utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:39

Da li je privatizacija rešenje za neznanje

Ozbiljne države zadržavaju barem delimično vlasništvo u strateškim sektorima, kao što su bezbednost, informacione tehnologije i telekomunikacije, energetika i finansije
Autor: Uroš Delevićutorak, 18.06.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Kao što nije dobro za privredni rast da se država takmiči sa privatnim sektorom tako nije dobro ni da se privatnom, pogotovo inostranom, sektoru u potpunosti prepusti upravljanje strateškim resursima. U postupku privatizacije Komercijalne banke država ima ideju da proda svoje akcije privatnom investicionom fondu, ukoliko takav fond predloži najbolju ponudu. Ponudili su i sumanuto obrazloženje – fond će da reorganizuje banku pa da je opet proda po većoj ceni. U prevodu, „nesposobni smo da jednu uspešnu banku sami reorganizujemo da bude još uspešnija pa ćemo da prepustimo strancima da na tome zarade”.

Komercijalna banka je i pored otpisa nenaplativih kredita od oko 100 miliona evra za proteklih nekoliko godina, lane ostvarila profit od preko 70 miliona evra i svi pokazatelji ukazuju na potencijal za rast. Ako je verovati procenama većinski paket bi novi vlasnik mogao da kupi za oko 200 miliona evra što znači da bi u najgorim okolnostima za svega tri godine otplatio investiciju. Dakle, prodajemo „fabriku para” da bi sutra bili jeftino plaćen radnik u tuđoj fabrici.

Komercijalna banka ima prinos na akcijski kapital od preko 12 procenata, što je duplo više od proseka bankarskog sektora, kao i najveću deviznu štednju od skoro dve milijarde evra. Ima i neefikasne kadrove ali to se ne rešava privatizacijom. Pitanje je i da li bi novi vlasnik imao poslovni interes da nastavi poslovanje na KiM ili bi se jedina srpska banka na tom prostoru zatvorila. Ključne mere su optimizacija troškova, podizanje produktivnosti i obučenosti radne snage i masovna digitalizacija bankarskih usluga.

U zemljama sa čvrstim pravnim poretkom i razvijenim tržištem kapitala, finansijske institucije same teže da usmere sredstva ka najisplativijim projektima. Ipak, i razvijene zemlje imaju značajno državno vlasništvo u bankama, jer je to takođe instrument ekonomske politike. Na primer, Royal Bank of Scotland iz Velike Britanije, Citygroup iz SAD, Commerzbank iz Nemačke. U Italiji više od polovine svih odobrenih kredita dolazi od državnih banaka.  U Izraelu je 60 odsto imovine  deset najvećih banaka u vlasništvu države. Na taj način država određene ekonomske aktere podstiče ili destimuliše u zavisnosti od ekonomskih ciljeva.

Potpuno privatne banke nemaju dovoljno sredstava da ulažu u velike industrijske projekte, i nemaju motiv da se izlažu tolikom riziku, pogotovo u situaciji u kojoj je berza skoro potpuno nerazvijena. Državne ili delimično državne banke imaju kapacitet da podrže velike projekte u dugom roku. Delimično državno vlasništvo potpomaže i ravnomerni regionalni razvoj, kao što i državne banke u proseku naplaćuju manje kamate na kredite, na taj način se onemogućava prevelika kamatna marža drugim bankama.

Sa druge strane, u medijima se često pojavljuju informacije da su mnoge državne banke propale jer su prihvatale zalog mnogo manje vrednosti od vrednosti kredita koji su davale, pa se dužnicima više isplatilo da proglase bankrot nego da otplaćuju kredit, a kada se nenaplativi krediti nagomilaju i banka proglašava bankrot. U partijskoj državi su rukovodioci banaka partijski ljudi koji svojim partijskim drugovima svesno daju kredite koji se neće otplatiti.

Neverovatno je da u ovom protivzakonitom procesu niko ne vidi problem upravo u tim partijskim rukovodiocima i članovima kreditnih odbora koji sve to aminuju već u strukturi vlasništva banaka. Iz toga proizilazi da država treba da proda banku a ne da krivično goni prestupnike i one koji su omogućili fjučers ugovore  međunarodnim institucijama.

Elem, angažovan je i privatizacioni savetnik – Lazard, strana kompanija koja uvek dobija posao privatizacionog savetnika u Srbiji. Koliko će koštati savetovanje oko Komercijalne banke, i ko će se sve ugraditi u tu cifru nije poznato. Poznato je, međutim, da je prilikom ubeđivanja javnosti da Telekom mora da se proda,  Lazardu isplaćeno 600.000 evra iz budžeta da bi Vladi Srbije rekao koliko vredi ono što poseduje.

Stručnjaci opšte prakse su ubeđivali građane da će Telekom propasti ako se ne proda 2015 godine. Kao i obično bez ikakvih dokaza su plašili javnost da će Telenor da preuzme tržište i da će srpska kompanija sve manje vredeti. Tri godine kasnije vidimo da je Telenor zapravo prodao svoje poslove u Srbiji, a da je Telekom najveća telekomunikaciona kompanija u zemlji, sa porastom broja korisnika i rastom prihoda od internet usluga. Sa druge strane, nikome ne smeta što je država vlasnik jednog neefikasnog Parking servisa koji je neto dobitak smanjio za neverovatnih 70 odsto u periodu od 2016. do 2017. godine.

Ozbiljne države zadržavaju barem delimično vlasništvo u strateškim sektorima, kao što su bezbednost, informacione tehnologije i telekomunikacije, energetika i finansije. Prepuštanje ovih sektora isključivo privatnim i/ili stranim vlasnicima na tržišnim osnovama ugrozilo bi i samo postojanje države.

Ekonomski institut „Džon H. Daning”, Velika Britanija

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari7
52798
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bozidar filipovuc
Bravo mladi covece i osvesti ove SNS neznalice da barem sacuvaju nesto nase strateski vazno jwr ovako sve dadosmo u ruke strancima...Postajemo tudja kolonija...
nikola andric
Autor ''ócevidno'' govori o medjunarodnoj konkurenciji u toboznoj ''slobodnoj trgovini''. Sopstvena preduzeca od ''javnog interesa'' se lako mogu zastiti pravilima imovinskog prava. Sa preferentnim akcijama u preduzecu bez cijeg pristanka ono ne moze biti kupljeno ili pripojeno drugom preduzecu . Time direkcija preduzeca ima odbranenu sposobnost. Naravno pretpostavlja se ''postena vlast''.
Boris
Koncizno, precizno i bez modernih fraza i "fraza". Preporuka da dalje objavljuje za Politiku.
nikola andric
Iskustvo pokazuje da nema boljeg sistema determinacija cena od trzisnog. Ali za mesanje drzave u determinaciju cena se upotrablajvaju razne strategije ciji je cilj povecanje drzavnih prihoda. Najjednostniji nacin ''prodaje poreza'' je kobajagi ''korekcija loseg ponasanja'' gradjana pomocu cena. Porez na energiju sa dodatnim PDV porezom. PDV je takozvana ''dodata vrednost u trgovini''. Marks i Rikardo ce se obrnuti u grobu jer su opovrgli merkantilisticku teoriju: kupi jeftino pa prodaj skupo.
035
Само зато што си параноидан, не значи да ти не раде о глави – наводно гласи цитат из култног романа Џозефа Хелера, „Квака 22“. Ако имаш моћ доносити болне одлуке , тим пре можеш доносити добре , не може се све приписати " бившим " . Кад кућа гори прво се хваташ за оно од трајне вредности , а последње га продајеш . Поготово што не продајеш у крајној невољи , већ по наговору посредника !!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja