četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:53

Gardijan: Da li je vreme za kraj misije NATO na Kosovu

sreda, 12.06.2019. u 09:50
Војници Кфора на Косову и Метохији (Фото Танјуг)

LONDON - Dvadeset godina nakon što su prve NATO trupe ušle na KiM, nakon vazdušnog bombardovanja koje je trajalo 78 dana, 3.500 vojnika zapadne vojne alijanse i dalje su na teritoriji na kojoj konflikt tek treba da se reši, piše britanski Gardijan, analizirajući da li je vreme za kraj te misije ili još - ne.

U tekstu „Još potreban: NATO obeležava 20 godina na Kosovu” list piše da se Kfor ponaša kao „treća rezerva”, pored lokalne policije i EU, uz izuzetak vezan za srpski pravoslavni manastir Dečani iz 14 veka, koji čuvaju NATO trupe.

NATO vojnici patroliraju ulicama i oni su uglavnom nenaoružani timovi za vezu sa lokalnom zajednicom, koji, primećuje list, rade i nezahtevne poslove poput merenja temperature u Prištini i drugim glavnim populacionim centrima.

U Dečanima, gde su srpski sveštenici rekli da im treba zaštita, poslednji incident se dogodio 2016. godine, kada su četvorica naoružanih islamista uhapšena ispred manastira.

Radi se uglavnom o usporenom radu, koji podstiče pitanje u pogledu šireg cilja, a jedan vojnik je na pitanje šta mu je zadatak rekao je da je 20 godina dug period za mirovnu misiju.

To njegovo mišljenje nije usamljeno, budući da SAD, čijih vojnika ima najviše u misiji - 600, ozbiljno razmatra da umanji njihovo prisustvo.

Jedan viši zvaničnik zapadnih zemalja ocenio je da bi povlačenje bila ludost.

„U Srbiji broje vojnike. Ovo je zemlja od 1,8 miliona umerenih muslimana. Posle Avganistana i Iraka, potrebni su nam rezultati. To bi za nas moglo biti prava strateška pobeda”, rekao je on.

SAD, suočene sa takvim argumentima odlučila je da za sada ne menja broj vojnika.

Velika Britanija daje doprinos sa 30 vojnika, uprkos istorijskom angažmanu na teritoriju u kojoj je nekoliko dece nazvano Tonibler, po nekadašnjem premijeru Toni Bleru, koji je sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom predvodio vojnu intervenciju.

List navodi i da Francuska nema nijednog vojnika.

Nato intervencija, kaže Gardijan, 1999. godine je počela bombardovanjem Srbije, što je drugi put da je alijansa bila angažovana od osnivanja 1949. godine - prvi put je to bilo u Bosni, takođe protiv srpskih snaga.

Zapadne snage bombardovanjem su prisilile na povlačenje srpske snage u junu 1999. godine, a tada je 50.000 vojnika, predvođenih Britancem Majkom Džeksonom ušlo na teritoriju KiM.

Gotovo 10 godina nakon toga, proglašena je nezavisnost Kosova, navodi list, koju Srbija i Rusija i dalje ne priznaju i nedavno su zajedničkim snagama sprečile da se pridruži Interpolu.

Prištinski Humanitarno-pravni centar tvrdi da je tokom takozvanog „kosovskog rata” koji je trajao od januara 1998. do kraja 2000. godine, ubijeno ukupno 13.517 osoba od čega su 10.415 Albanci, a 2.197 Srbi.

Izvršni direktor NVO Bekim Blaćaj smatra da je potreban odgovarajući istorijski zapis kako bi se suprotstavili „nacionalnim narativima” koji se pojavljuju.

„Pokušavamo da stvorimo kolektivnu memoriju o ratu”, rekao je on i dodaje da srpska strana pokušava da negira zločine koje su počinili, a da se ista stvar dešava i u Prištini.

„Na Kosovu možete da čujete samo o albanskim žrtvama, ne i o nealbanskim”, rekao je on.

najnovija izložba organizovana u tri podrumske prostorije prištinske biblioteke posvećena je uspomeni na 1.133 dece koja se vode kao ubijena ili nestala i sadrži predmete koji im pripadaju, uključujući i ranac sa logotipom iz Bajerna u Minhenu, udžbenike koje je koristila jedna žrtva, na dan kada su ga ubile srpske snage.

Konačan mirovni sporazum nije postignut između Beograda i Prištine, čiji je predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači bivši komandant OVK.

Probni pregovori o mogućoj zameni teritorija, po kojima bi Kosovo odustalo od teritorije na severu naseljene pretežno srpskim stanovništvom u zamenu za srpsku zemlju negde drugde nisu doveli nigde, jer ideja nije bila popularna ni u Beogradu, ni u Prištini.

Razdvajanje dve zajednice danas je najoštrije u Mitrovici, na severu Kosova, gde su odvojene mostom preko reke Ibar - sa Albancima uglavnom na jugu i Srbima na severu.

Uprkos obnovi koju finansira EU, most ostaje zatvoren za saobraćaj, blokiran od strane srpske manjinske uprave na severu, mada otvoren za pešake.

Krajem prošlog meseca došlo je do kratkog rasta napetosti, kada je kosovska policija izvršila brojna hapšenja.

Četiri policajca su povređena, jedan ruski zvaničnik koji radi za UN agenciju je nakratko bio uhapšen, a srpski predsednik Aleksandar Vučić stavio je vojsku svoje zemlje u punu gotovost.

Iako se situacija smirila za nekoliko dana, regionalne diplomate zabrinule su se da je epizoda unazadila kosovsko-srpske odnose.

Italijanski general Lorenco D'adario koji rukovodi Kfor-om rekao je da je situacija nesavršena i složio se da je njegov osnovni zadatak da obezbedi stanovništvo na severu, gde žive Srbi.

„Još uvek smo potrebni. Mi obezbeđujemo suštinu okosnice sistema bezbednosti”, rekao je on, iako, dodaje Gardijan, nije jasno koliko će dugo zapadne vlade želeti da ostanu u zemlji koja ostaje relativno mirna, uprkos odsustvu trajnog političkog rešenja, prenosi Tanjug.


Komentari7
1cc9d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Đorđe
Da vreme je da se srpska vojska vrati na svoje južne granice.
Sve je jasno
Srbija mora da udje u savez sa Rusijom. Stalno smo meta NATO kolonizatora. Britanija je imperija, samo je silu prenela na USA i napravila najjaci savez kojem mala drzavica, manja od Londona po broju stanovnika, ne moze da se suprostavi.
Roko
Rusi su bili na kosovu i otisli i mislis da bi se ponovo vratili da ratuju za nas protiv amera varas se. Nama su potrebni malo lukaviji politicari nego sto je bio Milosevic.
Preporučujem 6
Рус Михаил
Све, што се десило и дешава на Космету, говори искључиво о ангажованости Запада. Да би имали још једно војно упориште у овом стратегијски важном региону, западњаци су, не презајући невиђеном у новије време оружаном агресијом, убиством људи, уништавањем привреде Србије отворено остваривали и остварују своје планове, и то као увек под велом "праведности и хуманости". Шиптари су, за разлику од Срба, само једна лојална карика у том ланцу. Иначе, Шиптари њима као просто Шиптари, уопште нису потребни.
ГО'Н1
Стало гласило МИ-6...срећом,јасно је свима да уколико КФОР оде,неки ви врло брзо бежали преко Проклетија одакле су сишли на крилима НАТО криминалаца.
Stojko
Vojska cuva manastire to nije bilo ni za vreme Turaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja