subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:40

Istraživačima osigurana plata

Novi zakon o nauci koji je vlada usvojila i uskoro treba da se nađe u parlamentu, omogućava da ove naučnike angažuju u nastavi fakulteti i inovacioni centri, dok će oni na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva, kaže profesor Vladimir Popović
Autor: Višnja Aranđelovićsreda, 12.06.2019. u 22:47
Институт за физику: добри услови за рад научника (Фото Институт за физику)

Zakon o nauci i istraživačima, koji je tokom javne rasprave podigao prašinu jer je deo stručnjaka smatrao da će oko 1.700 istraživača angažovanih na fakultetima i u inovacionim centrima ostati bez posla, pre nekoliko dana je usvojila vlada a krajem meseca očekuje se da će to isto učiniti i narodni poslanici. Strah je izazvala glavna novina zakona – ukidanje projektnog finansiranja. Iako je ovaj model finansiranja, koji je podrazumevao da se plate i oprema istraživača obezbeđuju iz državne kase, kritikovan jer nije služio svrsi već da se pretvorio u socijalnu kategoriju, tada je dočekan na nož. Deo naučne javnosti posumnjao je da će njegovo ukidanje poslužiti kao elegantan načinu za otpuštanje određenog broja istraživača.

Da li je Srbija na putu da dobije zakon koji će nakon 15 godina da uvede red u nauku ili je taj pravni akt prečica da istraživači dobiju otkaz?

Državni sekretar za nauku u Ministarstvu prosvete prof. dr Vladimir Popović za „Politiku” tvrdi da će istraživači kroz novi, institucionalni način finansiranja biti u boljoj poziciji. Neke od njih će fakulteti i inovacioni centri angažovati u nastavi, ali će svi oni koji su na doktorskim studijama platu dobijati od ministarstva, i to u instituciji u kojoj su i sada. To važi i za istraživače u naučnim zvanjima na fakultetima i inovacionim centrima.

– Istraživači su do sada bili nezaštićeni, nisu imali sigurna primanja. Ovaj zakon im obezbeđuje sigurnost. Oni istraživači koji su na doktorskim studijama dobijaće mesečnu nadoknadu preko resornog ministarstva, što je za neke od njih od pet do sedam godina, a sa druge strane moći će kod Fonda za nauku da konkurišu i sa svojim projektima ostvare dodatan prihod – pojašnjava za „Politiku” prof. dr Vladimir Popović i dodaje da još nije poznato koliko će iznositi plata istraživača jer tek predstoji izrada platnih razreda i kataloga radnih mesta.

Na ovaj način, ali i osnivanjem fonda za nauku i zakonom koji reguliše funkcionisanje ove ustanove, stavljena je tačka na gotovo stopostotno siguran prolaz na konkursima za naučnoistraživačke projekte, čime se nije mnogo marilo ni za njihov kvalitet ni opravdanost. Pisci zakona se nadaju da konkursi ministarstva više neće biti način za preživljavanje istraživača, već mesto gde će prolaziti oni najbolji.

– Projekti više neće biti socijalna kategorija, pa će i stopa planova koji će dobijati novac za realizaciju biti daleko manja, ali će zato oni koji dobiju projekat imati ozbiljne materijalne troškove za istraživanje. Trenutno je takva situacija da gotovo svi predloženi planovi dobijaju novac jer je to način da istraživač dobije platu. Takođe, mali broj projekata je bio u interesu države. Sa ovim izmenama koje donosi zakon neće prolaziti svi već samo najbolji, raspisivaćemo konkurse na kojima će projekti morati da odgovore na zadatu temu, pa će zahtevati i partnerstva sa drugim ministarstvima poput odbrane, energetike, ali biće i onih koji će davati slobodu naučnog istraživanja – pojašnjava prof. dr Vladimir Popović.

Neki planovi će novac dobijati iz budžeta, dok je ideja da neke delom podrži i privatan sektor. Upitan koliko je izvesno da će privatnici želeti da finansiraju istraživačke projekte, Popović odgovara da ne očekuje da će se to desiti u oblasti društveno-humanističkih nauka, ali da i te kako očekuje saradnju u tehnološkom razvoju.

– Velika preduzeća prvo su se odricala razvojnog sektora, a mala i srednja nikada ih nisu ni imala. U Fondu za inovacionu delatnost već imamo projekte u kojima privatni sektor daje 30 procenata od vrednosti plana i to nam je dobar pokazatelj da je isto moguće i u Fondu za nauku. To je prepoznala i Svetska banka, koja nam je postala partner na ovom putu, pa je osnivanje fonda za nauku kreditirala sa 42 miliona evra, a kroz IPA fondove očekujemo da bespovratno dobijemo 30 miliona evra. Bez dodatnih sredstava nema reformi – kaže prof. dr Vladimir Popović i dodaje da je u periodu od 2015. do 2019. godine fond za naučnoistraživačku delatnost povećan za skoro 36 odsto. Gledano statistički, u Srbiji je za oko 12.000 istraživača u budžetu izdvojeno oko 19 milijardi dinara, što je oko pet milijardi više nego pre četiri godine.

Kon­kurs za na­uč­ni­ke po­vrat­ni­ke stal­no otvo­ren 

Pro­šle go­di­ne u Sr­bi­ju se vra­ti­lo 38 na­uč­ni­ka, a kon­kurs Mi­ni­star­stva pro­sve­te za one ko­ji že­le da se vra­te u do­mo­vi­nu i do­pri­ne­su na­uč­noj obla­sti je stal­no otvo­ren. 

– Ži­vot na­uč­ni­ka is­tra­ži­va­ča na za­pa­du je uglav­nom su­rov. Na sta­bil­na fi­nan­si­ra­nja mo­gu da ra­ču­na­ju sa­mo dok im tra­je pro­je­kat, a ako se ne sna­đu na­kon to­ga ni­ko ne ma­ri. Deo njih se vra­ća iz tog raz­lo­ga, ali mo­ram da na­po­me­nem da je reč o ozbilj­nim na­uč­ni­ci­ma ko­ji su dok­to­ri­ra­li na pre­sti­žnim fa­kul­te­ti­ma, a deo pro­sto že­li da bu­de bli­že po­ro­di­ci – ob­ja­šnja­va prof. dr Vla­di­mir Po­po­vić.


Komentari7
2f9d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marija
Koji istraživači? Gde? Sve najkvalitetnije, najobrazovanije, najumnije i najperspektivnije iz Srbije, više nije ovde!
Bojan Gligorijevic
Ovakav komentar je cisto preterivanje... U Srbiji ima puno mladih koji su ostali, a koji su izuzetno kvalitetni... Ja mnoge znam i zato znam sta pricam...
Preporučujem 0
Ustanite naučnici!
Jasno je da je osnovni cilj zakona da se otpuste istraživači bez doktorata (kad već nije prošla namera da se otpuste istraživači sa fakulteta). Sramota!
KoleM
A šta je sa evaluacijom? Plate se dele na osnovu nečega što je rađeno pre 15 godina. Verovatno neki dobili dobre kategorije, prestali da rade, zbližili se ministartstvu (okrenuli se politici a manje nauci) i sad neće da izgube kategorije. I dalje će tako ostati, jedna kategorizacije više utiče na budućnost naučnika nego 50 radova posle, pa makar bili i M21a.
Sanja
Nekad se znalo ko moze da se bavi istrazivanjem. Dans rukovodioci, da bi imali sto vece projekte, primaju svakog bez obzira na prosek i godine studiranja. Od takvih uglavnom nastanu veciti doktoranti. Da ne govorim o onima koji istrazivacki posao shvataju kao hobi. Naravno ima izuzetaka koji imaju opravdane razloge za prolongiranje doktorata, ali su oni u manjini. Istina ima i rukovodilaca koji ne zasluzuju da vode doktorate-bez ideje, cilja, volje i znanja. Tome se mora stati na put.
Drustvena odgovornost
Pogresno ste informisani, rukovodioci mogu da prime samo ljude koji ispunjavaju odredjene uslove, dakle ne bilo koga. Uslovi se odnose na broj godina, prosek u toku studija, upisane doktorske studije. Takodje, postoje neka vremenska ogranicenja u vezi trajanja zvanja i slicno. Sad, sto se istrazivackog posla tice, on jeste ozbiljan posao koji se potcenjuje-ne vidi se rezultat odmah i ne donosi novac odmah, ali se isto tako moze smatrati hobijem, s obzirom na to da on ipak mora da se voli..
Preporučujem 12
Истраживач
Због овог закона ће бројни истраживачи који нису "на време" докторирали (иако за та одлагања веома често постоје оправдани разлози) остати без посла. Нема чак ни прелазног рока. Не верујем да је опет у питању нестручност, већ намерно урушавање.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja