subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Sve pravoslavne crkve se protive eutanaziji

Dostojanstvo čoveka, ali i Božja volja, narušavaju se surogat materinstvom jer kidaju biološku vezu majke i deteta, dok se na eutanaziju gleda kao na ubistvo ili samoubistvo i mešanje u volju jedinog ko može da da i oduzme život
Autor: Jelena Čalijaponedeljak, 03.06.2019. u 22:55
(Фото Анђелко Васиљевић)

Srpska pravoslavna crkva nema definisan zvanični stav o pitanjima o kojima se poslednjih dana polemiše u javnosti – surogat materinstvu i eutanaziji, a koja su predviđena prednacrtom građanskog zakonika. Međutim, daleko od toga da se u Srpskoj crkvi o ovim pitanjima, koja nikako nisu nova, ne razmišlja.

Najviši predstavnici SPC-a od osnivanja učestvuju u radu Međupravoslavne komisije za bioetička pitanja, osnovane 2008. godine na inicijativu vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, kao što su učestvovali i na pripremnim sednicama, ali i na Svetom i velikom saboru na Kritu 2016. godine gde je jedna od tema takođe bila bioetika.

O potrebi da SPC definiše svoj stav o konkretnim pitanjima iz domena bioetike govorilo se i na poslednjem zasedanju najvišeg crkvenog tela Svetog arhijerejskog Sabora. U nedavnom intervjuu za jedan beogradski nedeljnik vladika zapadno-američki Maksim izjavio je da se jedan episkop požalio što u crkvenoj štampi ne može da sazna koji je stav Crkve po pitanju veštačke oplodnje, kloniranja, imunizacije, eutanazije, a da mu je drugi odgovorio da sačeka da bioetička komisija završi svoj posao pa će se saznati.

Na zasedanju Sabora 2017. godine, osnovano je Odeljenje za bioetiku pri Svetom arhijerejskom Sinodu, ali, kako smo saznali u Patrijaršiji, ono je tek nedavno konstituisano i praktično tek treba da započne rad. Do tada, ostaje da se pretpostavlja da ni Srpska crkva, kao i neke druge pomesne pravoslavne crkve neće zauzeti pozitivan stav ni prema surogat materinstvu ni prema eutanaziji.

I jedno i drugo u potpunoj je suprotnosti s hrišćanskim vrednostima i učenjima crkve, što se može pročitati iz dokumenata drugih crkava koji o ovim temama već postoje, ali je, posredno, sadržano i u stavu Sabora na Kritu.

„Pravoslavna crkva veruje da ljudsko biće nije prost skup ćelija, kosti i organa, niti da je čovek definisan isključivo biološkim faktorima. Čovek je stvoren po liku Božjem...”, navodi se u dokumentu „Misija pravoslavne crkve u savremenom svetu” koji su potpisali poglavari i velikodostojnici deset pravoslavnih crkava, među njima i SPC.

Dostojanstvo čoveka, ali i Božja volja, narušavaju se, smatraju pravoslavne crkve, kao i druge hrišćanske denominacije, surogat materinstvom jer kidaju biološku vezu majke i deteta, pre svega, dok se na eutanaziju gleda kao na ubistvo ili samoubistvo i takođe mešanje u volju jedinog ko može da da i oduzme život – Boga.

Odeljenje za bioetiku pri Svetom arhijerejskom Sinodu osnovano je 2017., ali, saznajemo u Patrijaršiji, ono je tek nedavno konstituisano i tek treba da započne rad. Do tada, ostaje da se pretpostavlja da Srpska crkva neće zauzeti pozitivan stav ni prema surogat materinstvu ni prema eutanaziji

Pre nešto više od deset godina Ruska i Grčka pravoslavna crkva objavile su posebne dokumente koje se tiču, između ostalog, i pitanja iz domena bioetike. Gorepomenuti stavovi o eutanaziji i surogat materinstvu deo su tih tekstova. Tako se u dokumentu „Osnovi socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve” navodi da je veštačka oplodnja u kojoj se koristi reproduktivni materijal muža za crkvu prihvatljiva „jer ona ne remeti celovitost bračnog saveza”, ali se „metod (koji) dovodi do rušenja duboke emotivne i duhovne bliskosti koja se uspostavlja između majke i deteta već za vreme trudnoće”, surogat materinstvo, smatra protivprirodnim i moralno nedopustivim. Za Grčku crkvu teško je prihvatljiva i veštačka oplodnja uopšte kao „neprirodno i aseksualno začeće”, a kada nošenje deteta „ometa normalan porodični poredak (nevenčane majke, oplodnja spermom preminulog muža, surogat materinstvo…) jasno je da Crkva nikako ne može da se saglasi”. Parovima koji ne mogu da imaju decu, obe crkve preporučuju da to prihvate kao volju Božju, kao svoj poseban priziv i da ne nastoje da se sebično i po svaku cenu ostvare kao roditelji. Sveštenicima se savetuje da s posebnom pažnjom i razumevanjem pristupe ovim supružnicima, a njima samima da razmisle o usvajanju deteta.

Namerno usmrćivanje je neprihvatljivo

Ostajući verna zapovesti Božjoj – Ne ubij, crkva ne može da prizna namerno usmrćivanje beznadežno bolesnih, eutanaziju, čak ni kada je to želja pacijenta, stav je Ruske crkve.

„Priznavanje legitimnosti eutanazije dovelo bi do umanjenja dostojanstva i do izopačenja profesionalne dužnosti lekara, koji je pozvan da očuva, a ne da prekrati život... Pravo na smrt lako može da se pretvori u pretnju po život pacijenata za čije lečenje nema dovoljno novčanih sredstava”, piše u tekstu Ruske crkve, uz napomenu da se eutanazija smatra ubistvom ili samoubistvom, u zavisnosti od toga da li u tome učestvuje i sam pacijent. Ne treba posebno naglašavati da i jedno i drugo crkva kategorički odbacuje.

Sličnog je stava i Grčka pravoslavna crkva koja ističe da potrošačko društvo smrtno bolesne posmatra kao neproduktivne članove društva, zbog čega je ograničena spremnost da ih podrži. Uz to, izražava se i bojazan da bi „pravo na smrt” moglo da preraste u pretnju po život pacijenata koji ne mogu da plate svoje lečenje i terapiju. Palijativna pomoć, anestezija, nega, socijalna i psihološka podrška, preporučuje se u dokumentu Ruske crkve u onom trenutku kada aktivna terapija postane nemoguća, uz pastirsku negu, ljubav i milosrđe. U dokumentu Grčke pravoslavne crkve navodi se: „Voleti nekoga ne znači osloboditi ga tereta života. To znači nositi težinu njegovog bola...” 

Zajednička borba pravoslavaca i katolika

Otkako su se 11. februara 2016. godine sastali prvi put rimski papa (Franjo) i ruski patrijarh (Kiril) svake godine na taj dan organizuju se susreti pravoslavaca i katolika koji podsećaju na taj događaj. Tema ovogodišnjeg, održanog u Moskvi, bila je upravo kraj života, ali i eutanazija o kojoj katolici i pravoslavci imaju isti negativan stav. Govoreći o eutanaziji, nadbiskup Vinčenco Palja izneo je stav da je ona gotovo uvek posledica socijalne i terapeutske napuštenosti pacijenta i da kada bi se ti uzorci otklonili proredili bi se i zahtevi za eutanazijom.


Komentari67
a403f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Svetlana NS
Nisam sigurna da savremena medicina ne može da obezbedi dostojanstvenu smrt, da olakša bolove i agoniju. Pre bih rekla da je ovde reč o novcu jer takva terapija mnogo košta, a mi smo siromašno društvo. Ko ima para, sigurna sam da će dati sve od sebe da bližnjem produže život uz što manje muka. Siromašan trpi i u životu i kad umire. Zato treba odluku prepustiti bolesniku ili najbližim srodnicima. Za to ne treba zakonska podrška.
Beogradjanin Schwabenländle
Не само православне цркве, већ и све остале хришћанске цркве се противе " убијању на рецепт ", извините алу ту реч не могу да напишем, увек ме подсети на Др. Менгелеа.
brana kost
Nema smrti bez sudbine i nijedna smrt ne može biti ""dobra" niti humana.Eutanazija je samo legalizovanje ubistva ako to rade neki "izvršitelji".O humanosti ili nekom milosrdju ne može da se govori,bilo bi isuviše licemerno.
Mirjana B
Imajuci u vidu da se crkva kroz istoriju protivila nauci, medicini i te da danasnji napredak dugujemo sekularnoj drzavi i onima koji su se usprotivili crkvi a sa kojima se crkva ne tako davno surovo obracunavala, a sada to vise ne cini, radije cu poslusati naucnike i lekare. Ko je toliko zauzet sudnjim danom i sudbinom moze da sedne i da ceka i da se odrekne svega drugog, ukljucujuci naucna i medicinska dostignuca.
Радисав
Надам се да ће предлог закона бити одбијен . Неприхватљиво је да више хуманости законодавац има према гнусним злочинцима него према тешким болесницима.Без обзира на мотиве убиство је убиство и као такво потпуно неприхватљиво за сваког хришћанина и нормалног човека.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja