subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28
„POLITIKA” U INICIJATIVI UN ZA ODRŽIVI RAZVOJ

Sortiranje pomaže i ekonomiji

Ukoliko bi se čovečanstvo ozbiljno suočilo sa problemom neorganizovane i neplanske potrošnje i proizvodnje, došlo bi do koristi i za privredu kroz osnaživanje takozvane zelene ekonomije
Autor: Dragan Vukotićsreda, 05.06.2019. u 22:55
Огромна количина пластике завршава у морима и рекама: Панама (Фото: EPA-EFE/Carlos Lemos)

U septembru prošle godine Ujedinjene nacije su pokrenule Medijsku akciju za ciljeve održivog razvoja (COR), čiji je cilj društveno odgovorno podizanje svesti o ciljevima definisanim Agendom do 2030, strateškim dokumentom Svetske organizacije čiji je i Srbija potpisnica. Kao jedini medij iz ovog regiona „Politika” je postala članica globalne Medijske akcije za COR, zahvaljujući kojoj će biti u mogućnosti da čitaocima ponudi ekskluzivne rezultate istraživanja agencija UN po pitanju COR. Osim našeg lista učešće u ovoj akciji su između ostalih uzeli Evropska radiodifuzna unija, Televizija Diskaveri, „Dojče vele”, grčki list „Katimerini”, japanski „Asahi šimbun” i mnogi drugi. Ciljevi održivog razvoja nastoje da od planete Zemlje za buduće generacije naprave bolje mesto za život, kao i da odgovore na različite izazove – od borbe protiv siromaštva i gladi do smanjenja nejednakosti i zaštite života pod vodom. Ovog meseca predstavljamo cilj održivog razvoja broj 12 – odgovorna potrošnja i proizvodnja.

Nabujale reke i strah od poplava koji ovih dana ponovo unose zabrinutost među građane Srbije ne predstavljaju, nažalost, nikakav izolovan incident, već su manfestacija jednog šireg trenda u kojem je ekosistem na planeti Zemlji sve više ugrožen, a klimatske promene prete da zauvek promene svet kakav smo poznavali. Ironično, međunarodni Dan životne sredine koji se obeležava danas, dočekujemo uz uznemiirujuću statistiku za koju je u prvom redu odgovoran čovek.

Tako se, na primer, svakog minuta širom sveta kupuje oko milion plastičnih flaša za jednokratnu upotrebu koje posle bacanja neretko završavaju u prirodi. Jedna trećina sveukupne hrane proizvedene na globalnom nivou bude bačena ili se pokvari, a industrija za preradu mesa predstavlja većeg uzročnika efekta staklene bašte nego što su to najveće naftne kompanije.

Nabrojani podaci samo su, međutim, deo pesimističkog mozaika o stanju planete do kojeg su dovele neodgovorne potrošnja i proizvodnja, što je problem sa kojim Ujedinjene nacije pokušavaju da se uhvate u koštac u okviru cilja održivog razvoja br. 12.

Ukoliko se nešto uskoro ne promeni, pre svega u ponašanju i navikama ljudi, već 2025. ljudski rod bi mogao da se nađe u nezahvalnoj situaciji da ne zna šta da čini sa 250 miliona tona nepravilno odloženog đubreta koje preti da dodatno zagadi ionako narušen globalni ekosistem. Poređenja radi, reč je o količini čija težina odgovara težini oko 2.000 teretnih brodova. Kako sada stvari stoje, trend gomilanja smeća nastavlja da raste, a ako se ispune (umerene) procene i ljudska populacija do 2050. godine dostigne brojku od 9,6 milijardi, biće neophodni prirodni resursi trostruko viši od trenutnih da bi ljudska vrsta mogla da osigura današnji kvalitet života.

Ako statistiku o nekontrolisanom bacanju smeća pak preslikamo na srpsku svakodnevicu, ne treba biti preterano pronicljiv pa zaključiti da bi rešavanjem ovog problema značajno bila smanjena opasnost i od samih poplava, budući da su neočišćena korita reka, uz globalne klimatske promene, jedan od najvećih razloga za izlivanje voda kod nas.

Statistika na globalnom nivou, međutim, postaje još mračnija ukoliko se analizira stanje u pogledu pijaće vode. Naime, UN navode da je svega tri odsto od količine vode raspoložive na planeti Zemlji pogodno za piće. Dva i po procenta pijaće vode je, međutim, zamrznuto na Arktiku, Antartiku i glečerima, pa tako ispada da svega 0,5 ukupne količine ispunjava standarde za ljudsku konzumaciju. Ta bi količina, međutim, uz racionalnu potrošnju bila dovoljna, ali situaciju usložnjava činjenica da ljudi zagađuju reke i jezera mnogo brže nego što one mogu prirodnim putem da se oporave.

Kako bi se izbegao apokaliptični scenario za budućnost, cilj održivog razvoja Ujedinjenih nacija broj 12 – odgovorna potrošnja i proizvodnja – nastoji da ponudi konkretna rešenje. Kroz podizanje svesti o važnosti pažljivog planiranja potrošnje hrane i izbegavanja njenog bacanja, kao i organizovano sortiranja i reciklažu smeća, kako na individualnom, tako i na kolektivnom nivou, eksperti UN upozoravaju da postoji šansa za osiguravanje održivog načina života u kojem opstanak planete ne bi bio doveden u pitanje, a životni standard ljudi ne bi ni u najmanjem segmentu bio narušen. Štaviše, ukoliko bi se čovečanstvo zaista ozbiljno suočilo sa problemom neorganizovane i neplanske potrošnje i proizvodnje, prema procenama UN došlo bi do koristi i za privredu kroz osnaživanje takozvane zelene ekonomije. Još jedan pozitivan efekat ovakvog pristupa bio bi i smanjene siromaštva u najugroženijim delovima sveta, ističu međunarodni eksperti. 

Bacanje hrane i narodne kuhinje

Prema podacima Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje baci 35 kilograma hrane. Ovakvi nalazi naročito zabrinjavaju ako se stave u istu ravan sa informacijom da u zemlji više od 35.000 ljudi koristi jednu od 75 narodnih kuhinja.

Najzagađeniji Beograd, Pančevo, Užice i Vljevo

Stanovništvo zapadnog Balkana izloženo je jednoj od najvećih koncentracija štetnih materija u vazduhu na području cele Evrope, a u pojedinim delovima novo zagađenja je pet puta veći od standarda koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. U Srbiji su najugroženiji Beograd, Pančevo, Užice i Valjevo čiji građani su zbog zagađenja podložniji većim zdravstvenim rizicima. Kako saopštavaju UN, Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije je u oktobru prošle godine oformilo radnu grupu za smanjenje zagađenja vazduha i započelo razgovore sa predstavnicima najugroženijih lokalnih zajednica.


Komentari1
55ec4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maks
Neće se nesavesni produhoviti. Mnogima je teško da plastiku bace u kontejner iako pored njega prolaze , a kamoli da prošetaju 100m dalje do specijalnog, reciklažnog kontejnera. U Beogradu, većina je ipak dovoljno savesna ali ona manjina zaprlja koliko većina ne može da očisti. Po selima je još gore. Osvešćivanjem bi trebala da se pozabavi i crkva ( kao Sv Sava nekada) ali zabrana plastične ambalaze kad god je moguće ( flaše, kese) bi bila daleko brža i efikasnija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja