utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56
RAZGOVOR NEDELjE: MLADEN ŠARČEVIĆ, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Malu maturu nadziraće „teška straža”

Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićnedelja, 09.06.2019. u 10:15
(Фото Министартсво просвете)

Zahuktavaju se reforme na svim nivoima obrazovanja, koje već tri godine sprovode prosvetne vlasti, ali i pripreme za malu maturu, koja je presudan vid bodovanja i provere znanja za upis u srednje škole. Nedelju dana uoči završnog ispita, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za „Politiku” otkriva koja odluka se mora iskristalisati u glavama osmaka kako bi izabrali pravi srednjoškolski put. Najavljuje novinu koju će od 1. septembra uvesti u veći broj škola nego što ih Crna Gora ukupno ima, šta joj je prethodilo i koji odgovor će nastavnici u novoj školskoj godini dobiti na njihov najčešći zahtev, a to je povećanje plate.

Hoće li ovaj završni ispit doneti neke novine i da li je planirano da testovi opet budu dopremljeni do škola pod oružanom pratnjom?

Na način kako se nekada radila mala matura moguće je da nam je i čitava armija nedostajala kako bismo zaštitili regularnost. Ispit se pod oružanom pratnjom održavao samo jedne godine dok se učesnici u ovom poslu nisu naučili redu. Sada nema potrebe za tim, bilo je to nasleđeno stanje. Neki će se setiti da smo smenili šest načelnika školskih uprava. Setiće se i da su testovi preprodavani i iznošeni u donjem vešu, bilo je slučajeva da se dogovore nastavnici, roditelji, inspektori, pa da na maloj maturi bude prevara koliko hoćete. Analizirali smo ih godinu, dve pa postavili „teške straže” i prošle godine nije bilo prepisivanja. Nećemo sada ništa menjati, pa neka bude tako i ovog juna.

Inače, u Hrvatskoj polažu državnu maturu koju ćemo mi tek da uvedemo 2021. i za nju angažuju čitavu državu, poštu, policiju. Mi nećemo baš to da radimo jer ćemo elektronski dopremati testove na malu i državnu maturu. Sadašnji polumodel male mature kakvu želimo da imamo je donekle u redu, a velike je nikakav. Menjaćemo sve, pa će one srednjoškolcima da budu ulaznice na fakultet. Sadašnji koncept je bar utegnut i ne dozvoljava muvanja. Idemo i dalje s tvrdom pričom, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne. Navike moraju da se menjaju, u normalnim zemljama se onaj ko prepisuje na testu smatra prevarantom, a kod nas kažu: „Vidi kakav je ne dozvoljava detetu da prepiše.”

Koje su mere predostrožnosti preduzete da se spreči prepisivanje?

Neće biti policije, ali doći će svi inspektori s lokala i s republičkog nivoa, savetnici i načelnici školskih uprava. Videli smo, recimo, na probnom ispitu u Mladenovcu da su škole opušteno skinule sa sajta pogrešan test i dale deci da rešavaju. Neće moći tako, moraće prethodno sve da provere 16 puta ako treba, to im je posao. Ako takve greške nisu kažnjive, ja ću posle da trpim udarce javnosti zbog njih. Završni ispit je bitan za mlade ljude i njihove porodice jer je i kvalifikacioni i sertifikacioni, njime završavaju jedan nivo školovanja, ali i prikupljaju poene za dalje obrazovanje. Radi ga dobar deo populacije i bitan je i za državu. Kroz rezultate tih ispita država zapravo analizira rad školskih ustanova, s tim što ćemo tu analitiku tek ozbiljno za obe mature da obavljamo u ispitnim centrima. Tamo će testovi biti regionalno pregledani, pa će matematiku naših đaka proveravati u Banjaluci i obrnuto. Digitalna forma mature omogućiće mnogo viši nivo bezbednosti.

Na šta bi mali maturanti trebalo da obrate pažnju pri odluci kojim će srednjoškolskim putem da krenu?

Ne želim da favorizujem bilo koju vrstu srednje škole, ni privatnu ni državnu. Roditelji neka gledaju program i rezultat od 2021. godine, tada će i jedne i druge imati državnu maturu, pa će moći da porede. Za sada nema ozbiljnih pokazatelja koje su škole bolje. Malim maturantima je presudno da odluče da li žele da studiraju ili rade posle srednje škole. U prvom slučaju neka idu u gimnazije, čak i oni koji žele na studije medicine jer sam ovih dana od dekana svih medicinskih fakulteta saznao da su kod njih gimnazijalci bolji studenti čak i od đaka iz srednjih medicinskih škola.

Uvođenjem bogate ponude gimnazijskih smerova uspeli smo da broj osmaka koji se opredeljuju za njih povećamo s 20 na 28 odsto, dok strategija predviđa skok na 40 odsto. Bogatstvom izbornih programa obezbedićemo univerzitetima i visokim strukovnim školama studente s boljim uskostručnim znanjem, jer sada mnogi dolaze s peticama iz srednje škole i padaju ispite na fakultetu.

Šta to konkretno znači?

Ozbiljno redizajniramo ceo sistem da bismo dobili kvalitetne srednjoškolce. Ako neće na fakultet neka biraju dualne smerove na kojima će sebi obezbediti i platu i posao, jer će firme da im daju nadoknadu za učenje kroz rad i onda ih zaposle. Došle su nam nemačke kompanije za avijaciju i oduševljeni su s deset dualnih modela u toj struci u beogradskoj školi „Petar Drapšin”. Ona je postala dobar državni resurs, tu bi trebalo još više budućih radnika da odškolujemo jer će dobro da zarade na odličnom poslu u avio-industriji. Zakon o nacionalnom obliku kvalifikacija izjednačava znanje koje đaci stiču učenjem kroz rad s formalnim školovanjem, pa će učenicima koji dve godine rade u toku trogodišnjeg srednjeg školovanja ta praksa biti priznavana kao četvrti stepen stručne spreme, pod uslovom da polože stručnu maturu.

Kada će nova mreža škola postati stvarnost?

Ona je napravljena još pre 38 godina, prema evropskom modelu, ali nije sprovedena u delo. To sada pokušavamo, u koordinaciji sa Svetskom bankom. Do 15. marta sve lokalne samouprave trebalo je da donesu svoj akt o mreži škola, ali nisu, pa sam im produžio rok do 15. juna i sada čekamo tri poslednje da okončaju posao. Isto radimo i na nivou visokog obrazovanja, ali nam tamo fali prostor. Tamo gde su osnovne škole opustele probaćemo da ih pretvorimo u centre za odmor, pravimo projekte za Taru, Goliju, Zlatar i Vlasinu. Zbog prekrajanja odeljenja buni se manjina, profesori kojima se malo smanjio fond časova. Na primer, Prva beogradska gimnazija protestuje što smo im ukinuli jedno jezičko odeljenje, a ne kažu da su nauštrb toga dobili dva IT odeljenja. Na Univerzitetu u Beogradu školuje se oko 105.000 studenata, a od toga 53.000 na društvenim naukama, iako oni najviše sede na birou. Jednostavno je: tržište rada ne traži društveni i ekonomski smer, a politiku upisa vodi ministar prosvete. Imali smo puno nezaposlenih ekonomista, smanjili smo te profile, škole su se bunile, ali smo izdržali. Tako će biti i sada.

Šta sve od 1. septembra donosi jednosmenski rad u 240 osnovnih škola?

To je ozbiljan i temeljan posao, koji podrazumeva i pravilnu ishranu dece, bezbednost i sport. Krećemo s pilot projektom koji obuhvata veći broj škola nego što ih Crna Gora ima ukupno. Planiramo da ga uvedemo u više od 1.200 osmoletki, a preduslov je bio da prebrojimo milione kvadrata školskog prostora, a posle sledi raspoređivanje novca u gradnju i obnovu. Stara strategija je predviđala desetogodišnje uvođenje jednosmenskog rada, a ako mi uspemo da ga sprovedemo za pet godina, bićemo šampioni Evrope. Sigurno je da ćemo u Mirijevu, Novom Pazaru, Novom Sadu, na Bežanijskoj kosi graditi nove škole, jer postojeće imaju veliki broj odeljenja. Nizak natalitet doveo do pražnjenja nekih osmoletki, dok u drugima imamo ogromne učionice od po 100 kvadrata koje treba prepoloviti, što ćemo i učiniti. Taman nas je većina škola i dočekala u stanju spremnom za renoviranje, s kablovima koji nikako ne mogu da podrže digitalizaciju.

Da li nastavnici mogu da očekuju veće plate u narednoj školskoj godini?

Naravno. Pod uslovima koji su povezani s novim sistemom raspodele plata i platnim razredima. Zakon koji to omogućava stupa na snagu u januaru 2020. Nas šest ministara i premijerka smo održali tri radna sastanka na kojima smo sve usaglasili i tehničke pripreme su u završnoj fazi. Ono što smo morali da menjamo jeste finansiranje naučnika, jer ono nije bilo usklađeno s platnim razredima, a ubuduće će i istraživači dobijati plate iz budžeta.

Koliko Ministarstvo prosvete drži na oku visoko obrazovanje?

U meri u kojoj po zakonu ne ugrožavamo njihovu autonomiju. Mi čekamo našu šansu i kada neko prekrši zakon šaljemo prosvetnu inspekciju.

Na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji prosvetna inspekcija je utvrdila niz nepravilnosti, nisu otklonjene, šta preduzimate?

Već godinu dana ih inspekcija drži na oku, našli smo teške povrede dužnosti, kao što je upis 180 studenata preko norme za akreditaciju. Imaju autonomiju i ne možemo da smenimo nadležne, zato radimo potpunu reorganizaciju te i ostalih visokih strukovnih škola i spajamo ih u akademije koje će imati svog predsednika, a on će onda moći da obuzda direktora. Ministarstvo je davalo preporuku savetu škole u Ćupriji da smene gospodina koji njom rukovodi, svaki put su je odbili. Bio je nalog da plati kaznu 2.000.000 dinara, a oni mu odredili 20.000. Sada je ta škola ušla u sastav akademije za Rasinski okrug i ima privremene organe koje je Vlada postavila, gde je dotičan čovek koga nisu smenili koordinator još mesec dana. Sleduje izbor predsednika akademije i trajnih članova saveta iz više ujedinjenih škola. Onda se bira menadžer koji postavlja nove koordinatore, a ovaj sadašnji, privremeni u Ćupriji, koji je pravio prekršaje, sigurno neće opet biti koordinator, ili ja više neću biti ministar prosvete.

Tržište udžbenika bez korupcije

To što pojedini izdavači školama koje se opredele za njihove udžbenike poklanjaju i didaktičke materijale, ministar Šarčević ne smatra korupcijom i kaže da mu konkretne primere zasad niko nije ni prijavio.

– Bolje je što oni poklanjaju set sredstava za nastavu, nego što su nekada roditelji za Opštetehničko obrazovanje morali đacima da obezbede sav radni materijal. Ovo nije korupcija, kao kada direktorima dele računare, to ne dozvoljavam. Svi izdavači imaju iste uslove i neka slobodno drže seminare na kojima nastavnike pripremaju za organizovanje časova uz njihove udžbenike, ni to nije korupcija. A monopoliste imenuje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne mogu da se uplićem u njen rad, ona može i mene da stavi na taj spisak – ističe Šarčević i dodaje da je bitno da su delovanje pomenute agencije uvrstili u prosvetne zakone na svim nivoima.

Od septembra još devet dualnih profila

– Uveli smo za dve godine 32 nova dualna profila, a od septembra će ih biti još devet, kao što su mehaničar grejne i rashladne tehnike, krojač u auto-industriji, tehničar za municiju i raketnu tehniku, tehničar za naoružanje, tehničar za bezbednost IKT sistema u vazdušnom saobraćaju. Biće ove godine oko 7.400 mesta na tim smerovima – kaže ministar.


Komentari12
06e5e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Martin Antic
Decu više je zanima ni da prepisuju na maloj maturi. Svi znaju da će upasti u kakvu-takvu školu jer mesta ima mnogo više nego đaka, pa je prag upisa iz godine u godinu niži i u ,,elitnim školama" u kojima pre 20 godina nisi mogao da se upišeš ni sa 97-98 poena, a sad glatko upadaš sa 50. Drugo, matura je smešna. Ponuđenih odgovora ne sme biti..nego treba da se traži pozamašni odgovor,kad sam ja išao u školu kontrolne vežbe nisu kpncepirane da i ćorava koka ubode koje zrno,nego se tražilo znanje.
Milan
10 godina sam supervizor (kontrolor) na ispitu 3 dana, djaci besomucno prepisuju, sve su bahatiji, nikad niko nije bio izbacen sa testa. Usput svi su zainteresovani da tako i ostane...
Ranko M.
@Milan; Ne znam jeste li ili niste,"supervizor", ali ako ste to zaista, onda mi je jasno zbog cega su djaci takvi, kakvim ih opisujete.Za 10 godina niti jedan djak nije izbacen sa testa kazete a "besomucno se prepisuje".Kome se Vi to onda, zalite. Ko, po Vama, onda stvara takav, nemoguci, ambijent. Djaci? Ne, Vi licno i Vama slicni. I dok tako bude i djaci ce biti takvi i jos "gori". Kada nastavnici shvate da su vaspitaci i da trebaju biti visoko moralne licnosti i djaci ce shvatiti da su djaci.
Preporučujem 25
Јова
Задаци и теме на "малој матури" као и на оној великој треба да буду електронски и кад сви уђу и седну (а сваки има свој рачунар у сали) онда се тек да шифра да се уђе у рачунар и да се виде задаци. Преписивање много теже. Видите мало како други раде на пр у Скандинавији
Petar
1. Kada učenicima date 100% nepoznate zadatke na maloj maturi , i ako dobro urade , to je kvalitet i dobro znanje 2. Prepisivanje prisutno od osnovne škole do fakulteta, i nikad nema kazni za prepisivanje , pa čak i za lažne diplome. 3. Škole osnovne oko 100 učenika najviše koštaju -direktor , pravnik , službenik , pedagog , ložač , pomoćni radnici , grejanje i oko 25 profesora. Samo na 10 km , veće škole koje mogu da prime te učenike, i imate samo troškove prevoza učenika i veći kvalitet znanj
goga
Уз дужно поштовање министра и његовог рада и дела ,преписивање и намештање резултата квалификационог испита као и било кок другог немогуће је избећи ,јер увек постоје недодирљиви по разним основама.Министар свашта обећава,али ретко шта реализује.Чуди ме да му не смета избор страначких директора,професора са купљеним дипломама или неким брзопотезним видом образовање,плагираних доктората,апсолутног искључеља струке при реформисању постојећег система образовања,накарадног стручног усавршавања и .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja