nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:24

Zbog Kiša u Beogradu

Jelena Sagalovič prevela je na ruski „Peščanik” čije se objavljivanje očekuje na jesen
Autor: M. Sretenovićponedeljak, 03.06.2019. u 20:00
Јелена Сагалович (Фото: М. С.)

Kada su njene tetke pričale na jidišu ona bi prisluškivala kao svako radoznalo dete. Kako je po ocu Jevrejka, Jeleni Sagalovič, prevodiocu iz Moskve, naš pisac Danilo Kiš je i po toj liniji bio blizak. Upravo je završila prevod na ruski Kišovog „Peščanika” i u Beograd je došla zbog još poneke konsultacije sa Mirjanom Miočinović, piščevom suprugom i izvrsnim poznavaocem njegovog dela. Knjigu će na jesen objaviti „Novoe izdateljstvo” iz Moskve.

– Prevodeći „Peščanik” u ruskom tekstu nesvesno su mi izletele i neke reči na jidišu – kaže Jelena Sagalovič koja je pre dve godine prevela Kišovu „Grobnicu za Borisa Davidoviča”.

Aleksandar Romanjenko i Igor Juferev ranije su preveli pripovetku „Dečak i pas” iz „Ranih jada”, kao i izbor iz „Enciklopedije mrtvih”.

Za izdavačku kuću „Rudomino”, gde je i urednica, naša sagovornica je prevela „Madonin nakit” Lasla Blaškovića (sa Vasilijem Sokolovom), „Arzamas” Ivane Dimić, „Dnevnik o Čarnojeviću” Crnjanskog. Ruski čitalac je do sada čitao njegove „Seobe”, „Roman o Londonu” i liriku.

– „Rudomino” je na Sajmu knjiga u Beogradu 2016. dobio nagradu „Dositej Obradović” za poseban doprinos prevođenju književnog stvaralaštva i predstavljanju kulture Srbije. Ova kuća izdaje srpsku književnost u ediciji „Sto slovenskih romana”. Finansijsku podršku daje vaše Ministarstvo kulture i ediciji „Srpska reč” u kojoj su prevedene Antologija srpske pripovetke i „Staromodni način udvaranja” Mihajla Pantića. Ruska nevladina organizacija Institut za prevođenje finansira prevođenje ruskih pisaca na strane jezike – ističe Jelena Sagalovič koja je na „Lomonosovu” diplomirala srpski i slovenački.

Od 1979. godine bavi se simultanim prevođenjem.

– Za književno prevođenje potrebno je da se vizuelizuje tekst, pogotovo kada se prevodi drama, i da se vodi računa da glumac to treba da izgovori. Pošto sam starija od Lasla Blaškovića i odrasli smo u različitom kulturnom okruženju, nisam znala za stripove koje pominje u romanu, pa sam ga konsultovala za značenje u kontekstu priče. Ivana Dimić i ja smo isto godište i pre ili kasnije nam se preklopio krug literature koju ona pominje u svojoj knjizi.

Naša sagovornica naglašava da prati sve najvažnije srpske književne nagrade. Na sajmu knjiga u Moskvi dobila je knjigu Ivane Dimić ovenčanu Ninovom nagradom.

– Kako stanujem na suprotnom kraju grada od mesta gde se održava sajam, spustila sam se u metro, počela da čitam „Arzamas”, došla kući i nastavila dok nisam stigla do kraja. Ova priča nije isključivo o demenciji, već je u prvom redu knjiga o ljubavi i smrti. Žanrovski je takođe interesantan amalgam proze i drame u ovoj knjizi.

Napominje da na svom smartfonu prati aplikaciju „Moja knjiga” gde ima pristup elektronskim knjigama. Literaturu ne čita u papirnoj formi jer je skupa i ne kupuje knjige kojima se neće vraćati.

– Samo u prošloj nedelji na toj aplikaciji pojavilo se 87 novih naslova iz celog sveta prevedenih na ruski! Došao je kraj filološkom pravilu da knjiga mora da se pročita do kraja. Ukoliko se mučim s nekim romanom, ostavim ga nepročitanog, bez griže savesti – kaže Jelena Sagalovič. Preporučuje dela rusko-izraelske autorke Dine Rubine, knjigu „Svećica” tolstojevskog zamaha, Valerija Zalotuhe, i krimi roman „Tekst” Dmitrija Gluhovskog.

Ako želite da pratite kulturu u Moskvi, kaže, dolazićete kući samo da prespavate. – Volim da gledam mlade pozorišne trupe. Otvorena sam za svaki eksperiment ukoliko ne vređa ljudsko dostojanstvo, veru i naciju. Međutim, priroda književnog prevođenja je takva da dok prevodim ne izlazim jer nemam emotivni kapacitet ni za šta drugo.

Napominje da ne zna nikoga ko živi samo od književnog prevođenja. Tu je bitno, kaže, da se ne ode u finansijski minus.

– Kao urednik sam u prilici da čitam i romane od 700 strana i više. Kada bi bili skraćeni za polovinu, pisac bi dobio Nobelovu nagradu, a od ostatka bi imao materijala za još tri romana – kaže Jelena Sagalovič.

U planu kuće „Rudomino” za 2019. godinu su prevodi zbirke priča „Šta sam ja sebi” Mihajla Pantića i romana „Kuća mrtvih mirisa” Vide Ognjenović i „Mrtva priroda sa satom” Lasla Blaškovića.


Komentari3
6aeda
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зорка Медић
Поетизована проза. Без обзира на тежину сижеа !! Узвишено !
Sinisa Stojcic
Niste pogresili gospodjo. Kis je briljantan pisac
Veliki pisac
S vremena na vrijeme ponovo citam Kisova djela. I svaki put se iznenadim koliko je dobar. Bas prije nekoliko sedmica opet sam procitao Enciklopediju mrtvih, uzivao i zalio sto nema vise takvog stiva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja