nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27

Simon Vejl o ukidanju političkih partija

Za ovu autorku partije su mehanizam zbog kojih nijedan duh ne posvećuje pažnju dobru, pravdi i istini
Autor: Marina Vulićevićsreda, 12.06.2019. u 17:23
Симон Вејл (Фото Википедија)

Kada filozofski, mistički i aksketski duh, kakav je bila Simon Vejl, promišlja javni i politički život svoga doba, a to je bilo teško vreme Drugog svetskog rata, zaključci su dalekosežni i beskompromisni.

Nema lakšeg puta u njenim tekstovima „Ličnost i sveto”, „Borimo li se za pravdu” i „O ukidanju političkih partija”, u knjizi nazvanoj upravo po ovom poslednjem eseju (u izdanju „Službenog glasnika”), a postoje samo razlozi istine i glasovi čistote u svakom čoveku: „Zašto mi se nanosi zlo?”. Ove tekstove, iz poslednje faze autorkinog života, čitamo u prevodu Nebojše Zdravkovića, uz uredničku pažnju Jovice Aćina.

Simon Vejl (1909–1943) bila je jedna od prvih žena koja je završila najugledniju školu za filozofiju u Francuskoj – Ekol normal superijer, zajedno sa Simon de Bovoar. Bila je učesnica Španskog građanskog rata, pripadnica francuskog Pokreta otpora. Solidarisala se sa obespravljenim radnicima, sa ranjenicima u ratu. Malo je jela, osećajući patnju onih koji gladuju, izbegavala je svaku udobnost. Bila je Jevrejka, ali je posle jednog mističkog iskustva prešla u katolicizam. Posle ulaska Nemaca u Pariz, sa porodicom je izbegla u Marsej, a zatim u SAD, da bi od tuberkuloze preminula u Londonu 1943. godine. Njen kratki život bio je oličen u empatiji i neprestanom radu. Čitala je i prevodila Homera, Heraklita, Eshila, Sofokla, divila se Platonu, učila je sanskrit, pisala je o religiji, o problemima društva u ratu i miru.

Za Simon Vejl partije su mehanizam zbog kojih nijedan duh ne posvećuje pažnju dobru, pravdi i istini.

Postavlja pitanja o tome zašto postojanje političkih partija smatramo neophodnim, koji su njihovi razlozi, da li su dobro sredstvo u postizanju demokratije.

Budući da je cilj neke političke partije nejasan, a njena egzistencija jeste opipljiva, Simon Vejl zaključuje da je neizbežno da partija sama sebi postane taj cilj. Vejl razvija ovu tezu tvrdnjom da se jedna politička partija, odsustvom misli, nalazi u „neprestanom stanju nemoći, koja uvek doprinosi nedovoljnosti vlasti kojom raspolaže”. Ona ističe da je suštinska tendencija partija totalitarna, ne samo u okviru jedne države ili nacije, već u odnosu na čitavo čovečanstvo. Primer je imala pred očima – nacionalsocijaliste.

„Partije su organizacije javno i zvanično konstituisane na takav način da u dušama ubijaju smisao istine i pravde. Kolektivni pritisak se na širu publiku vrši propagandom. Priznati cilj propagande jeste da ubedi, a ne da komunicira pod svetlošću. Hitler je veoma dobro uvideo da je propaganda uvek pokušaj potčinjavanja duhova. Sve partije vrše propagandu. Ona koja to ne bi radila, nestala bi zato što bi druge partije nastavile time da se bave. Sve partije priznaju da vrše propagandu. Koliko god da su lažljive, međutim, nijedna neće tvrditi da radi na obrazovanju javnosti i formiranju suda vaskolikog naroda”, pisala je Simon Vejl. Po njenom mišljenju, postoji samo jedna istina, i nju ćemo promišljati „ne zato što smo Francuzi, katolici ili socijalisti, već zato što nas neodoljiva svetlost prisiljava da mislimo tako, a ne drugačije”. Sledstveno tome, čovek koji je pripadnik neke političke partije, i koji prihvata tu nužnost da bi učestvovao u javnim poslovima, nalazi sebe u laži, jer nije izabrao vernost sopstvenoj unutrašnjoj svetlosti i biva kažnjen unutrašnjom tamom. Ovakva vrsta nužnosti po mišljenju Simon Vejl predstavlja po sebi zlo, zbog čega treba ukinuti političke partije.

Simon Vejl je u svoje vreme uočila jednu za nas aktuelnu okolnost, a to je da ustanove koje regulišu javni život u nekoj zemlji uvek utiču na sveukupnost mišljenja „jer je takav prestiž moći”. Zatim se u bilo kojem području zauzima stav „za” ili „protiv” nekog mnjenja, što je „tačna transpozicija partijskog duha”, da bi ljudi koji demokratski priznaju najrazličitija mnjenja sasvim izgubili smisao za istinito i lažno.


Komentari1
7a86c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dobitnik tranzicije
demokratija je prevara za neinteligentni povodljivi plebs a političke partije su interesna udruženja koja ostvaruju namere svoje vrhuške ili nekoga ko stoji iznad njih. Plebsu je objašnjeno da ne postoji ništa bolje i savršenije od demokratije, pa je on pristao da bude pasivni objekat.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja