ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram

Uništeno pravoslavno zdanje predstavljano je u istoriji i kao džamija, a sada je pored restauriranih temelja napisano da je ova crkva – katedrala
Autor: Živojin Rakočevićpetak, 07.06.2019. u 22:00
Остаци цркве на Новом Брду (Фото Ж. Ракочевић)

Krajem maja na temeljima Crkve Svetog Nikole ispod tvrđave u Novom Brdu pojavili su se premijer takozvane države Kosovo Ramuš Haradinaj i nemački ambasador sa sedištem u Prištini Kristijan Helt. Došli su, kako se iz šturih vesti zna, da obeleže završetak restauracije ovog uništenog hrama. Nemačka je obezbedila novac, a Haradinaj je kasnije na svom fejsbuk profilu poručio: „Artanska katedrala kao kulturno i versko nasleđe je sama po sebi priča, obogaćuje naš identitet i dokaz je suživota u ovim oblastima”.

On je preneo dobar osećaj i prijateljstvo jedne „prijateljske države u identifikaciji i obnovi kosovskog kulturnog nasleđa”. Šta je za prosečnog poznavaoca ovdašnjih prilika jasno u ovim rečima? Šta su Artanska katedrala i kosovsko kulturno nasleđe? Izgleda da je reč o novom načinu komunikacije i terminologiji koja ima cilj da izbriše srpski karakter Novog Brda – artanska katedrala je zapravo pravoslavna crkva, a Artana je albansko ime koje se u „novoj stvarnosti” na Kosovu koristi za ovaj važni srednjovekovni grad i lokalitet.

Katedralni hram znači i da je ovde bila katedra, sedište, novobrdskih mitropolita. Nije reč o katedrali sa značenjem katolička crkva, kao što su oni koji su vršili radove napisali pored restaurisanih temelja. Ta zamena teza trebalo bi da ukaže neupućenom posetiocu i „novom čitanju istorije” da je reč o katoličkoj katedrali.

Mutna igra sa imenima uklapa se u formulaciju „kosovsko kulturno nasleđe”. U nju bi trebalo da se integriše srpsko, osmansko i albansko kulturno nasleđe. Iako je ovaj koncept odbačen, on živi kao neka vrsta ideologije i prelaznog perioda u kojem bi uz podršku međunarodne zajednice nestao srpski, osmanski i albanski kulturni identitet, a sve bi se podredilo kosovskom ili kosovarskom kulturnom modelu.

U kratkoj objavi koja najavljuje kišni izlazak na Novo Brdo nemačka ambasada u Prištini isto tako uopštenim tonom govori o „raznolikom kulturnom i religioznom nasleđu Kosova”. Kaže se da cilj obnove jeste da pokaže njenu „turbulentnu istoriju”, navodi se da je izgrađena u 14. veku, da je imala „transformacije, uključujući pokušaj da se pretvori u džamiju”, a zatim se dodaje da je „katedrala prvenstveno izgrađena kao katolička crkva smeštena u neposrednoj blizini srednjovekovne novobrdske tvrđave”.

Da li je reč o katoličkoj crkvi i da li su stručnjaci Arheološkog instituta Kosova i eksperti ove institucije nekoga u vezi sa svim ovim konsultovali? Podignuti su stari crvenkasti stubovi na ostatke kapitela što su nekada nosili svodove hrama Svetog Nikole, a na njih je dodato novo grubo tesano kamenje od belog mermera. Priprata i centralni deo hrama nasuti su tucanim kamenom. Oltarski prostor, inače sastavljen od tri oltara, samo je prekopan i nije nasut kamenom.

Istorija Novog Brda kontinuirano je izložena falsifikovanju, tako da je pre deset godina na tablama oko ovog lokaliteta pisalo kako su na njegov razvoj uticali Venecijanci, Jevreji i Dubrovčani. U ovim tekstovima nijednom rečju se ne pominju Srbi, a Velika seoba iz 1690. predstavljena je kao: „masovna iseljavanja u drugim mestima kao što su Turska, Makedonija, a takođe i u drugim gradovima Kosova (Gnjilane, Priština, Prizren, Vučitrn, Mitrovica)”. Kao glavni razlozi seobe navode se teški ekonomski uslovi, razni politički razlozi i duge hladne zime.

Podaci i istorija govore nešto sasvim drugo, a barski nadbiskup Marin Bici 80 godina pre Velike seobe izveštava tokom svoje zvanične posete Novom Brdu da su Turci pretvorili u džamiju „lepu i skupocenu crkvu srpskih despota”. Marko Popović i Igor Bjelić ovo navode u knjizi „Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda”. Oni sa naučne strane zaključuju da je ovaj podatak potvrđen u toku arheoloških iskopavanja i da je „omogućio da se na istraživanoj lokaciji prepoznaju ostaci pravoslavne Crkve Svetog Nikole, nekadašnjeg katedralnog hrama Novog Brda”. Ova obimna studija ukazuje na njenu sudbinu, groblje u kompleksu, nakit iz grobova, ostatke tkanine, keramike, kamene plastike, odnos sa moravskom školom, novac, ali se u osnovi zasniva na istraživanju arhitektonskih ostataka i zidanih grobnih konstrukcija, kao i raspoložive dokumentacije.

Na osnovu tih istraživanja Popović i Bjelić izdvajaju pet etapa gradnje od 14. do 17. veka, uključujući i dva poslednja perioda, kada je crkva pretvorena u džamiju. Razvoj grada i priliv stanovništva uslovili su građenje hramova, pa i pravoslavnog hrama Svetog Nikole, dok su vernici katoličke veroispovesti – Sasi, Dubrovčani i trgovci sa primorja – imali svoj glavni hram poznat kao Saška crkva, koji se ne nalazi u središnoj urbanoj zoni.

Crkva Svetog Nikole jedno vreme je bila i sedište lipljansko-gračaničkih episkopa, koji se pojavljuju i sa titulom novobrdskih mitropolita, a jedan od njih – Nikanor, osnovao je 1539. štampariju u Gračanici. U obilju podataka i fragmenata profesor Boža Zarković izdvaja da se u dokumentima više pominju pravoslavni nego rimokatolički sveštenici, a da se današnje ime Artana nigde ne pominje. Odgovor nauke je jasan i nedvosmislen i preti da bude zamagljen novom ideološkom podlogom ovdašnjeg društva. U ovom slučaju prekršeni su i neki od osnovnih zakona koji su iz Ahtisarijevog plana uneseni u ustav Kosova. Prema tom zakonu, Novo Brdo spada u zaštićene zone i nije moguće bilo šta raditi bez konsultacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom ili srpskom zajednicom. Ova činjenica je potpuno ignorisana, SPC i Eparhiju raško-prizrensku niko ništa nije pitao. Na molbu „Politike” upućenu ambasadi Nemačke u Prištini da proslede govor ambasadora Helta ili neku objavu sa ostataka Crkve Svetog Nikole odgovoreno je da nemaju tekst govora jer ga on ne priprema, kao i da događaj nije imao odjeka u medijima.

Na dodatno pitanje da li je ambasador Helt bio na završetku radova restauracije katoličke crkve i nakon pitanja da li je siguran da je to katolička crkva, rečeno je da ćemo taj odgovor dobiti kasnije. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Škrti izveštaji u medijima na albanskom kažu da je ambasador, koji je u Prištinu došao nakon službovanja u Vatikanu, na temeljima katedralne Crkve Svetog Nikole zahvalio arheolozima, za koje kaže da ne rade u dobrim uslovima, „ali se bore u ono u šta veruju, a to je da se sačuva raznolika istorija ove prelepe zemlje”, prenosi „Koha net”. U stvarnosti, „vera arheologa” je izgleda varljiva kategorija i u ozbiljnom je sukobu sa istinom i naukom.

Na kraju ostaju otvorena pitanja: Kako će ovakva tumačenja, relativizacije i prisvajanja uticati na Srbe, koji su u Novom Brdu većina? Kako će na ovo reagovati katolička crkva, da li uopšte imaju neka saznanja o radovima? Mogu li kosovske vlasti, međunarodna zajednica i albanske stručne institucije, bez ikakvih posledica, na ovakav način falsifikovati istoriju, materijalnu kulturu, duhovnost i identitet prostora? 


Komentari20
4a9e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
Новобрдски сашки рудари и дубровачки трговци су Срби-католици. „Рудари Саси“ су Горњолужички Срби који своју земљу називају „Свободни Стат Сакска“ (Слободна земља Саска), Лужица или „Бела Србија“. То је југоисток Немачке уз границу са Чешком, коју чини планински масив Источне Рудне планине на коме се налазио велики број рудника у средњем веку, као и данас - Sächsische Schweiz-Osterzgebirge. Лужички Срби покрштени су у 8 веку, покорени 1166. Душанов витез Палман био је Лужички Србин-Сас.
Дејан.Р.Тошић
Re:др Милан Лекић/Поштовани Лекићу, Дубровчани су потписивали примирје на Српској редакцији ћириличног писма у дворцу Краља Милутина Врх Лаб на Сребрној планини Копаонику,то су били услови примирја не са Србима већ са Дубровчанима из Млетачке Републике која су успоставили Латинског Царства 1202.г.Краљ Милутин је донео први закон о рудницима,о крчењу шума,затим Деспот Лазаревић на Новом Брду,тада у 13.и 14.и 15.в.Саси(Саксонци) су долазили из садашње Румуније а не из Саксоније и Лужичке области.
Preporučujem 4
Богдан Хмељницки
Инертност је готово иманентна српском народу и као у свим предходним случајевима ни једна значајна државно/друштвена организација није ни близу дорасла изазовима времена, упркос толиким негативним искуствима. Тако је СПЦ морала одмах алармирати Руску ПЦ, Грчку ПЦ, Кипарску, Украјинску - московс. патријаршије, Јерменску, Коптску и коначно Свету Гору на Хиландару. Све ове Цркве су, хипотетички, угрожене па о томе морају упознати и своју паству а ова своје владе, ради активног одговора Приштини!
Дејан.Р.Тошић
Шћиптари су преко Европских фондова обнављали тврђаву Ново Брдо и Српска држава ту ништа није Учинила! Закључак Српских "стручњака" везано за Ново Брдо јесте да Србија као држава нема ингеренције. На жалост мало Срба зна да су Шћиптари у Скадру у СПЦ присвојили Првог Српског Свеца великог Жупана Јована и да су га "пре крстили" 1912.године,кад је постала држава Албанија. Зато треба доћи до "споразума" са Шћипетарима у А. П. КиМ и улагати у Културу и Науке, Археологију, Антропологији а не у МИГ 2
Кочапар
Ово треба сви да поделе. Јер док се не подигне фрка на интернету неће ни уживо.
Milan
Pa........valjda srpska drzava ima nekoga ko treba oficijelno, strucno,konstantno i mudro da deluje na ovakve stvari, "sitnice zivot znace", i da zastiti srpsku svojinu u domovini i "inostranstvu"!? Ministar, istoricar, arheolog, pravnik...novinar, samo treba da rade svoj posao, kao ovaj novinar! Molim vas novinare probudite ministra i ovaj lanac, nije vas posao ali je nasa drzava i nas narod! Svaki dan bar jednom strancu "branim" Srbiju i da nismo "krivi" narod!
Јова
Треба Дачић да уложи протестну ноту а и 10.6 на савету безбедности каже управо ово да фалсификују историју
Preporučujem 39

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja