nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:29

Poraz Sirize odložio otvaranje džamije u Atini

Iako je vlada Aleksisa Ciprasa obećala prvu muslimansku bogomolju posle dva veka u grčkoj prestonici, čini se da će realizacija tog plana ipak morati da sačeka
Autor: Jasmina Pavlović Stamenićsubota, 08.06.2019. u 22:00
Градња џамије која је требало да буде без минарета (Фото: EПА/Orestis Panagiotou)

Od našeg dopisnika
Atina – Loši rezultati Sirize na evropskim i lokalnim izborima još jednom su odložili otvaranje prve džamije u Atini na koju muslimani čekaju već dva veka.

Tako Atina i dalje ostaje jedina evropska metropola u kojoj nema džamije. Obećanje grčke vlade i svečanost na kojoj je trebalo da prisustvuje  premijer Aleksis Cipras odloženi su za neka druga vremena. Sto hiljada muslimana koji žive u glavnom gradu Grčke ostaju bez zvaničnog „hrama”. U situaciji kada je Siriza pretrpela i poraz i kada premijer raspisuje prevremene izbore postoji opravdana bojazan da bi jedna ovakva svečanost dodatno iritirala javnost koja se protivila izgradnji džamije.

Džamija je, kao skromno zdanje, izgrađena posle niza peripetija u zapadnom atinskom okrugu Botanikos, na teritoriji nekadašnjeg parkinga grčke mornarice.

Ciprasova vlada je jedina koja je pokazala spremnost da muslimanima koji žive u Atini omogući da se mole u džamiji i konačno, izađu „iz ilegale”. Muslimanski vernici su se decenijama okupljali u improvizovanim „hramovima” smeštenim po podrumima, stanovima, nekadašnjim javnim kupatilima, napuštenim sportskim dvoranama... Procenjuje se da je u Atini bilo preko 100 „ilegalnih džamija” i da se njihov broj drastično povećao sa prilivom migranata kojih je na teritoriji Grčke preko 70.000.

Prva inicijativa za izgradnju džamije u Atini datira još od 2002. godine, ali je moćna Pravoslavna crkva uspela za zamrzne ovu ideje. Godinama na tom planu nije ništa učinjeno, pa je ideja o izgradnji džamije obnovljena 2013. Opet neuspešno jer je zbog otpora Atinjana, projekata stopiran. Praktično, u poslednjih 15 godina izgradnja džamije je tri puta odlagana i tek 2016. godine levičarska Cirasova vlada je ideju u parlamentu  „progurala” do kraja. Dugo su trajale rasprave sa lokalnim stanovništvom i crkvom i, kada je konačno nađeno mesto na kome će se graditi, osnovni uslov da se Grci smire bio je da – džamija nema minaret.

Za izgrađenu džamije na zemljištu koje je pripadalo grčkoj mornarici, Ciprasova vlada je u jeku najozbiljnije ekonomske krize izdvojila preko 900.000 evra javnog novca. Grci su bili ogorčeni jer su smatrali da je to još jedan dokaz da grčka crkva popušta pod pritiskom i gubi svaki  uticaj na levičarsku vlast. Nezadovoljstvo je potpirivala i ultradesničarska partija Zlatna zora, koje je organizovala proteste protiv izgradnje džamije i usporavala ceo proces. Ipak, radovi na džamiji su privedeni kraju u aprilu ove godine. Ovo skromno zdanje moći će, ako ikada bude otvoreno, da primi 300 muškaraca i 50 žena. Ispunjeni su i postavljeni uslovi: nema minareta niti bilo kakvog zvučnika za poziv na molitvu, propovedi će biti na grčkom jeziku, povremeno na engleskom, što je prihvaćeni evropski model, a sama molitva će se izgovarati na arapskom. Takođe, postavljen je i uslov za imama koji, prema zahtevima Ministarstvo obrazovanja i verskih poslova mora da ima grčko državljanstvo, da poznaje grčki jezika, da ima prebivalište u Atini najmanje tri godine i da poznaje najmanje dva svetska jezika.

Razlog za dva veka čekanja je animozitet Grka prema svemu što ih podseća na 400 godina provedenih pod turskom vlašću. Zato, od 1821. godine, ravno 198 godina od oslobađanja od otomanske vlasti, gradske strukture u Atini nisu dozvoljavale postojanje zvanične džamije. Postojale su samo istorijske džamije koje su preživele kao muzeji kao što su čuvena Cistarakis i Fethije džamija na Romanskoj agori izgrađena na ostacima hrišćanske bazilike iz srednjeg vizantijskog perioda. Ova hrišćanska crkva je je pretvorena u džamiju 1456. godine odmah posle osmanskog osvajanja Atine, a u čast dolaska Mehmeda Osvajača.

Posle borbe za nezavisnost, 1824. džamije koje su „izašle iz upotrebe” Grci su koristili kao skladišta municije, vojne pekare, kasarne... Mržnja u narodu nije jenjavala i Grci su decenijama sve što je imalo veze s islamom nastavili da povezuju sa turskom okupacijom. I danas, ankete su pokazuju da samo trećina stanovništva pozitivno gleda na pominjanje muslimana. Crkveni velikodostojnici su, tako, izgradnju džamije u Atini nazvali „oplodnjom radikalizacije”, „dehelenizacijom” i „dehrišćanizacijom” nacije izražavajući bojazan da će ona postati „škola za džihadizam i fundamentalizam”.

Zvanični stav Sirize je bio da izgradnja džamije, naprotiv, može da pomogne u sprečavanju radikalizacije mladih muslimana koji žive u u zemlji i da se na taj način izbegnu greške zapadnih zemalja po ovom pitanju i ujedno sačuva bezbednost. Grčka, gde pravoslavci čine 95 odsto stanovništva, a muslimani 1,7 procenata i kao moderna evropska zemlja, morala je po mišljenju levičarske vlade da „osavremeni” shvatanja i poštuje prava.


Komentari1
b36d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јасмин
Ни једној верској скупини не треба забранити да гарди своје богомоље под општеважећим прописима за такве грађевине. Али оно што буди сумњу у исправност таквог Ципрасовог поступка је извесна покајничка понизност према муслиманима као да смо ми њих окупирали и угњетавали толике векове. Није јасно зашто џамију подиже Грчка држава јер би онда, рецимо, Турска држава морала подићи све оне уништене цркве на Балкану за време своје страховладе. Дакле нека џамју диже, где је то могуће, Ислам. заједница.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja