petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52
POGLEDI

Kultura sećanja i zaborava

Autor: Vladimir Vuletićutorak, 18.06.2019. u 18:00

Na nedavno održanoj konferenciji o odnosima Srba i Hrvata u istorijskoj perspektivi jedna od teza je bila da je za uspostavljanje boljih odnosa neophodno zaboravljanje (mitske) prošlosti. Kako je naglasio jedan od učesnika svakodnevno podsećanje na domovinski rat (u kome je centralna tema sukob Srba i Hrvata) ne dozvoljava odmicanje od prošlosti i otežava njeno prevladavanje.

Ovo nije prvi put da se u kontekstu razgovora o odnosima među balkanskim narodima ukazuje na svojevrsni višak istorije. Tema prevazilaženja prošlosti i okretanja budućnosti bila je centralna i tokom nedavne posete visokog američkog zvaničnika Srbiji. Mediji su preneli da je glavna poruka te posete „da je ono što će biti važnije od onoga što je bilo”.

Mogu li se u tom svetlu čitati i napori EU da se zarad zajedničke budućnosti promeni način sagledavanja i obeležavanja događaja iz prošlosti? Da li nepozivanje ruskog predsednika na dan obeležavanja godišnjice iskrcavanja u Normandiji, o čemu je u Srbiji nedavno bilo mnogo reči, predstavlja reviziju istorije ili je reč o pokušaju da se u svetlu novih savezništava i centralne uloge koju u EU imaju Nemačka i Francuska na drugačiji način obeleži jedan istorijski događaj? Da li je raspored sedenja na ceremoniji obeležavanja završetka Prvog svetskog rata krajem prošle godine u Parizu protokolarna greška, pokušaj revizije istorije ili svojevrsna projekcija budućnosti?

Nema sumnje da nijedan raspored sedenja ne može da poništi ulogu ni doprinos Kraljevine Srbije u pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu, kao ni činjenicu da su Staljingradska i na nju naslonjena Bitka kod Kurska u vojnom pogledu prelomne tačke Drugog svetskog rata. Te istorijske činjenice, međutim, pripadaju istorijskim arhivama. Većina u Srbiji se teško miri sa činjenicom da je krajem prošlog veka proćerdano nasledstvo dedova i očeva iz dva svetska rata. Mada se ne može dovesti u pitanje, verodostojnost tih tapija danas nema upotrebnu vrednosti.

To, naravno, ne znači da događaje iz prošlosti treba zaboraviti. Naprotiv, bez sećanja nema individualnog, a ni kolektivnog identiteta. Međutim, za razliku od zaborava, sećanje nije jednodimenzionalna kategorija. Zaborav, kao u pesmi, briše sve. Sećanje je selektivno. Ono se neguje i obrađuje, odnosno kultiviše, pa se zato i govori o kulturi sećanja. Kultivisanje podrazumeva i svojevrsnu hibridizaciju, odnosno umetanje i dodavanje onoga što nedostaje. To je neophodno jer se sećanje bazira na pamćenju, ali nije isto što i pamćenje. U pamćenju, iz različitih razloga, postoje „rupe” koje sećanje nadomešta. Razlika između pamćenja i sećanja je slična razlici između dnevnika i memoara.

Na sećanju se gradi tradicija. Ono je priča i mit, odnosno izmišljena i izmaštana pripovest o prošlosti pre nego dokument o njoj. Sećanje budi nostalgiju, a nostalgija više govori o našem odnosu prema sadašnjosti i budućnosti nego prema prošlosti. Kada je sadašnjost teška, a perspektiva neprozirna, tada se javlja nostalgija kao emocijama protkano sećanje na stara dobra vremena.

Perspektiva zemalja Balkana je ulazak u Evropsku uniju. Kada se iz različitih razloga ta perspektiva pomuti logično je da se bude sećanja i mitovi. Kada se iz Brisela narodima Balkana poručuje da moraju da prevladaju prošlost ako žele evropsku perspektivu ne uzima se u obzir da su prošlost i budućnost u uzajamnom odnosu. Ne shvata se, drugim rečima, da je jedini način da balkanski narodi prevladaju prošlost pružanje jasne perspektive evropske budućnosti.

Pogrešna je pretpostavka da je prevladavanje prošlosti moguće pukim udubljivanjem i suočavanjem sa njom. Ni evropski narodi nikada ne bi prevladali prošlost da nisu imali jasnu perspektivu ekonomskog razvoja i ujedinjenja. Poruke da balkanski narodi mogu očekivati evropsku budućnost samo ako prevaziđu prošlost i reše svoje konflikte samo su alibi za nespremnost Brisela da im ponudi sigurnu evropsku perspektivu. Bez te perspektive, međutim, male su šanse da će nasleđe prošlosti ikada biti prevaziđeno.

Floskule o prevladavanju prošlosti bez jasne veze sa perspektivom budućnosti samo dublje guraju narode Balkana u glib međusobnog nerazumevanja. Čini se da je jedini način da se taj tok preokrene primanje čitavog regiona u EU bez mnogo odlaganja. Ukoliko ne bude imala snage da evropeizuje Balkan, biće to jasan signal da EU neće imati snage ni da se odupre balkanizaciji Evrope.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
e4a6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sladjana
Nas u svjetu dozivljavaju kao ratne zlocince,a za Prvi svetski rat ti isti ,a to je vecina kazu da smo ga izazvali.Ni mi sami sebe ne podnosimo najbolje jer se razlikujemo po sistemu vrednosti,koji je u dubokoj krizi.Neki puse,piju,diluju,kupuju diplome,vrse mobing,peru pare,smrcu i ti isti ok prolaze.Tako da je zaista tesko voleti danas to sto predstavlja ovu drzavu.EU ima svoje interese i tu region nije uvjek primat,mi kao novorodjence,uvjek nam treba neko za prohodat.Kako sami sebi pomoc?
Dragan Pik-lon
To vazi za Narode Balkana a nije vazilo za Hrvatsku i Sloveniju.Cudni su putevi u EU-ju.Neko moze sve da izbrise i cak sta vise drugog okrivi dok mi moramo da korigujemo secanje.Gospoda istoricari bi prvo trebali traziti od NDH2.ukidanje proslave ''Oluje'' pre nego sto udjemo u neku ozbiljniju rasparavu o zajednickoj buducnosti...!!!
Decak
Odlican clanak, pozdrav autoru ! Dodao bih da smo brisanje memorije, koje su u cilju pomirenja komunisti nametnuli u periodu 1945 - 1990, vrlo skupo platili.
EvGenije
Не слажем се са аутором "да је крајем прошлог века проћердано наследство дедова и очева из два светска рата". Наследство наших дедова из Великог рата је проћердао Краљ Алксадар стварајући Југославију; народ за то није питао. Тиме није проћердано само наследство из тог рата већ и 70 година након тог рата. Што се тиче наследства очева из Другог св. рата, оно није јединствено јер ни "очеви" у том рату нису били јединствени па је ћердао ко је шта имао. Ипак, корен српске несреће је Југославија.
Петар,Загреб.
Прво питање у односима два народа је питање шта је опасније. Заборављање прошлости или брисање прошлости. Друго питање је да се разјасни тко заборавља,а тко брише и измишља прошлост. Тема које се није дотакнуо г.Вулетић,а о којој би могло бити занимљивих коментара.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja