četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
POGLEDI

Istorija i repovi

Niti bi Srbi smeli da o Albancima govore jezikom zapadnih predrasuda s kraja devetnaestog veka, niti bi Albanci o Srbima trebalo da govore rečnikom zapadnih predrasuda s kraja dvadesetog
Autor: Muharem Bazduljponedeljak, 10.06.2019. u 18:00

Tridesetog maja ove godine premijerka Srbije Ana Brnabić je govoreći o liderima Albanaca s Kosova izjavila: „Ono što mene najviše plaši je što imate posla sa najgorom vrstom populista, sa ljudima koji i jesu bukvalno izašli iz šume.” Tog istog dana stigla je vest da je u Beogradu preminuo književnik i dramaturg Petrit Imami, autor kapitalne knjige „Srbi i Albanci kroz vekove”.

Bila je to simbolična koincidencija. Čak i ako prihvatimo koliko-toliko razložnu tezu da premijerkina izjava nije rasistička jer nije govorila o albanskom narodu kao takvom, nego o komandantima OVK koji su naknadno postali politički lideri, valja u najmanju ruku priznati da je izbor reči bio problematičan, nediplomatski i netaktičan, naročito u kontekstu recentne istorije. Pojedini komentatori su podsetili da je Dobrica Ćosić, nekadašnji predsednik SR Jugoslavije i pisac široko prihvaćen kao svojevrsni „otac nacije”,” o Albancima pisao na zaista nedostojan način: „Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda.”

Ipak, ono što je uglavnom ostalo neizrečeno jeste ključna činjenica da srpske negativne predrasude prema Albancima (kao, uostalom, i albanske prema Srbima) zapravo nisu originalne, nego tek variraju predrasude koje su proizvod pokroviteljskog i kolonijalnog stava koji su prema balkanskim narodima imali i često još imaju predstavnici velikih sila, zapadnih, ali ne samo zapadnih. Sjajno je o tome pisao slovenački antropolog Božidar Jezernik u knjizi „Divlja Evropa”, koju je još 2007. godine u Beogradu objavila Biblioteka XX vek.

Piše Jezernik kako je pre manje od stotinu godina, odnosno tridesetih godina prošlog veka, stanoviti Filip Hotorn pisao kako pojedini Albanci imaju rep, „pravi rep kao mačka ili pas”. Osim stanovitih putopisnih anegdota, on se tu poziva i na pisanje „nemačkog naučnika po imenu Han”. Pomenuti čovek zvao se Johan Georg fon Han i bio je carsko-kraljevski konzul u istočnoj Grčkoj sredinom devetnaestog veka, na glasu kao „jedan od najboljih stručnjaka za albansku kulturu i istoriju”. U svojoj knjizi „Albanske studije” iz 1854. on tvrdi da su među Albancima postojale dve vrste repatih ljudi: „oni s kozjim repom i oni s malim konjskim repom”. Jezernik ubedljivo pokazuje kako su Austrijanci i Nemci potencirali predrasude prema Albancima (tvrdeći, između ostalog, da „oni mrze svaki oblik vladavine i nesposobni su da upravljaju svojim poslovima”) u kontekstu protivljenja britanskoj ideji uspostavljanja albanske države. U tom smislu, negativne predrasude o Albancima kakve postoje, recimo, u knjizi Vladana Đorđevića s početka dvadesetog veka, koliko god da danas zvuče odbojno (bilo da govori o repatim albanskim muškarcima, bilo o tome da su Albanci toliko primitivni i zaostali da ne razlikuju šećer od snega, pa kad vide šećer u prahu misle da je sneg), nisu proizvod njegove zlobne imaginacije, nego su preuzete iz austrijskih (Fon Han i Paul Ziberc) odnosno ruskih (Ivan Jastrebov) izvora. Naravno, kad je čuveni američki istoričar Piter Gej devedesetih godina prošlog veka pisao o „kultivisanju mržnje”, proglasio je Đorđevića za „ekstremnog rasistu”, a da nigde nije pomenuo da on nije originalni autor takvih teza, čime, kako kaže Jezernik, „ne samo što oslobađa krivice njegove informante i njihove prethodnike, nego obezvređuje i sopstvene argumente”.

I tu je zapravo najveća tragedija i to je nešto čemu bi se i Srbi i Albanci zajedno morali suprotstaviti, u ime sećanja na Petrita Imamija i druge ljude koji su (bili) svesni da su Srbi i Albanci jedni drugima bliži od vanbalkanskih velikih naroda koji bi na fonu srpsko-albanske međusobne mržnje najradije oba ova naroda iskorištavali do kraja vremena. Nije međusobna srpsko-albanska istorija med i mleko, ali u poređenju sa nemačko-francuskom, na primer, ima sasvim solidne temelje za bolju budućnost. Niti bi Srbi smeli da o Albancima govore jezikom zapadnih predrasuda s kraja devetnaestog veka, niti bi Albanci o Srbima trebalo da govore rečnikom zapadnih predrasuda s kraja dvadesetog. Nisu ni Srbi ni Albanci nužno osuđeni da zauvek ostanu samoskrivljeni maloletnici kojima treba posredstvo „socijalnih radnika” iz dalekog sveta.

Svaki Srbin koji bi tražio solidarnost sa nekim zapadnim Evropljaninom na tragu ideje da su „Albanci izašli iz šume”, morao bi da zna da će se s tim složiti samo oni koji i za Srbe misle da su „šumnjaci”. Na sličan način, Albanci koji bi da sve Srbe zapadnjacima prikažu kao „koljače”, morali bi znati da će se s tim složiti samo oni koji za sve Albance misle da su „dileri” i „mafijaši”.

Ako ima bolje budućnosti za Balkan, ona se sastoji od odbacivanja repova istorije. Albancima i Srbima ostaje da žive i jedni s drugima i jedni pored drugih. Nema baš preteranog smisla da ovde jedni druge gledamo kroz tuđe naočari.

Pisac i novinar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari25
e4bd7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Dobar tekst, pozdrav autoru ! On zakljucuje recenicom : "Албанцима и Србима остаје да живе и једни с другима и једни поред других". Prema tome, ostavimo repove istorije, okrenimo se buducnosti, sto pre pomirenje, sto pre medjusobno priznanje i postovanje, sto pre mir, suzivot i prosperitet. Za to su nam potrebne vodje kao na pr De Gol i Adenauer, koji su prekinuli vekovnu seriju francusko-nemackih ratova i stvorili EU.
ralence
Има један виц,: “ Пустио би Ја њега али неће Он мене.!!! “Помирење Срба и Албанаца не зависи од њих самих.Шиптари мисле да им је ово историска шанса да створе толико жељену Велику Албанију са помоћи Европе и УСА..
Preporučujem 4
tole
Volim Muharema i njegovo pisanje... Ali, stvari su veoma proste - iz nekog razloga konvertiti i belosvetski ološ 'oće da uništi nas Srbe... (Razloge još uvek proučavam....) (Ako se hitno ne mobilišemo, poput Izraela npr - uništiće nas... Eto, to su moja skromna zapazanja (56 god...)
m.mirko
Muhareme, Muhareme. Nisi se nikome zamjerio. Kod tebe je do podne vako, od podne nako... More bit, a more i nebit... Fala vi.
Amir Čamdžić
M.Mirko, управо то је највећа грешка када човек настоји да се не замери никоме. Онда некако сви имају подозрење, јер испада "сумњив" уколико би "и тамо и вамо". То је ко политика "седења на више столица" или "добро јање више суда доји", а не може то тако дуго. Јер нико не верује да можеш бити и са мном добар и да мојим непријатељем исто тако добар. Мора се човек определити, да се зна, ко си, шта си, чији си, чију страну држиш, чију ћеш униформу обући, кога ћеш брнити и др.
Preporučujem 8
Амир Чамџић
Мухареме, све то што су написао, с твоје стране је у доброј намери. Само знај да то албанска, бошњачка, црногорска, хрватска и др политике виде само и једино као "великоСрбизам" или "братско поСрбљавање". Нажалост мој Мухареме, пишем истину, јер свака српска иницијатива такве врсте или "пружена рука" или "покушај да се уђе у ципеле другога" тако буде дочекана код "других". Њихове националне политике би изгубиле основни темељ, остале би без основе уколико би прихватиле то што пишеш.
Stefan
Gospodin Bazdulj namerno, ili slucajno prenebregava jednu "malu" stvar, a to je da nismo mi ti koji ne mozemo sa njima. Zar bi toliki umni ljudi pisali na taj nacin o Arbanasima, da zapravo i nisu takvi? Od davnih dana su prepoznati kao divlji, koruptivni i laki za manipulaciju, te su ih po potrebi koristili za svoje spoljnopoliticke potrebe. Pa i te vodje UCK, nisu iz srpskog, vec iz Albanskog naroda, pa sami procenite njihovu "pitomost" i ljudskost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja