nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 10.06.2019. u 17:36 Miroslav Stefanović
JEDAN DAN SA DUNAVSKIM ALASIMA

Reka traži ljubav i oprez

Ne postoji ništa teže od košave koja razgoropadi Dunav, pa je čamac teško umiriti, kažu ribari Nemanja Bauk i Miroslav Đukić
(Фотографије М. Стефановић)

Nije to samo baciš praznu mrežu, a izvadiš punu. Da je tako, dunavski alasi bi bez problema nakrivili kapu: ulov bogat, a novčanik pun. Stvarnost je drugačija. Nesporno je da se u mreži zakači riba, ali je vrlo često ona i prazna. Može biti da su i ribe postale prepredene.

Sedimo sa zemunskim alasima u dunavskoj uvali pod imenom „Goveđi brod”. Tek što su pristigli sa talasa velike i moćne reke. Nemanja Bauk pokazuje praznu mrežu, Zdenko Irga i Miroslav Đukić ulova imaju tek da nisu budšto proćerdali prolećno prepodne. Iz daljine prete sivi teški oblaci. Počinje da rominja kiša, a ribari željni sunca i toplih dana.

– Nije prvi put da ulov bude mršav, a sigurno ni poslednji – odmahuje rukom Miroslav Đukić, među kolegama poznatiji kao Miki.– Bez obzira na sve teškoće s kojima se ribari suočavaju volim ovaj zanat. Nasledio sam ga od oca, kome sam, kao dečak, pomagao da ribari, a sada sam već 19 godina samostalan. Ribe ima, mada nije jednostavno svakodnevno se boriti sa rekom.

Romantiku ne primećuju

Kažu da alasi drugačije mere vreme. I oni gledaju na sat, ali nikuda ne žure. Jedino Dunav teče isto, reklo bi se jednolično, nekad s više, nekad s manje vode. Nizak vodostaj nikome ne odgovara: ni lađarima ni ribarima. Za alase ne postoji loše i lepo vreme, nema kod njih ono: „Danas me boli ruka i koleno, imam neku glavobolju, pa ću se odmarati.” Na reci provode po 11-12 sati. Ako ne zaplove čamcem i upute se u potragu za ribom, nema prihoda, porodica trpi. Kao i kod drugih, i njihovi izdaci su veliki. Treba platiti dozvolu, dažbine za osiguranje i penzijsko, porez, a gde su čamac, ribarski alat...

– Čamac je oko 800 evra, motor za njega najmanje 1.200 evra, godišnja dozvola 90.000 dinara, plus doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Za opremu, ili alat kako mi to zovemo, treba bar 2.000 evra. Prema tome i još nekim stavkama, vidi se da ribarenje nije jeftino. Ali, bez Dunava, čamca, mreže, jednostavno ne mogu – iskren je Nemanja. – Mora da se zaradi za porodicu i za ostale troškove. Život ne pita da li je danas nešto bilo u mreži.

Imaju alasi i nadimke, vole da se nadmeću u pripovedanju priča i dogodovština iz njihovog posla. Obično su na reci pre i posle podne. Kratka pauza je za ručak, za predah. Zimi da se ugreju. Samo oni znaju kako je biti u čamcu na minus 15 stepeni. Neko bi pomislio da im je tada najteže. Nije.

– Ne postoji za alase ništa teže nego kad plove Dunavom, a duva jaka košava. Reka se tada razgoropadi, zapeni, čamac je kao ljuska. Jedva čekamo da se domognemo obale – priseća se nekih turobnih trenutaka Miroslav. – Kad duva košava, na reku se ne izlazi. Može, ali je rizično. A reka, osim ljubavi, traži i oprez. Zato mnogo ne fermamo kišu i hladnoću. Šta je to naspram jake košave?

Kako je noću na reci?

– Leti je najlepše, ali takođe opasno – priča Nemanja, lagano se pripremajući za drugi izlazak na reku tog dana. – Noć, sve se umirilo, čamac se ljuljuška, a oka ne smeš da sklopiš, ma ni na tren da zadremaš. Ume Dunav da bude mnogo nezgodan. Što se uživanja tiče, ne može biti lepše. Zemun noću svetli i ogleda se u reci. Jedino što mi nismo došli da uživamo, da se divimo romantičnim trenucima, već da radimo. Osluškujemo i reku i ribu, strahujući da se mreža ne zakači o neki balvan, kamen. Sve je više šljunkara na obalama koje u Dunav bacaju oštro kamenje. Umesto ribe, u mrežu ulovimo granje, lišće, komade drveta. Veština je to izvaditi i očistiti, baš kao što je veština i zabaciti mrežu. Dogodi se, naravno, da se ona pocepa. Onda sve nanovo: krpi, sređuj, pakuj.

Dunavska riba na trpezi

Brodovi – velika opasnost

Alasi, kupci, nakupci i oni koji vole Dunav. Podela je napravljena za kafanskim stolom, mada nije daleko od istine. Kad na pijaci poželite da kupite svežu dunavsku ribu, uglavnom se čuje ono: „U, al’ je skupo!” A, koliko alasu treba da ulovi i proda ribe da bi od toga živela njegova porodica? Oni to ne sabiraju, ne prave planove i računice. Jedino znaju da, kad se iz ribolova vrate sa praznim čuvarkama, svi trpe. Dogodi se, ali retko, da uhvate, recimo tolstolobika od 30 kilograma i soma od 10-15 kilograma.

Stalno su u pokretu. Šta rade kad se ne druže sa čamcem, mrežama, alatom, rekom?

– Najviše volimo kad se digne voda, kako mi to žargonski kažemo – dovikuje Miki iz čamca, dok vešto čisti tek ulovljenu ribu. – To znači da se riba pomerila, da je krenula i da će možda biti solidnog ulova.

Ribarstvo je, kažu oni koji se time bave, rudarski posao i rizično zanimanje. Opet ima suprotnih mišljenja: rudar je rudar, okna su pod zemljom, uvek prete odroni, a negde i metan. Ovde si na čistom vazduhu.

– Jeste, ali kad ujutru ustanemo, prvo pogledamo u nebo, a pažljivo slušamo i vremensku prognozu – pojašnjava Nemanja. – I sa santama na reci, sa kišom, kad ne možeš da dišeš od vrućine, pa i kad košava ne duva jako, mi smo na reci. Zabacujemo mrežu, zagledani u dubine, svaki čas motreći da ne naiđe brod i zaljulja čamac... Danas oni plove brzo i teško im je umaći ako se ne skloniš na vreme. Posebno noću.

Pitamo ih jedu li ribu?

– Naravno – odgovaraju u glas.– I ribu i riblju čorbu. Stara je dilema koje su sve vrste ribe potrebne za dobru čorbu? Sad svako priprema na svoj način, tako da su se pravila i stari recepti odavno izgubili.

Za razliku od nekih drugih zanimanja, ovo se neće ugasiti, jer stiže podmladak. Jedan od njih je i naš sabesednik Miroslav Đukić. Za sebe kaže „da je Zemunac od glave do pete”, voli Dunav, druženja sa kolegama, voli ribolovačke priče i nikad ne zadirkuje namrgođene ribare koji se, katkad, vrate sa pocepanom mrežom. Ni njemu ni ostalima nije po volji što u aprilu i maju ne mogu da love pojedine vrste ribe, ali zakon je zakon i oni ga poštuju, nadajući se boljim danima. Kad ih pitate da li im se isplati ono što rade, imaju ovakav odgovor:

– Volimo što smo alasi, Dunav nam je u venama. Od ribarenja se niko nije obogatio, ali nije ostao ni gladan.

Tekst i fotografije

Apatinsko ribarsko bratstvo

U studiji „Apatinski alasi” autora Tomislava Šimunovića postoji podatak da je ovo mesto na Dunavu krajem 18. veka imalo 200 profesionalnih ribara. Čak im je i austrijski car Franc Prvi 1830. dodelio isključivo pravo da organizuju ribolov na Dunavu od Mohača do Oršave, u Đerdapu, sada u Rumuniji. Godine 1876. formirali su udruženje „Ribarsko bratstvo”. Pred Drugi svetski rat ovde je radilo 500 ribara, a 1927. su imali godišnji ulov od 1.500 tona dunavske ribe.

Ponuda dunavske ribarnice

Dobra zarada od kavijara

Sve do izgradnje hidroelektrane „Đerdap 1”, Donji Milanovac je bio prepoznatljiv i po alasima. Hroničar ove varoši Jovica Orlović zapisao je da su godišnje lovili i do 15.000 kilograma bele i ikronosne ribe (morune, jesetre, pastruge). Ostale su fotografije o ulovljenoj moruni od 200 kilograma, dužine dva metra. Dok nije izgrađena prva đerdapska elektrana, ovde je radilo oko 160 alasa. Ribarska brigada je skoro pola veka spravljala prilično skupocen i veoma traženi crni kavijar od kojeg su finansijsku korist imali ribari i Zemljoradnička zadruga „Sloga”.

Komеntari0
181e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja