sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:53
IMA LI PENZIONI SISTEM BUDUĆNOST

Mladi nemaju vremena da misle o starosti

Svesni su da žive unutar nepredvidivog sistema gde je ostvarivanje penzija pod velikim znakom pitanja
Autor: Marija Brakočevićponedeljak, 03.06.2019. u 08:00
(Фо­то Д. Јевремовић)

Ako svi odemo iz zemlje, u njoj uskoro neće imati ko da radi. Ko li će onda da uplaćuje doprinose u penzioni fond kako bi sadašnji penzioneri imali odakle da dobijaju penzije? Već sada imamo više penzionera nego zaposlenih – na jednog dolazi 0,9 zaposlenih. Ako i doguramo do penzije, taj fond tada verovatno neće ni postojati, a i veliko je pitanje da li ćemo moći da preživimo uz nju kada smo često prijavljeni na minimalac. Budući da se starosna granica za odlazak u penziju za žene prečesto pomera, onda i ne razmišljamo o penzionisanju jer ćemo izgleda raditi do smrti.

Na ovaj način razmišlja nemali broj omladinaca u Srbiji kada im se postavi pitanje da li danas mogu da očekuju da će doživeti penziju s ovakvim penzionim sistemom. Prema podacima Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a dve trećine njih planira da nastavi tamo i da živi. Penzija im očito više nije zalog za budućnost, a kako smatra Dragan Stanojević, docent na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omladina je danas primorana da živi u produženoj sadašnjosti.

„To je novi obrazac koji im se nameće zbog fleksibilizacije tržišta rada, ali i sve manje državne podrške pojedincu, porodici, pa i mladima. Jer, danas je sve više privremenih ugovora o radu, niko ne daje garancije za stabilne prihode. Mladima je skučeniji prostor za planiranje nego što je to bio slučaj s ranijim generacijama. Ipak, i pored toga mladost nije vreme kada se razmišlja o penziji ili starosti. Mladi su svesni da žive unutar nepredvidivog sistema gde je ostvarivanje penzija pod velikim znakom pitanja, a i u globalu, poverenje u penzioni sistem se svugde smanjuje jer penzije stagniraju. Kod nas je taj sistem dodatno poljuljan”, uverava Stanojević.

Istraživanja pokazuju da čak 96 odsto studenata u Srbiji u potpunosti zavisi od roditelja, a to, kako dodaje on, samo znači da je sistemska podrška mladima – nedovoljna.

„Jedna od zamerki Evropske komisije je ta što u Srbiji nema izjednačavanja različitih ugovora o radu, recimo, onih privremenih i za stalno, pa tako radnik na istom poslu ostvaruje različita prava iz oblasti rada. Srbija, dakle, nema određeni zakonski okvir koji bi mogao radnika da zaštiti, što kod mladih budi nepoverenje u sistem”, ističe Stanojević.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o poverenju mladih u institucije, taj deo populacije danas uglavnom nije u radnom odnosu, odnosno čak 60 odsto njih izjavljuje da nema primanja zato što su ili u procesu obrazovanja ili su nezaposleni.

Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a, ističe da su mladi u stvari primorani da žive u sadašnjosti i da nemaju vremena da misle o penziji.

„Šest od deset njih želi da ode iz zemlje, jer ne veruje u institucije, nema poverenje u penzioni sistem i kvalitet života u budućnosti. Da bi se to promenilo, u zemlji treba da se uspostavi odgovarajući zakonski okvir, da država učini nešto da mladi požele da ostanu. Jer, oni danas rade u neadekvatnim uslovima, nisu prijavljeni ili rade za minimalac, na tržištu rada često bivaju diskriminisani. Shodno tome, retki su oni koji su uvereni da će na kraju radnog veka biti korisnici penzija”, objašnjava Đorđević.

Odliv „mozgova” teško zaustaviti

Da bi u narednim godinama Srbiju mogla da napusti oko četvrtina školovane populacije smatra i prof. Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističući da odliv „mozgova” država teško može da zaustavi.

„S njima ipak treba ostati u komunikaciji da bi se u jednom trenutku vratili u zemlju. To bi bila višestruka dobit za državu, jer je prema podacima Narodne banke Srbije, godišnji priliv od doznaka iz inostranstva tri milijarde evra, a to je pet-šest odsto BDP-a. Dobit od ljudi iz inostranstva ogleda se i kroz transfer znanja i tehnologija”, podseća Lončar.


Komentari30
a8ccc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славиша Гавриловић
Садашњи пензионери добијају пензију на основу уплата које су одвајане од њихове бруто плате, принудним прописом. Садашњи запослени уплаћују у Фонд ПиО за своје пензије, а не за туђе. Ако нема средстава у Фонду средства треба да се уплате из буџета у супротном ради се о пљачки од стране државе.
Nik
#dagmar Sta potice iz pravoslavlja? Vi ocigledno ne znate mnogo o pravoslavlju ili jos verovatnije ste pripadnik nekih drugih koji zeli da vrbuje.
EvGenije
@Milos miokovic: U WASP-ovskoj Americi je poštovanje i sopstvenog i tuđeg života zaista primarno. Svedočimo tome gotovo svakodnevno u masovnim pucnjavama i višestrukim ubistvima. O Brejviku sad neću. A šta tek reći o katoličkoj Latinskoj Americi? Neću ni o italijanskoj mafiji. Znam, reći ćete da to nije Jevropa. Ali jesu religije kojima se divite. A onda, ko ono započe dva svetska rata? Germani, katolici, protestanti reformatori, Jevropljani. O anglikanskom kolonijalnom imperijalizmu ne bih.
Preporučujem 6
Milos miokovic
....... Nik@stvarno neznam sta potice iz pravoslavlja ali zato znam da i u sirmasnoj i u bogatoj Evropi, katolickoj, peotestanskoj, reformatorskoj ili.......postovanje sopstvenog a onda i tudjeg zivota je primarno......
Preporučujem 3
Dagmar Gronberg
Iz korena moramo da se menjamo, celo drustvo, sistem vrednosti, moral. Srbija je toliko drustveno i moralno zardjala da joj ni jedno podmazivanje ne pomaze. Hocemo postovanje zakona, ali na sve moguce nacine pokusavamo da ga zaobidjemo, hocemo cistu zemlju a svi bacamo otpatke gde god stignemo, hocemo zdravu naciju a pusi se i pije na svakom mestu, nema ogranicenja, hocemo postenje, a krade se svuda, mito i korupcija caruju. Sve to potice od samog sistema vrednosti i nase pravoslavne religije. Nesto mora da se menja, ali kao narod mi tesko prihvatamo promene i sve su nam neki drugi krivi za nase probleme.
Dragan Pik-lon
Dakle,Srbiju od propasti nece moci spasiti ni trodupli natalitet.Jer radjamo decu zbog Nemaca.Srbiju moze spasti samo zadrzavanje mladih u zemlji kao i zadrzavanje naucnika.Znaci moramo svakom dati minimalnu platu i stan.Svima iznad 18 godina koji ne rade.Ovi koji rade dobice stan dok platu imaju.To se moze postici tako sto cemo oporezovati svaku ''ustu'' bila ona napredna ili nazadna.To je za dobrobit svih.U suprotnom ce se strani Jezik prvo govoriti u bolnicama pa ce iz njih preci i na pijacu!
Obrad N.
"Свесни су да живе унутар непредвидивог система где је остваривање пензија под великим знаком питања" - nije istina. Uopšte nije nepredvidivo, naprotiv, sasvim je sigurno da od penzija za današnje 50-godišnjake i mladje, nema ništa. Ovde sam bio optimističan u pogledu onih koji su malo preterali pedesetu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja