utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:32

Visokoobrazovani ne znaju dovoljno srpski

Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, zalaže se za uvođenje maternjeg jezika na sve fakultete napominjući da naučni radovi vrve od gramatičkih i drugih grešaka
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 03.06.2019. u 22:55
Н. Коцић

Zamislite, srpski jezik se ne izučava na studijama novinarstva, scenskih umetnosti ili prava. S druge strane, kako razumeti činjenicu da su svi fakulteti shvatili nužnost da se na njima izučavaju strani jezici, a da poznavanje srpskog jezika, koji je svima osnovni jezik u struci i životu, nije značajno? Trudimo se da savladamo posebno engleski jezik kao da ćemo svi sedeti na dvoru britanske kraljice, kao da nam ni poznavanje drugih svetskih jezika nije važno za našu kulturu i ekonomiju, kaže za „Politiku” predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić.

On s pravom skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja srpskog jezika, a da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na istom tom jeziku.

– Odbor je često ukazivao na loš status srpskog jezika u Srbiji, o čemu, između ostalog, svedoče i slabo poznavanje srpskog standardnog jezika, službenog jezika u republici, slaba funkcionalna pismenost, niska svest o njegovom značaju u svim vidovima života. Jezička kultura je slaba i kod većine fakultetski obrazovanih ljudi. Razlog tome je činjenica da fakultetsko obrazovanje ljudi kod nas danas ne podrazumeva i obavezu da čovek sa takvim obrazovanjem mora dobro da vlada srpskim standardnim jezikom i da zna da ga koristi u svojoj struci, ali i u društvu uopšte. Objektivno gledano, takvo stanje je i logično sa ovakvim statusom srpskog jezika u našem obrazovanju, s malim brojem časova u osnovnoj školi i još manjim u srednjoj, a bez izučavanja srpskog jezika na univerzitetu. Porazna je činjenica da srpski jezik nije obavezan predmet čak ni na stranim filologijama, gde se obrazuju budući nastavnici i prevodioci, da sasvim izostaje na drugim nastavničkim fakultetima – kao jezik obrazovanja. Naravno, ne izučava se ni na nenastavničkim fakultetima, gde je kao jezik struke neminovan – ističe Tanasić, koji se zalaže za uvođenje srpskog jezika na sve fakultete.

Prema njegovim rečima, o srpskom jeziku često ne znaju ništa ili znaju vrlo malo oni koji donose važne odluke u vezi sa srpskim jezikom. Otuda i posledica: država je donosila pogrešne odluke i time činila teško popravljive štete, nasuprot činjenici da je Odbor preporučivao drugačije. Kao što svi Srbi misle da o fudbalu znaju bolje od stručnjaka, izgleda da naša državna administracija misli da o srpskom jeziku zna sve, i više od struke.

Sreto Tanasić: „O srpskom jeziku često ne znaju ništa ili znaju vrlo malo oni koji donose važne odluke u vezi sa srpskim jezikom. Otuda i posledica: država je donosila pogrešne odluke i time činila teško popravljive štete, nasuprot činjenici da je Odbor preporučivao drugačije”

– U uređenim državama jezička politika je važan elemenat ukupne nacionalne politike, to je bitno identitetsko pitanje. Ona se utvrđuje i sprovodi u saradnji između države i struke. Jezičku politiku osmišljava struka u saradnji sa državom, a jezičku politiku sprovodi država u saradnji sa strukom. Ako jedna od ovih strana ne radi svoj posao, ako nema takve saradnje, nemamo uspešnu jezičku politiku, a posledice su velike. Onda država u različitim situacijama donosi odluke koje često nisu primerene i koje mogu biti manje ili više štetne po nacionalne interese. Da nemamo utvrđenu jezičku politiku, vidljivo je gde god i kud god pogledamo. Kakav nam je jezik administracije, jezik većine sredstava informisanja, jezik javnog i političkog života, ili status srpskog jezika u svetskim slavističkim centrima, kakav je status ćirilice? Sve u svemu – zapuštenost i nebriga, što ne vidimo u drugim evropskim državama. Ka osmišljenijem i nacionalno odgovornijem vođenju jezičke politike vodio bi već poodavno urađen predlog izmena Zakona o jeziku i pismu u Ministarstvu kulture i informisanja, koji bi pomogao da se bolje uredi status srpskog jezika i ćirilice u službenoj upotrebi – napominje.

Naime, tvrdi Tanasić, za tridesetak godina, od početka potresa na prostorima bivše države Jugoslavije, o srpskom jeziku i pismu nije vođena odgovarajuća briga, a ni u vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva poslednjih decenija nije bilo bolje.

Ističe da se posle raspada bivše Jugoslavije u Srbiji, i kod Srba uopšte, čuva mnogo šta iz prošlosti što je na štetu srpskih nacionalnih interesa i kulture, a ako je nešto bilo dobro, toga se odričemo.

– Imam utisak da u tome imamo snažnu „podršku”, da ne kažem – pritiske, i sa strane. To se može reći za naš odnos prema nacionalnom jeziku i pismu. Samo takva podrška sa strane i(li) od nekoga u državi, i niska svest visoke državne administracije, mogu biti razlog što izmene Zakona o jeziku i pismu ni posle više od godinu dana nisu došle u Skupštinu na usvajanje – precizira predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Odbor je osnovan posle raspada bivše države Jugoslavije i srpskohrvatskog jezičkog zajedništva u njene četiri istojezične republike. Osnovale su ga institucije sa srpskog jezičkog prostora odgovorne za proučavanje i brigu o srpskom jeziku i pismu: tri akademije nauka i umetnosti i svi državni fakulteti na kojima se studira srpski jezik u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, te Matica srpska, Institut za srpski jezik SANU i Srpska književna zadruga. Cilj Odbora je okupljanje stručnjaka i naučnih institucija radi izučavanja srpskog jezika koje bi vodilo osavremenjavanju književnojezičke norme, te jezičko planiranje koje bi vodilo jezičkoj politici primerenoj situaciji nastaloj posle raspada bivše države Jugoslavije. Odbor za standardizaciju srpskog jezika zalaže se da srpski jezik kao nacionalni jezik dobije u našoj državi, kao i na celokupnom srpskom govornom području, status kakav imaju nacionalni jezici u drugim evropskim državama, te da se ćirilica, nepravedno i bespotrebno potisnuta, vrati na srpske nacionalne i jezičke prostore.


Komentari133
c82a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
@В. Гајић -- НЕКИ Руси, не Русија. Ако се више проучи, ствари изгледају мало другачије. Вук у Русију иде 1818. да с правом тражи, од државе, паре као учесник устанка у Србији, али и за превод Новог завета -- приватно. Из писамâ његових доброчинитеља види се да не разумеју много природу Вуковог рада. Иван Бодуен де Куртене верује, н.п, да је Вук "сачувао" азбуку која је до његовог доба коришћена. Други верују да је старословенски поникао од Срба и да га зато лакше пишу, итд.
Д. Мирсин Сибничанин
ПОЕНТА Постоји поента овог чанка о незнању српског језика међу високообразованима. Главна сврха овог чланка јесте да познати лингвиста, нападајући високообразоване за незнање српског језика, сакрије оно што су све пропустили српски лингвисти и што посебно данас намерно пропуштају. Српски језикословци су погоршали Вукову реформу тиме што су књижевни језик оптеретили правописним компликацијама, што су нормирали језик у четири лика (два по изговору плус два по писму), као ниједни други лингвисти.
Д. Мирсин Сибничанин
Коста каже: "Данашњи стандардни српски језик није једноставан. Чему онда Реформа, двоазбучје, четвороликост, итд? Шта смо тиме добили а пта смо изгубили?" Коста каже истину. Вукова реформа је била погодна да добијемо оно што нам није било потребно. Успех Вукове реформе је био у једноставности, али се та "једноставност" искомпликовала тиме што је добијено код Срба компликовање (два изговора у стандардном језику, добили смо два писма од којих је касније Србима наметнуто од два писма туђе писмо).
В. Гајић
Занимљиво је политички, Коста, да Вук није хваљен само у Бечу и Загребу. Хваљен је и у Русији, чак је од Русије добио и доживотно издржавање у виду пензиеј, а Вуков језик је удаљивао Русе од Срба и обратно. Да ли је то "грешка" Русије? Тешко је поверовати да би Руси тек тако погрешили. Очекивало би се да Руси буду макар уздржани кад је реч о Вуковој реформи. Вукова реформа је међу Србима једноставно наређена, баш исто као што је наређена од комуниста дећирилизација Срба.
Коста
Поента овог чланка је да учени Срби, као у Вуково доба, не познају српски језик. Као у Вуково доба, нешколовани их не разумеју. Циљ Вукове реформе би да се народ описмени. Век и по касније, ако ни високообразовани (мање од 10% Срба) нису, како могу нешкoловани бити описмењени, особито ако сваки пети (20%) не заврши основу ни школу?! А ми и даље јашемо мртвог коња и пишемо срп-хрват. речнике. уместо реформу пропале Реформе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja