četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:05

Svako deseto dete u Srbiji primorano da radi

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada, pomenut je podatak da se naša zemlja nalazi na 46. mestu u svetu po indeksu „prekinutog detinjstva”, mada vrlo često porodica nije svesna da je dete podvrgnuto radnoj eksploataciji
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 13.06.2019. u 21:00
У пољопривреди има доста примера такозваног прекинутиг детињства због обавеза на имању (Фото ЕПА-ЕФЕ/Hedayatullah Amid)

Zbog rastućeg siromaštva u zemlji, svako deseto dete u Srbiji uključeno je u dečiji rad, a radna zloupotreba mališana prisutnija je u seoskim i siromašnim sredinama. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da tri odsto dece u našoj zemlji radi u uslovima opasnim po život, odnosno na ulici, čime sebe stavlja u rizik da postane žrtva trgovaca ljudima i seksualne eksploatacije, upozorava se u Posebnom izveštaju zaštitnika građana o stanju prava deteta u Srbiji. U ovom izveštaju takođe se skreće pažnja na činjenicu da škole retko obaveštavaju gradski centar za socijalni rad da dete ne dolazi na nastavu, da vreme provodi na ulici u prošnji ili da „radi“ na prometnim gradskim saobraćajnicama.

Ističući da je u Srbiji i dalje prisutan nedozvoljeni dečiji rad, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović ocenila je da se zbog toga naša zemlja nalazi na visokom 46. mestu u svetu po indeksu „prekinutog detinjstva”. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, naglasila je da porodica ponekad nije ni svesna činjenice da je dete podvrgnuto radnoj eksploataciji.

– Dešava se da deca ne idu u školu jer su pristigli poljoprivredni poslovi. Roditelji se ponose što je njihovo dete radno, a i deca to ne doživljavaju na način koji nije u skladu sa međunarodnim standardima i u najboljem interesu dece – ocenila je dr Slavica Đukić-Dejanović.

Procene stručnjaka iz centara za socijalni rad govore da oko hiljadu mališana živi i radi na ulici – to nisu samo romska deca, već mališani iz porodica sa duboko poremećenim odnosima, u kojima neretko „caruju” nasilje, alkoholizam i narkomanija. Roditelji ove dece od njih očekuju da budu hranioci porodice i da od „džeparca“ koji zarade na ulici prehranjuju svoju mlađu braću i sestre. Resocijalizacija ove dece je veoma teška između ostalog i zbog toga što ovi mališani odrastaju sa pričom da je njihova dužnost da donose hleb u kuću i pomažu roditeljima u izdržavanju porodice.

Međutim, iako je za većinu osoba prisilni dečiji rad sinonim za prosjačenje, lista opasnih zanimanja kojima se bave deca daleko prevazilazi pranje automobila na prometnim saobraćajnicama i sakupljanje sekundarnih sirovina. Zbog toga je Srbija još 2003. godine ratifikovala Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada, a 1. januara 2018. godine stupila je na snagu lista opasnih zanimanja koja su zabranjena za mlađe od 18 godina.

Kako u razgovoru za naš list ističe Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, ovom uredbom utvrđeno je šta su opasne okolnosti za decu a to su – rad ispod zemlje, prekovremeni rad, rad na saobraćajnicama, rad van mesta prebivališta dece mlađe od 15 godina života, rad u skučenim prostorima (mašine ili kanali), rad na visini ili u dubini, rad sa opasnim mašinama, uređajima i oštrim predmetima, kao i rad u nefiziološkom položaju tela, kao što je dugotrajno stajanje, klečanje ili povijen položaj...

U opasne delatnosti spadaju i rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada, pomoćne delatnosti u uzgoju životinja, lov i traperstvo, seča drveća, uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, ribolov, uklanjanje otpadnih voda, sakupljanje opasnog otpada, tretman i odlaganje otpada, ponovna upotreba materijala, sanacija, rekultivacija i duge usluge u oblasti upravljanja otpadom, zdravstvene delatnosti, kockanje i klađenje, pogrebne i srodne delatnosti, kao i delatnost nege i održavanja tela.

Ukoliko poslodavci radno angažuju decu u suprotnosti sa ovim pravilnikom, inspektor rada može pokrenuti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i zaprećena kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica je od 800.000 do 1.000.000 dinara, a za poslodavca koji je privatni preduzetnik od 400.000 do 500.000 dinara.


Komentari16
81abe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
Морају се разлучити две ствари. Прва је учити децу да цене рад и да цене разултате свог и туђег рада. Друга је очекивати да деца зарађују док родитељи пландују тражећи разне изговоре за свој нерад. За ово друго је надлежна држава да гони до краја. За прво препустити породици да научи своју децу реду, раду и дисциплини, што је неки пут много тешко, јер деца немају узор у самој породици.
Мома
Наравно, не да просе и да буду на улици.
Мома
Населу је то одувек било тако. И за време Тита. И не мислим да је сто посто погрешно. Шта има лоше у раду деце ако је то умерено и нормално?
Јурај
У изобиљу ''ушушкана'' госпођа министарка, из текста проистиче да децу на такве активности приморава немаштина. Син сам пољопривредника и од четрнаесте године сам ходао на штулама високим око 4,5 метра у хмељари и увијао хмељ по жичаној констукцији. Синови заслужних пензионера су за то време о трошку државе били на мору. Зарађивао сам новац и похађао факултет, а на крају се и разболео али сам факултет завршио. Нека деца раде колико могу јер другачијег излаза нема. Ток догађаја се понавља.
Nebojša
Kruna je u pravu, a što se tiče teksta i ostalih komentara, sve su to civilizacijska zagađenja. Deca treba da rade od malena, to je uslov opstanka. Zato nam je civilizacija zastrania, zbog nesposobnih dušebrižnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja