sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:48
​OSAM VEKOVA SRPSKE DIPLOMATSKE TRADICIJE

Od Svetog Save do modernih vitezova

Ispravno je u vladarima iz državotvorne dinastije Nemanjića videti i prve srpske diplomate, smatra doajen srpske karijerne diplomatije prof. Darko Tanasković
Autor: Biljana Bakovićponedeljak, 03.06.2019. u 20:00
Министар спољних послова Ивица Дачић са добитницима повеље Славенком Терзићем и Љиљаном Никшић на недавној свечаности (Фото Бета/М. Мишков)

Između Avrama Petronijevića i Ivice Dačića je 180 godina, a od Svetog Save do današnjeg šefa diplomatije stoji čak osam vekova. Ako se pitate kakve sad veze ima ministar spoljnih poslova Srbije i socijalista Dačić s osnivačem srpske crkve iz loze Nemanjića, i ko je Avram Petronijević iz pretprošlog veka – naše profesionalne diplomate će vam ih lako „uvezati”. Petronijević je prvi ministar spoljnih poslova moderne Srbije, a datum osnivanja Knjaževske kancelarije, čiji je bio šef i istovremeno nosio titulu popečitelja inostranih dela, 29. maj 1839, od pre pet godina se obeležava kao Dan srpske diplomatije. A Rastko Nemanjić, srpski svetitelj Sveti Sava, pokazao se kao vrstan diplomata, pa ga naša savremena diplomatija smatra nekom vrstom svog preteče i rodonačelnika i sve češće govori o baštinjenju tradicije svetosavskog pacifizma.

S pravom ili ne? Profesor Darko Tanasković, od prošle godine (jedini) nosilac titule doajena srpske karijerne diplomatije, kaže da je ispravno u vladarima iz državotvorne dinastije Nemanjića videti i prve srpske diplomate. „Posebno se to odnosi na Svetog Savu, koji je na izuzetno vešt diplomatski način pre osam vekova isposlovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve”, ističe on za „Politiku”.

Zbog toga, od prošle godine, Srbija ponovo ima vitezove, ali u diplomatiji. Ministar Dačić je proglasio vitezovima Reda zmaja – vitezovima srpske diplomatije nekoliko ličnosti koje su se posebno izdvojile u saradnji s ministarstvom u oblasti očuvanja kulturnog identiteta, humanitarnog rada, zadužbinarstva i očuvanja kulture sećanja na žrtve dva svetska rata. Među njima su kreatorka Roksanda Ilinčić, humanitarac Arno Gujon, prof. dr Ljiljana Marković, prof. dr Gideon Grajf, pijanistkinja Marina Arsenijević...

„Malo ko u širem regionu može da kaže da ima tako dugu diplomatsku tradiciju. Zbog toga smo ustanovili priznanje Štit s grbom Nemanjića, osnivača srpske državnosti, duhovnosti, prosvetiteljstva i diplomatije, za ljude koji doprinose podizanju ugleda i zaštiti vitalnih interesa države Srbije”, objašnjava Dačić.

Tako se i prvi srpsko–ruski odnosi vezuju upravo za Svetog Savu, to jest njegov susret s ruskim monahom Hilarionom, koji ga je odveo u svetogorski manastir Sv. Pantelejmona – Rusik, gde se zamonašio 1185. godine. Podvlačeći da je srednjovekovna Srbija imala značajne diplomatske kontakte, koordinator za očuvanje srpske diplomatske tradicije ambasador Ljiljana Nikšić ističe da je naša diplomatija deo evropske tradicije, uprkos tome što se Srbima i srpskoj državi poslednjih decenija svašta pripisivalo. „Mi nismo agresori, nego diplomatija svetosavskog pacifizma. Mi smo osvešćeni, prosvećeni i posvećeni svom poslu”, kaže Ljiljana Nikšić, koja je ove godine, uz ambasadora Slavenka Terzića i glumca Miloša Bikovića, dobitnik priznanja za doprinos Srbiji na polju diplomatije.

Uredba o osnivanju Knjaževske kancelarije (Foto MSP)

Pozivajući se na nemanjićevsku tradiciju kao ishodište srpske karijerne diplomatije, ona podseća da su Nemanjići prvo diplomatsko poslanstvo imali na carskom dvoru u Nirnbergu 1188. godine. Sledeće godine, kazuju istorijski izvori, srpski vladar Stefan Nemanja dočekao je u Nišu Fridriha Prvog Barbarosu, a sporazum koji su sklopili može se smatrati uspostavljanjem prvih srpsko–nemačkih odnosa. Tim povodom, Udruženje znamenitih srpskih diplomatskih porodica, koje vodi Nebojša Nušić, potomak Branislava Nušića, 27. jula ove godine obeležiće u Nišu 830 godina od susreta dva vladara.

Već je pomalo i zaboravljeno da u gradu na Nišavi postoji spomenik posvećen ovom događaju. Na 800. godišnjicu, 1989. godine, srpska i nemačka delegacija otkrile su ovo znamenje koje svedoči o dugim vezama Srba i Nemaca. Danima jorgovana nemanjićevske Srbije, Udruženje znamenitih srpskih diplomatskih porodica sledeće godine obeležiće 770 godina od sklapanja braka kralja Uroša Prvog Nemanjića i princeze Jelene Anžujske, to jest srpsko–francuskog saveza. Do tada, i ova godina je puna jubileja, možda ne toliko starih, ali svakako značajnih za srpsku diplomatiju.

Osim pomenutih 180 godina od prve Knjaževske kancelarije i osam vekova autokefalnosti SPC, izborene diplomatskim veštinama Sv. Save, Danom srpske diplomatije obeleženo je i 100 godina savremenog Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova, čiji istorijat prati bogatu državotvornu tradiciju Srbije. Osnovan je 5. maja 1919. godine, kada je doneta Uredba o organizaciji Ministarstva inostranih dela i diplomatskih zastupništava i konzulata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ove godine obeležava se i stogodišnjica mira Versajskog sporazuma, pa je iz riznice Diplomatskog arhiva iznet original ovog dokumenta, ali i Ustrojenije, to jest Ukaz o ustrojstvu Knjaževske kancelarije 1839. godine, i druga istorijska svedočanstva, koja su bila izložena u holu Doma Narodne skupštine, gde je prošle srede upriličen prijem povodom Dana srpske diplomatije.

Govoreći za naš list o radu srpske diplomatije i njenoj borbi za najvažnije interese države, prof. Darko Tanasković ističe da, s obzirom na višestruko složene uslove delovanja koje nameće ojačan, ali još ozbiljnim problemima opterećen međunarodni položaj Srbije, naša diplomatija postiže dobre rezultate. Naročito u sprečavanju međunarodne afirmacije državnosti „Kosova” i u odnosima sa zemljama kojima dugo nije posvećivana dužna pažnja.

„Značajan je, takođe, stalni uspon odnosa s nekolikim važnim partnerima od kojih u velikoj meri zavisi otpornost Srbije na izazove s kojima se suočava, posebno u vezi s otvorenim, a diplomatski blokiranim pitanjem ’Kosova’. Mislim da bi potencijal srpske diplomatije došao do još uverljivijeg izražaja kad bi se uravnotežili kriterijumi kadrovske politike, pre svega kod imenovanja ambasadora i popunjavanja diplomatske mreže najsposobnijim predstavnicima struke”, ocenjuje doajen srpske karijerne diplomatije.

Primerak Versajskog sporazuma iz Diplomatskog arhiva (Foto MSP)

Dačić obleteo Zemlju 29 puta

Avram Petronijević je u Knjaževskoj kancelariji imao 13 činovnika, podsetio je Ivica Dačić prošle nedelje na prijemu za Dan diplomatije. „U to vreme Srbija je imala samo nekolicinu predstavištava u našem regionu, Turskoj (ili Otomanskom carstvu), Rusiji i Austriji, da bi danas – 180 godina kasnije – imala više od 100 diplomatsko-konzularnih misija, na svim kontinentima. Na diplomatskim zadacima raspoređeno je 499 diplomatskih i administrativnih službenika u zemlji i 519 u inostranstvu.” Deo njih, 220 diplomata, angažovano je u zemlji, a 260 u inostranstvu, saopštio je Dačić, koji je za pet godina, koliko je na čelu MSP-a, posetio 102 od 193 države, prešavši više od 1,1 milion kilometara i obletevši Zemlju 29 puta.Antrfile

Deda Miša i Vudro Vilson

Član Udruženja znamenitih srpskih diplomatskih porodica je i Justina Pupin Košćal, jedan od potomaka najuspešnijeg srpskog lobiste svih vremena, Mihaila Pupina. Doputovala iz Dubaija za Dan srpske diplomatije, prošle srede. Ona i njena majka, koja je od Pupinove loze, uključile su se u obeležavanje veka od potpisivanja Versajskog sporazuma, jer je čuveni naučnik i veliki prijatelj američkog predsednika Vudroa Vilsona tada odigrao važnu ulogu za Srbiju. „Uključile smo se u neke aktivnosti srpskog karijernog diplomatskog korpusa, želeći da oživimo sećanje na lik i delo velikog Mihaila Pupina, nama u porodici poznatog kao deda Miša, koga je pamtio moj deda. Verujem da pomaže i samo saznanje da smo imali čoveka u našoj istoriji, koji je toliko radio za Srbiju. To daje nadu, vidimo da je moguće i na takav način raditi i uraditi nešto za svoju zemlju”, kaže za „Politiku” Justina Pupin.


Komentari7
3b230
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gastarbajter
Kako vas bre nije sramota da uporedjujete Dacica sa Svetim Savom!?!
20.Maj 1220. = Dan državnosti
Prva država Srbija (Raška) je imala konstituciju 20.Maja 1220.g. kada je na velikom narodnom saboru u Manastiru Žiči, Sveti Sava imenovao nove episkope srpske arhiepiskopije, krunisao brata Stefana za Kralja svih srpskih zemalja i primorja (od tada je on Stefan Prvovenčani), i proglasio Zakonopravilo kao najvažniji državni akt.
Борислав
Напомена, Србија и Рашка су две посебне области. У оно доба две посебне жупе под римским бискупом. Тихомир, касније Немања били су жупани жупе Рашка а Страцимир, касније Алтоман и син му Никола жупани жупе Србија, на западу звану "крштена Србија". Немања је постао владар обе жупе и од тада се примило име Србија. Седиште жупе Рашка је Петрова ц.у Н.Пазару а Страцимир је уместо Градине на Јелици направио ц. Ваз. Господ.и започео град Градац. Црква у Чачку старија је од Ступова, Студен. и Хиланара
Preporučujem 1
Борислав
Највећи "бенефит" би био ако се као друштво окренемо светосављу, оно је универзално и цивилизацијско достигнуће, није етнички само српско, већ јужнославенско. Прихватањем светосавља "ратосиљаћемо се" садашњег "џихад-православља" СПЦ и имаћемо прилику и шансу да постанемо (опет) отворено друштво. А то је предуслов за било какав друштвени и цивилизацијски искорак у добром смеру.
Никола
Да ли српски великани треба да буду схваћени као Узори или као Суперхероји? Да ли сада треба својим животима да сведочимо све, само не духовност и образовање, али да се истовремено боримо да "одбранимо" нешто што када се практикује онда није угрожено, а када се занемари-онда је неодбрањиво?
Chitalac
Gospodjo, Ne rekoste ni reci o bogatoj srednjevekovnoj srpskoj diplomatiji sa Republikom Venecijom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja