subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.06.2019. u 15:54 Jovana Rabrenović

Svaki građanin Srbije duguje banci 1.163 evra

Povećanje plata u javnom sektoru dalo vetar u leđa novom zaduživanju – Dugovi za gotovinske zajmove veći nego oni za stambene
(Фото ЕПА/Matthias Balk)

Građani i privreda sve više se zadužuju, a anketa po bankama u prvom tromesečju ove godine koju je tradicionalno uradila Narodna banka Srbije pokazuje da je u ovom periodu bila povećana tražnja za kreditima. Privreda, preduzetnici i građani trenutno duguju 2.372 milijarde dinara, najzaduženija je privreda sa 1.332 milijarde dinara, građani duguju 989 milijardi dinara, a najmanje preduzetnici 50 milijardi dinara, pokazuju podaci Udruženja banaka.

I njihovi poslednji podaci pokazuju da je dug građana za gotovinske zajmove premašio onaj za stambene, jer za keš kredite trenutno duguju 425 milijardi dinara, a za krov nad glavom 411 milijardi dinara.

Ipak, s dugom od 1.163 evra po stanovniku naši građani su najmanje zaduženi u poređenju sa susednim zemljama i onim bivše Jugoslavije.

U slučaju kredita stanovništvu najtraženiji su bili oni za kupovinu nepokretnosti, oni za nabavku trajnih potrošnih dobara, a na trećem mestu su oni za refinansiranje postojećih obaveza. Kompanije, s druge strane, traže zajmove za finansiranje obrtnih sredstava, kao i kapitalnih investicija. U pomenutom periodu najviše su se zaduživala mala i srednja preduzeća.

– Banke očekuju da standardi po kojima će se odobravati krediti stanovništvu u drugom tromesečju budu ublaženi za gotovo sve vrste kredita. Izuzetak su devizno indeksirani gotovinski krediti i oni za refinansiranje, ali oni imaju malo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu – kažu u centralnoj banci.

Rezultati ankete pokazuju da su kamate za kredite građanima, kao i prateći troškovi kredita smanjeni. S druge strane, banke su smanjile maksimalnu ročnost kredita stanovništvu. One očekuju da će se kamate, ili kako to oni kažu cenovni uslovi kredita, dodatno ublažiti što je posledica jake konkurencije u bankarskom sektoru.

U tome što se građani sve više zadužuju nema ništa čudno, jer plate rastu, od početka godine povećane su u javnom sektoru što je dalo vetar u leđa novom zaduživanju.

Što se tiče privrede, rezultati ankete pokazuju da su banke produžile rokove otplate i blago povećale maksimalne iznose kredita preduzećima. Pored toga, kod dinarskih kredita kamatne marže su se smanjile, ali su se provizije i naknade blago povećale, dok je kod deviznih i devizno indeksiranih kredita zabeleženo suprotno – blago povećanje kamatnih marži i smanjenje pratećih troškova.

Banke ne očekuju da će se uslovi po kojima će odobravati dinarske kredite privredi tokom drugog kvartala promeniti. S druge strane, kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuju ublažavanje u pogledu sredstava obezbeđenja, uz blago povećanje kamata, pri čemu će se to najviše odnositi na mala i srednja preduzeća.

Interesantno je da bankari kažu da su kompanije u prvom kvartalu godine prvenstveno tražile devizne i devizno indeksirane kredite. Oni očekuju da će se i narednih meseci nastaviti rast tražnje privrede za kreditima, najviše će ih tražiti mala i srednja preduzeća, a zatim i velika i poljoprivrednici.

Rezultati ankete pokazuju da banke očekuju da će u drugom kvartalu konkurencija doprineti ublažavanju kreditnih standarda i privredi i stanovništvu. Pored toga, banke očekuju dalji rast tražnje za kreditima od strane oba sektora, koji će biti motivisan sličnim potrebama. Prema oceni banaka, veća konkurencija u bankarskom sektoru uticaće na ublažavanje kreditnih standarda privredi, a tome će doprinositi i pozitivna očekivanja banaka u pogledu opšte ekonomske situacije, a u manjoj meri i veća spremnost na preuzimanje rizika.

Komentari4
0523b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pademinaum
Pitanje je koliko Srbija duguje gradjanima i sta moze da ucini za njih ? Dali smo sve,samodoprinose,zajmove za razvoj, zivote u ratovima ?!
Gradjanin Srbije
Ni ja nista ne dugujem bankama. Sve dugove koje je drzava napravila u moje ime ne priznajem.
Srbin Srbinovic
Zivim van Srbije oko 46 godine. Davao sam raznu pomoc i donacije kada god sam mogao i koliko sam mogao.Uglavnom za lekove, poplave i razne operacije. Nisam nikada bio ni na jednom spisku prilikom prodaja kojekakvih stvari sto je vlada Srbije radila pa posle delila stanovnistvu. Molim da moje ime jasno i glasno izuzmete sa ovog vaseg spiska. Ja ne dugujem Srbiji nista i ne zelim da budem u grupi koja po vama duguje drzavi novac.
Ovdasnja
Poštovani gospodine Srbinoviću, naslov glasi "Сваки грађанин Србије дугује банци 1.163 евра", a u samom članku jasno piše da su ovo privatni dugovi građana komercijalnim bankama, a ne nekakav dug državi Srbiji. Spomenuta cifra je prosek koji se dobija kada se ukupni dug bankama podeli sa ukupnim brojem stanovnika. Neko duguje milion, neko 10 000 evra, a neko ništa, što je u proseku 1 163 evra. Ako nemate dug prema banci, ponavljam, ne prema državi, ovo se ne odnosi na Vas. Zato apsolutno nema potrebe za tim tonom komentara i ne vidim kako ste iz članka mogli da zaključite nečiju nameru da naplati nešto od Vas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja