utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:05
ODNOS DRŽAVE PREMA RATNIM VETERANIMA

Od čina generala do čistača cipela

Uobičajeno je mišljenje da su borci iz Prvog svetskog rata prosili kao bogalji u iskrzanim uniformama, dok su veterani iz Drugog svetskog rata uživali sve privilegije
Autor: Dimitrije Bukvićponedeljak, 10.06.2019. u 09:00
(Фотодокументација „Политике”)

Iz oba svetska rata, Srbija je izašla kao pobednica. Ali, oni koji su te pobede izvojevali nisu istovetno tretirani. Jer, dok su veterani Prvog svetskog rata u međuratnoj jugoslovenskoj monarhiji prosili kao bogalji u iskrzanim uniformama, borci iz Drugog svetskog rata su u socijalizmu uživali sve privilegije.

Ovako bi, najkraće, glasilo uvreženo poređenje u javnosti kad je reč o načinu na koji je država tretirala ratne veterane posle jednog, odnosno drugog planetarnog oružanog sukoba. U toj predstavi, nasuprot primerima preživelih solunaca koji zarađuju glancajući cipele po ulicama ili Milunke Savić, koja je radila kao čistačica u banci stoje generali i oficiri JNA, koji putuju, letuju i kuće se o državnom trošku.

I jedna i druga slika su, međutim, samo deo priče o statusu boraca iz oba svetska rata. Tako istoričar dr Mile Bjelajac kaže da u Kraljevini SHS jeste bilo veterana koji su s ispruženom rukom moljakali za sitniš, zbog kojih se pripovetka Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti” pokazala bezmalo kao proročanstvo. Njima je čak naredbom kralja Aleksandra dozvoljeno da prose po ulicama. S druge strane, nosioci odlikovanja poput Ordena Karađorđeve zvezde ili Albanske spomenice uživali su u međuratnom periodu određene, mahom nematerijalne privilegije. Što se tiče vojnih penzija i invalidnina, one jesu bile niske, ali je za to ponajviše „zaslužna” ekonomska nemoć jugoslovenske monarhije.

Prema rečima Bjelajca, formiranje Kraljevine SHS je dočekalo oko 5.000 odlikovanih ratnika koji su po zakonu imali mogućnosti koje su se odnosile na popuste na državnim železnicama, pojedina besplatna putovanja ili dostupnost banjskog lečenja. Znatno teža „misija” je bilo obezbeđivanje primanja za ratne invalide. Pozivajući se na istraživanja istoričara Ljubomira Petrovića, Bjelajac kaže da je njih u Kraljevini SHS bilo 76.886, od čega je 45 odsto „otpadalo” na Srbiju.

– U Srbiji je posle 1918. bilo 29.522 invalida iz Prvog svetskog rata, 4.315 iz balkanskih ratova i 221 invalid iz ratova s Turskom i Bugarskom u 19. veku koji su bili živi. Više od polovine je imalo manje povrede s kojima se živelo i radilo. Onih s najtežim invaliditetom bilo je oko 8.000, ali nekima to nije bila prepreka da ostanu u službi do penzije – kaže Bjelajac.

Invalidi rata 1920. godine (Fotodokumentacija „Politike”)

Brojnost ratnih invalida iz toga doba su utvrdile državne komisije. Svi kojima je utvrđen invaliditet uvršteni su u budžet Ministarstva zdravlja i socijalnog staranja i njima su uz osnovnu platu isplaćivane i invalidnine. One su, baš kao i penzije za ratne veterane, bile niske.

– Dve ekonomske krize u Kraljevini SHS nisu omogućavale da se taj problem reši. Tek 1929. godine, penzije su prvi put povećane. I tu su razlike bile drastične, jer su primanja onih koji su penzionisani pre toga, a to je većina visokih komandanta srpske vojske, bila čak i upola manje u odnosu na one koji su penzionisani posle 1929. godine. Tim problemom su se bavili mnogi ministri sve dok ga pred Drugi svetski rat nije rešio ministar finansija Juraj Šutej iz Hrvatske seljačke stranke. Na njegovu inicijativu su izjednačeni vojni penzioneri, a popravljene su im penzije, bez obzira na to da li su bili oficiri austrougarske ili srpske vojske – objašnjava Bjelajac.

Što se tiče doba posle Drugog svetskog rata, naš sagovornik kaže da je postojao skroman godišnji dodatak za nosioce Ordena Narodnog heroja – njih oko 400 koliko preživelih – uz određene nematerijalne privilegije poput nekoliko besplatnih vožnji vozom ili avionom godišnje.

– Nešto manje povlastice su imali nosioci spomenice prvoborca iz 1941. godine. Ipak, važno je reći i da su u socijalističkoj Jugoslaviji prava nosilaca Ordena Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice bila ukinuta, a vraćena su tek šezdesetih, kad je dobar deo tog sveta umro – navodi Bjelajac.

On kaže da su penzije sve do sredine sedamdesetih zavisile od ekonomske snage pojedinih republika SFRJ, u kojima su oficiri i podoficiri bili penzionisani.

– Posle rata, armija je bila velika, s gotovo 45.000 pripadnika u rangu starešina. Taj sastav je drastično smanjivan od pedesetih, kad je većina nižeg partizanskog kadra penzionisana s nepunih 40 godina, uz penzije nedovoljne za neki život. Tek sredinom sedamdesetih zakonom su svi penzionisani pripadnici oružanih snaga dobijali penzije iz vojnog budžeta, i izjednačeni su u svim republikama po primanjima, koja su ubrzo povećana – napominje Bjelajac.

On dodaje da su u socijalističkoj Jugoslaviji postojali i dodaci na lični dohodak, „baš kao i za prosvetne radnike, železničare i druge službe”, kao i da je masovno rešavano stambeno pitanje brojih pripadnika armije.

Da je period posle Drugog svetskog rata bio najnapredniji kad je reč o državnoj zaštiti ratnih veterana, smatra prof. dr Olivera Marković Savić. Ova sociološkinja i profesorka Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici navodi u doktorskoj disertaciji da su borci NOB-a, ratni invalidi i porodice palih boraca mogli da ostvare brojna prava.

– Nova država nije zaboravila ni veterane iz prethodnih ratova, tako da je u sistem društvene zaštite već 1944. uvela i sve kojima je status veterana bio priznat u predratnoj Jugoslaviji, a njih je bilo gotovo trećina od ukupnog broja korisnika boračko-invalidske zaštite – navodi ova profesorka u disertaciji o društvenom položaju ratnih veterana u Srbiji. 


Komentari16
dddd9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jordan
Toliko o Kraljevini Srbiji!
Mirjana sa Dorcola
Samo da dodam na moj prosli komentar, da moj deda Milan Spasojevic se vratio iz Isv. rata sa smrznutom jednom nogom i bio je invalid bez penzije - umro je kad sam bila 4 1/2 god. i pricao mi je pricu o Ludom Joski - jer sam ga terala da mi je stalno prica. Povratnik sam iz SAD posle 56 god. - vratila se pre 8 meseci i uzivam u mojoj staroj domovini Srbiji - pozdrav, vasa Mirjana
Mirjana sa Dorcola
Moj deda po ocu - Milan Spasojevic je bio dobrovoljac u I sv.ratu - preso Albaniju peske /".....niko nezna sta su muke teske, ko nije preso albaniju peske....."/. Kazem bio je dobrovoljac srpski - Srbin iz austrougarske. Nika nisam cula da je dobijao penziju, a svi oni iz familije su mi poumirali tako da nisam imala vise nikoga da bi ih pitala. Znam to da je moja majka radila na posti 1931 god. a moj otac student, baba, deda Milan i stric Branko su svi ziveli samo od mamine plate u Beogradu. M
Frey
Piscu članka: Dajte malo pojasnite kako je to Srbija iz 2. Sv. Rata izašla kao pobednik? Zar je Srbija za vreme tog rata postojala kao nezavisna država? Kako se tačno zvala?
Zeljka
Potrebno je vise ovakvih tekstova na razne teme da bi mi shvatili ko smo i sta smo. Odavno je Dis napisao "Nase dane", Rajs "Cujte Srbi",da ne pominjem noviju istoriju.... Sta reci nego da nije cudno sto smo jedini evropski narod koji nije uspeo do sada da stvori drzavu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja