bude odgovarajući ukupnim uplaćenim doprinosima.

„Pojedinci koji se ranije penzionišu duže primaju penziju i, ako ne postoje penali, oni bi povukli više sredstava od onih koji se penzionišu kasnije (pod ostalim jednakim uslovima, plate, dužina života). I ranije su pravila bila formulisana na način da se penzija umanjivala ukoliko nisu bila ispunjena oba uslova za penzionisanje (i uslov punog staža i starosna granica). U principu, penali, odnosno umanjenje penzije bi trebalo da podstaknu dužu aktivnost, ali je pitanje da li se to i desilo”, zaključuje dr Matković.

Očekivano povećanje starosne granice

Produžavanje starosne granice za penzionisanje posle 65. godine je neophodno, jer ljudi žive sve duže i sve duže primaju penziju. Ako je ceo sistem kalibriran na način da se doprinosi plaćaju u proseku 40 godina, a penziju u proseku primamo 15 godina, ta ravnoteža se narušava s produženjem očekivanog trajanja života. Moguće je, naravno, i da se povećaju stope doprinosa, ali se to, i zbog konkurentnosti i zbog poskupljenja radne snage, ne primenjuje. I drugo je produženje starosne granice i radnog staža. Činjenica je da se danas i mladi kasnije zapošljavaju jer duže studiraju, češći su i prekidi karijere, pa se i radni vek smanjuje. U Srbiji je očekivano trajanje života kraće nego u najrazvijenijim zemljama, pa ne bi trebalo da ih u potpunosti sledimo, ali na duži rok s daljim produženjem života i mi ćemo morati da pomeramo starosnu granicu.


Komentari31
bc8df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар
"Сваки запослени ради за по једног пензионера..." ...- Дакле, да бисте себи олакшали живот - сваки свога убијте субашу (наравно - жене, децу у збегове дајте...).
Svetlana NS
Šta biste rekli kad bi vam ušteđevinu u banci neko očerupao? Pa kad vam zatrebaju pare, a bankar kaže da para nema, a biće kad se sakupi od radnika. Penzija je štednja za stare dane, to je lična svojina i NIKO nema prava da je pipne
Srbobranka
Imamo odgovor i za to, SVE ZNAMO!
Preporučujem 0
Вукота Мараш
"Пре рата нисмо имали ништа а онда су дошли Немци и порушили све" је мисао великог Владе Булатовића-Виба, који, сигуран сам, не би прихватио да се цитира у овом поводу. Потпуно је непримерена теза како сваки запослени има на грбачи по једног залудног, безвредног, пензионера. Још је непримеренија тврдња да узалуд раде јер док дођу до пензије Фонда више неће бити. Биће опљачкан као и предходни. А ствар је једноставна: врати опљачкано, полугама власти, и чувај стечено . Све друго је саучесништво.
писмоглав
Каже аутор, "међугенерацијска солидарност". Каква сад, молим вас, солидарност? Људи деценијама радили и зарадили за плате и доприносе. Докле више овакви еуфемизми?
Bene
Nijedan komentar nije bio nesuvisao, što jedokaz da je naslov bezobrazan. Svagde u svetu je pio fond stabilan čak pametno i ivestira, samo kod nas i u banana državama siromašan, jer je opljačkan od države za subvencije poljoprivrednicima, za unapred izgubljene ratove i ostale neplanske rabote nesposobnih administracija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja