nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 13.06.2019. u 22:55 Miroslava Derikonjić
PROMENE USTAVA NA REDU ZA RASPRAVU

Sudije traže depolitizaciju pravosuđa

(Фото Д. Јевремовић)

Predlog za promenu Ustava u oblasti pravosuđa koji je Vlada Republike Srbije podnela parlamentu 30. novembra prošle godine, stigao je na dnevni red za razmatranje. O pomenutom predlogu, skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljaće sutra, za kada je, ovim povodom, zakazana njegova sednica.

Društvo sudija Srbije predložilo je uoči sednice da, ukoliko skupština usvoji predlog za promenu najvišeg pravnog akta i to, shodno vladinom predlogu, tačno određenih članova koji se odnose na pravosuđe, odbor formira radnu grupu koja bi radila po unapred propisanom i javnom postupku i koja bi sačinila nacrt akta o promeni Ustava. Cilj ovog dokumenta bio bi depolitizacija pravosuđa. Radnu grupu, prema predlogu sudija, trebalo bi da čine najeminentniji profesori ustavnog prava i predstavnici najviših pravosudnih institucija – Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i autentičnih strukovnih i nevladinih udruženja.

– Iz činjenice da nadležni odbor treba da iznedri veoma komplikovane pravne akte koji su od najvećeg značaja za državu, koji zahtevaju visoku stručnost i što širi društveni konsenzus, bilo bi logično da odbor formira stručnu komisiju, odnosno radnu grupu. Najlogičnije bi bilo da u njoj budu profesori ustavnog prava koji su bili članovi radne grupe koja je 2014. godine sačinili analizu ustavnog okvira i koju je podržalo celo sudstvo u novembru 2016. godine – stav je Društva sudija Srbije.

Pošto je radna grupa obavi svoj posao, prema predlogu Društva sudija, trebalo bi da bude pokrenuta javna rasprava posle koje bi članovi radne grupe, eventualno, izmenili tekst dokumenta u skladu sa rezultatima rasprave. Predlog akta o promeni Ustava, zajedno sa nacrtom Ustavnog zakona, bi, kako se dodaje, trebalo poslati Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, pre nego što on bude usvojen u parlamentu.

– Tek nakon što prispe zajedničko mišljenje Venecijanske komisije i Konsultativnog veća evropskih sudija, radna grupa bi trebalo da uputi predlog akta o promeni Ustava Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo radi rasprave i usvajanja, koji bi zatim bio upućen Narodnoj skupštini – navodi se u predlogu Društva sudija Srbije.

Neslaganja predstavnika pravosudne struke i Ministarstva pravde, koje je vodilo proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe od sredine 2017. godine, podsetimo, traje od samog početka procesa njegove izmene. Dok je resorno ministarstvo za četvrtu, konačnu verziju nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koja je krajem oktobra prošle godine objavljena na sajtu ovog ministarstva, tvrdilo da je unapređena komentarima stručne javnosti, predstavnici struke smatrali su da su izmene u poslednjoj verziji ustavnih promena – kozmetičke, da su delovi na koje je bilo najviše primedaba ostali nepromenjeni i da je i ta poslednja verzija još uvek lošija od rešenja iz važećeg ustava.

Prema konačnoj verziji teksta ustavnih amandmana, za izbor pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca potrebni su glasovi dve trećine narodnih poslanika, a ukoliko takva većina ne bude postignuta, te članove će birati petočlana komisija. Oba saveta imaće paran broj članova (deset).

Uz dopis sa nizom proceduralnih predloga, Društvo sudija je dostavilo svim članovima skupštinskog odbora, predsednici skupštine i poslaničkim grupama i mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija s kraja prošle godine. Ovo veće je, kao i Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope kome je povereno da formuliše evropske standarde o sudstvu. U dostavljenom mišljenju Konsultativno veće je stavilo niz preporuka i predloga u vezi sa poslednjom verzijom nacrta ustavnih amandmana od oktobra 2018. godine.

Među njima su i predlozi da se odustane od rešenja da nesudijske članove Visokog saveta sudstva bira petočlana komisija, da Visoki savet sudstva ima neparni broj članova, od kojih će sudije biti u većini, da članovi saveta ne budu aktivni političari, kao i da savet ima budžetsku nadležnost za funkcionisanje sudskog sistema i za zapošljavanje sudijskih pomoćnika, a da Vrhovni sud bude taj koji će obezbeđivati ujednačenu primenu prava sudova, putem svojih odluka.

Komеntari8
05c9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boško Janković
Zaista treba pozdraviti svaku inicijativu za promenama iz kojih će priosteći kvalitet sudstva ili bilo koje državne institucije. Oni ljudi koji budu deinisali elemente promena ne smeju biti ograničeni interesima trenutka u kome se promene donose. Sudstvo i pravda su suptilne kategorije koje nije dobro često menjati već sveobuhvatno i kvalitetno. Srećno bilo
RasPutin
A ko će nadzirati rad i znanje sudija, suzbijati njihovu korupciju, kažnjavati ih zbog loše vodjenih postupaka, njihove nenormalne dužine, nestručno donesenih i pobijenih presuda itd.!? Sudije bi htele da one svima sude, a njima niko! To možda može u savremenim evropskim, demokratskim pravosudjima, ali ne u propalom pravosudju Srbije.
Beba Nikolić
Bravo! Sve je tačno! Sudije su već nadklasa našeg društva i niko im ništa ne može. Nema mehanizma da se odbranite od evidento korumpiranog sudije ili njegovog neznanja. Mnogo je nezanja u pravosudju, ili se prave ludi da rade šta hoće. Zašto i ne bi: osim što su apsolutno nezavisni i izmešteni iz svih normi o odgovornosti, uvedeno je i moćno ustavno pravo - jednom sudija, uvek sudija. O narodu - ni reči....
advokat Goran Zečević
A gde sam tu ja u toj radnoj grupi za "depolitizaciju pravosuđa". Kako sve to nazvati: Trgovina uticajem, korupcija,politizacija, osveta sudija kao namera ili krajnja nepažnja u donošenju sudske odluke, a najmanje je neznanje.Najgore je kada u jednom predmetu apelacioni sud preinači prvostepenu sudsku odluku a Vrhovni kasacioni sud preinači tu presudu apelacionog suda, ili kada Vrhovni kasacioni sud da smernice kako i šta da se uradi a sudija prvog stepena u ponovnom postupku uradi suprotno.
Метузалем
Ако - и када - се усвоје измене, да ли ће се поново бирати све судије и тужиоци? Или су они изабрани а да није било "политизације правосуђа"?
035
У оно једноумно време , на корзоу су се сви јављали судијама , докторима , апотекарима и професорима , они су били елита и тако су се понашали и радили . Секретарима комитета или председнику општине су се јављали само они који су их знали ( ваљда комунисти , они су све знали !) ! Наду ми даје оно што за независност Судија ( то не може бити изборна функција , то је позив ) раде Факултети , Адвокатска комора , Касациони суд ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja