Kada se suoče sa dijagnozom maligne bolesti, mnogi pacijenti i njihove porodice lekarima govore da su spremni da nabave svaki, najnoviji lek za opaku bolest, da pomoć potraže u inostranstvu, bilo šta, bilo gde... Kažu, ne pitaju za cenu, samo da nađu lek koji je pomogao nekom njihovom poznaniku, novu terapiju za koju su čuli na internetu. Mnogi govore da su spremni da prodaju stan, garsonjeru...

Realne i najbolje odgovore na ova pitanja pacijenti će dobiti od medikalnih onkologa, lekara čija je specijalnost upravo da izučavaju delovanje onkoloških lekova i njihovu primenu kod svih kategorija pacijenata koji su dobili dijagnozu maligne bolesti. Oni se bave hemioterapijom, ili šire, lekovima koji deluju protiv malignih bolesti.

Lekari ove specijalnosti sa područja nekadašnje Jugoslavije nedavno su se okupili u Beogradu pošto je Udruženje medikalnih onkologa Srbije organizovalo Drugi regionalni kongres internističke onkologije (REKONIO). Dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, zadovoljan je velikim odzivom – čak 300 učesnika bilo je na ovom medicinskom skupu i osim boljeg regionalnog upoznavanja i povezivanja, bila je to prilika i za upoređivanje.

Naravno, onda sledi pitanje da li u lečenju malignih bolesti u Srbiji zaostajemo za svetom, zemljama bivše Jugoslavije i da li naši pacijenti greše kada spas u borbi sa rakom traže u inostranstvu.

– Odgovor na ovo pitanje nije samo u domenu medicine: naši lekari se veoma trude da prate sve inovacije u znanju i smernicama za lečenje onkoloških bolesnika i naši predlozi za lečenje se ne razlikuju znatnije od evropskih ili onih u članicama EU iz našeg regiona. Sporo proširenje Liste lekova RFZO, koje je direktno u vezi sa materijalnim mogućnostima našeg zdravstvenog sistema, čini, međutim, naš manevarski prostor u terapiji nedovoljnim. Pacijenti, koji su danas mnogo potpunije informisani o terapijskim mogućnostima, odlučuju ponekad da se leče u privatnim zdravstvenim ustanovama, a kada su najnoviji lekovi ili medicinske procedure u pitanju i u inostranstvu – kaže naš sagovornik.

Najčešće se greši, dodaje, kada se pacijent u veoma odmaklom stadijumu bolesti, i u lošem opštem stanju, posle više linija hemioterapije, šalje u inostranstvo radi nastavka lečenja, iako svi onkolozi znaju da u takvom stanju nijedna onkološka terapija ne može biti od koristi.

U Srbiji se, nažalost, primećuje ovaj lekar, fatalistički odnos prema ovoj bolesti sporo menja. Postavlja se pitanje koliko nas košta olako prelaženje preko očiglednih simptoma, odsustvo sistematskih pregleda, kasno javljanje lekaru…?

– Programi ranog otkrivanja tumora dojke, grlića materice i debelog creva sprovode se kod nas već godinama, ali je odziv nedovoljan. Razlog je delimično i u inerciji grupa stanovništva koje su obuhvaćene skriningom. Kasno javljanje lekaru je odavno dijagnostikovan problem, istraživan i u našoj sredini, i odgovoran je dobrim delom za porazne statistike o umiranju od malignih bolesti po kojima smo u evropskom vrhu.

Često stručnjaci kažu da se lečenje pacijenata sa malignom bolešću mora podići na viši nivo, šta to znači?

– Borimo se sa veoma upornim i agresivnim neprijateljem, a veliki broj pacijenata koji se upućuju u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije i sve duže, rekao bih i uspešnije njihovo lečenje, čine opterećenje našeg Instituta gotovo neprihvatljivim, a mogućnost greške realnom. Trebalo bi da postoje dobro opremljena onkološka odeljenja u svim bolnicama u Srbiji, da postoji edukacija mladih u ovoj oblasti, razvoj telemedicine sa mogućnošću da se lekari čuju, vide i konsultuju o lečenju ne trošeći vreme na putovanja do drugih bolnica, dalji razvoj onkologije u Beogradu, a pre svega novi savremeni prostor za naš Institut. Zato sa entuzijazmom očekujemo najavljenu Onkologiju 2, posle gotovo osamdeset godina provedenih u zgradi namenski podizanoj, 1939. godine, za onkološki institut – podseća dr Radosavljević.

REČ STRUČNjAKA: Dr Davorin Radosavljević, medikalni onkolog

Hirurgija ili citostatici?

Neko će reći da je hirurgija ostala neprikosnovena u borbi sa rakom, drugi da je budućnost onkologije u savremenim lekovima, citostaticima i imunoterapiji. Čime se danas vodi uspešnija borba protiv malignih bolesti?

– To, pre svega, zavisi od maligne bolesti koja se razmatra i stadijuma bolesti u kojoj je ona otkrivena. Naravno da će neki tumori kože biti definitivno rešeni samo hirurgijom, ili bar polovina tumora debelog creva, ali kod malignih tumora dojke, pluća, testisa, mokraćne bešike, mozga i drugih tumora biće potrebno dopunsko lečenje, zračenjem i/ili primenom hemioterapije. Budućnost je ipak u što ranijem otkrivanju ovih bolesti, ali pre svega u potpunom ovladavanju molekularnom biologijom tumora, odnosno mehanizmima zaustavljanja njihovog rasta. Tu je onda pobeda na vidiku – odgovara dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije

Maligne bolesti moramo prihvatiti kao jedan veliki mozaik, sa preko 150 različitih kockica, i uvideti da je mnogo vremena potrošeno na nesavršeno lečenje klasičnom, citotoksičnom hemioterapijom, koja je neosporno imala i određenih uspeha, kod hematoloških oboljenja ili karcinoma testisa, što se ogledalo u velikoj stopi dugotrajnih remisija bolesti ili čak izlečenja. Upoznavanjem genetske osnove čoveka, genoma kao atlasa svih gena i njihovog funkcionisanja, a s druge strane i na novim osnovama upoznatih mogućnosti imunoterapije, danas smo na novom putu precizne medicine. Ovih istraživanja je danas veoma mnogo, ona su skopčana sa velikim troškovima, pa smo suočeni sa velikim brojem skupih inovativnih lekova čiji su vlasnici velike svetske farmaceutske kompanije. Lekari lako mogu da objasne korist ovih lekova za pacijente, iako ona nije potpuna, iako i ovi novi lekovi ne mogu uvek biti primenjeni pojedinačno, nego veoma često traže kombinovanje, ne obezbeđuju uvek dugotrajnu kontrolu bolesti ili izlečenje.

Inovativni lekovi su veoma unapredili ukupnu sliku onkologije, znatno produžili život velikog broja pacijenata kako u ranijem, tako i u metastatskom stadijumu bolesti. Ono gde su onkolozi nemoćni je kada ih pitaju zašto su novi lekovi tako skupi i kako misle da će zdravstveni fondovi zemalja kao što je naša podneti cenu njihove široke primene. Tu je potreban neko ko ume da izračuna sve direktne i indirektne koristi od primene ovih lekova i da to stavi u ram svake države. Naš problem je veliki broj malignih tumora otkrivenih u odmaklom stadijumu bolesti i velika je potreba upravo za hemioterapijom jer se metastatska bolest uglavnom leči sistemskom terapijom.