Ovo je nešto drugačije, izlet u drugi svet, u temu koja nije karakteristična za Paju Jovanovića – započinje razgovor za naš list Petar Petrović, kustos i savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu, najavljujući ekskluzivu: prvo izlaganje novootkrivene i do sada stručnoj javnosti nepoznate slike našeg velikog umetnika pod nazivom „Parsifal” koja će publici biti predstavljena sutra u 18 sati u Atrijumu ove kuće na Trgu republike. Priliku da se ona vidi, uz obilazak stalne postavke ko za to do sada nije imao vremena ili mogućnosti, ni u kom slučaju ne bi trebalo propustiti budući da je reč o izuzetno vrednom delu u privatnom vlasništvu koje će biti izloženo najverovatnije samo nekoliko dana.
– Zadovoljstvo nam je što na ovaj nesvakidašnji način možemo da obeležimo 160 godina od rođenja Jovanovića. Možda bi ovo moglo da bude i praksa za budućnost, da se kad je to moguće predstavljaju malo poznati radovi naših velikana, i to sa punim poverenjem u naš muzej kao neku vrstu posrednika između institucija ili kolekcionara koji imaju vredne, a retko izlagane primerke, i šire javnosti – nastavlja naš sagovornik, otkrivajući zanimljive detalje u vezi sa ovom slikom koja se u Narodnom muzeju obrela pre oko godinu dana kada ju je doneo vlasnik zarad restauracije.
Prvo izlaganje novootkrivene i do sada stručnoj javnosti nepoznate slike našeg velikog umetnika pod nazivom 'Parsifal' biće predstavljena u četvrtak u 18 sati u Atrijumu Narodnog muzeja
Nepobitno je potvrđeno da je reč o originalu koji je nastao tokom dvadesetih godina prošlog veka, pri čemu je bitno reći da je poznato da je 1902. Jovanović uradio jedno ulje na platnu na temu Parsifala, poznatije kod nas pod nazivom „Vitez u vilinom kolu”, i da je dve godine nakon toga štampana po njoj i hromolitografija, ona se nalazi u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Kako ističe kustos, ta prva verzija slike nakon izlaganja te iste godine ostala je u Beču, takođe je u privatnom vlasništvu, nama ovde nepoznatom, i od tada nije izlazila pred oči javnosti, a delo o kojem razgovaramo druga je verzija istog motiva, urađena nekih petnaestak godina kasnije, slobodnija i lepršavija. Potezi četkom su maestralni, opet je reč o ulju na platnu.
– Činjenica da postoje dve varijante nije čudna jer je Paja Jovanović imao običaj da ponavlja svoje radove, mada nikad dela nisu bila baš identična, mnoga je radio po porudžbini. U tom smislu slika koju će posetioci moći da vide bila je namenjena Hugu Vajnbergeru, ime je napisano na njenoj poleđini. Od kada su izašle dve monografije o Jovanoviću, prva 2010. i druga 2012, pojavilo se, u međuvremenu, nekoliko njegovih slika koje su evidentirane, ali nijedna sa ovom tematikom. Orijentalne i žanr scene sa motivima Balkana ili portreti prepoznatljivi su kad je on u pitanju, dok ovo delo izlazi iz tog sadržaja i ulazi u domen estetike art-nuvoa i duha bečke secesije, na čijem je izvoru naš umetnik bio. Predstavljen je Parsifal, junak legende o Okruglom stolu kralja Artura i Svetom gralu, koji kroz dela Ešenbaha, a kasnije i mnogih drugih, i danas opčinjava svojom poetskom snagom. Sasvim sigurno naš je umetnik bio inspirisan i svojim savremenicima koji su rado uzimali određene teme iz anglo-saksonske ili germanske mitologije – ocenjuje Petrović.
Iznenađenje ove vrste koje, kako naglašavaju u Narodnom muzeju, neće moći tokom posete da se fotografiše bez posebnog odobrenja, samo je još jedan dokaz u prilog tome da je priča o jednom od najznačajnijih i najpopularnijih srpskih slikara i pored svih istraživanja, kataloga i monografija očito daleko od završene i da njegov ogromni opus još krije svoje tajne.
