ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Evropski proizvođači čelika traže obustavu uvoza

HBIS grupi Srbija je zbog kvota već otežano poslovanje, ali kako nezvanično saznajemo oni smatraju da ne nanose štetu tržištu EU
Autor: Marijana Avakumovićsreda, 12.06.2019. u 21:00
(Фото EPA-EFE/Hedayatullah Amid)

Evropska industrija čelika poziva kreatore politike da okončaju krizu čelika i spasu stotine hiljada radnih mesta tako što će potpuno zaustaviti uvoz iz zemalja trećeg sveta. Ovaj zahtev Evropskoj komisiji nedavno je uputila Evropska asocijacija za čelik (Eurofer), samo četiri meseca pošto su na njen zahtev uvedene kvote na uvoz čelika, koje su pogodile i železaru iz Smedereva, najvećeg srpskog izvoznika.

Šta će Evropska komisija preduzeti još nije poznato, ali je do sada na sve načine pokušavala da zaštiti svoje čeličane i tržište od drugih proizvođača širom sveta, posle uvođenja jednostranih mera SAD koje ograničavaju uvoz čelika na američko tržište.

U pismu Eurofera navodi se da je iz tog razloga EU postala mesto za damping viška čelika koji se u svetu proizvodi. Uvoz je posle uvođenja američkih carina u 2018. porastao 12 odsto na skoro 30 miliona tona.

– U poslednjih nekoliko sedmica videli smo najave stvarnog ili potencijalnog zatvaranja postrojenja u nekoliko država članica EU. Time je ugroženo 10.000 radnih mesta. Imajući u vidu multiplikativni efekat industrije čelika u EU, gubitak indirektnog zapošljavanja u lancu snabdevanja mogao bi iznositi najviše 100.000 – navedeno je u pismu Eurofera.

U smederevskoj železari nezvanično saznajemo da je zbog kvota pod koje je potpala i Srbija, uz još neke zemlje, HBIS grupa primorana da posluje u skladu sa ovim sistemom što otežava njihovu proizvodnju i poslovanje.

Oni se ipak nadaju da će uticaj ovih mera Evropske unije biti usmeren tamo gde treba, uzimajući u obzir potrebe tržišta. HBIS grupa ne smatra da nanosi štetu tržištu EU, jer su već tradicionalno prisutni na njemu kao pouzdan snabdevač i partner. Operativno poslovanje i plan isporuke prilagođavaju novonastaloj situaciji ostvarujući zacrtani biznis plan.

Za našu ekonomiju je upozorenje evropskih proizvođača čelika važno jer, srpska železara, koja je od 2016. u vlasništvu kineske HBIS grupe, nalazi se na prvom mestu srpskih izvoznika.

Ona je u prva tri meseca ove godine, prema podacima Ministarstva finansija, izvezla čelik u vrednosti od 177,4 miliona evra. Titulu najvećeg srpskog izvoznika stekla je prošle godine kada joj je izvoz dostigao 749,5 miliona evra, što je 212,7 miliona evra više nego 2017. Tada je zabeležila najveći rast izvoza u Evropi od 39,6 odsto.

Kako će se kvote, koje su uvedene u februaru, odraziti na proizvodnju smederevske čeličane ostaje tek da se vidi u narednom periodu.

Prema podacima Svetske asocijacije za čelik u prva dva meseca došlo je do usporavanja proizvodnje, prvi put od dolaska Kineza u Smederevo. U januaru ove godine, proizvedeno je 176.000 tona čelika. Istog meseca prošle godine proizvodnja je bila 2.000 tona veća. I u februaru ove godine proizvodnja je bila lošija od istog meseca prošle godine. Proizvedena je 141.000 tona čelika. Prošle godine februarski učinak dostigao je 153.000 tona. Međutim u martu i aprilu već dolazi do povećanja proizvodnje. Prema podacima svetske asocijacije za čelik u prva četiri meseca proizvedeno je ukupno 677.000 tona čelika, što je 42.000 tona više nego u istom periodu prethodne godine.

U biltenu „Makroekonomske analize i trendovi” takođe se navodi da je u februaru, kada su stupile na snagu mere Evropske komisije, ostvaren skroman međugodišnji rast proizvodnje osnovnih metala od 2,1 odsto, da bi u martu i aprilu proizvodnja ubrzala 24,7 odsto i 14,9 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u februaru je izvezeno čelika za 69,8 miliona evra što je 4,3 odsto manje nego u februaru prošle godine, u martu je bio 3,9 odsto manji, a u aprilu svega 1,1 odsto manji nego prošle godine. Izvoz je u prva četiri meseca ove godine bio manji nego u istom periodu prošle godine 32 miliona evra.

Pitanje je šta će se dešavati budući da je globalna kvota od 3,3 miliona tona za toplo valjani čelik, koja važi do kraja juna već ispunjena. Prednost su imale one zemlje koje mogu brzo da proizvedu velike količine čelika i popune ovu kvotu.

Od jula bi trebalo da bude povećana kvota za hladno valjani čelik, sa 56.480 tona na 142.000, pa kasnije i na 152.000 tona. Prošle godine je, prema podacima Eurofera, na tržište EU iz Srbije izvezeno 163.000 tona hladno valjanog čelika. Kada su uvođene kvote premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da Srbija ima političke garancije Evropske unije da kvote na uvoz čelika neće negativno uticati na smederevsku železaru. Kako će Srbija reagovati i da li će razgovarati sa Evropskom komisijom povodom zahteva Eurofera za obustavljanje uvoza juče nismo dobili odgovor iz premijerkinog kabineta.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da bi obustavljanje uvoza bila nefer mera ako bi je Evropska komisija donela. On ne sumnja da bi se smederevska čeličana, snašla i u novim okolnostima tako što bi pronašla novo tržište.

– Železara u Smederevu dobro posluje. Pokazali su kako mogu da saseku troškove i povećaju proizvodnju. Ali, uočljiv je trend pritiska Evropske unije na tu kompaniju – kaže Aćimović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, nije previše zabrinut, jer ne veruje da će smederevska čeličana zapasti u probleme, otpuštati radnike ili slično, već će u hodu rešavati problem.

On podseća da se u svetu proizvodi 1,6 milijardi tona čelika, od čega Kina proizvodi oko 860.000, a naša proizvodnja od oko dva miliona tona, koliki je kapacitet železare, tek je samo kap u moru.

– Dobar deo čelika, koji se proizvodi u Smederevu, završava u Srbiji, jer mi trenutno imamo velike infrastrukturne projekte. Grade se pruge, mostovi, a osim toga najavljena je i izgradnja metroa. Kina je pokazala da ima ozbiljne namere kada je ovde otvorila predstavništvo razvojne banke – kaže Savić.


Komentari1
39431
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Сима
Слободно тржиште ,хе , хе , која превара. То је прича за нас пајсере

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja