četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05
PRONALASCI

Čamac od trske premazan katranom

Prva plovila, u stvari, bila su isečena stabla, na sredini udubljena
Autor: R. M.petak, 14.06.2019. u 20:00
Пароброд Роберта Фултона (Фото: Википедија)

Ljudi su od davnina počeli da koriste reke, jezera i mora za plovidbu. Pretpostavlja se da su prvi čamci, u stvari, bili obična isečena stabla udubljena u sredini. Iako nestabilna, ova plovila su ipak koristila svrsi, da ribolovci dođu do hrane i da avanturisti otkrivaju neispitane krajeve. Nepostojanje vesla nije omelo tadašnje „moreplovce” da se otiskuju na pučinu. To su, doduše, radili najčešće uz pomoć motke ili krme.

Prema sačuvanim podacima, još 7.500 godina pre nove ere ljudi su koristili čamce sa veslima za plovidbu. Najstarije sačuvano veslo nađeno u Jorkširu, Engleska, koje datira iz ovog perioda, bilo je deblo izdubljeno kamenim sekirama u sredini. Pretpostavlja se da su na taj način preci današnjeg čoveka pravili i čamce na najstarijem kontinentu.

Na drugoj strani, u drevnom Egiptu i Mesopotamiji ljudi su pravili plovila od trske premazane katranom, koji je sprečavao prodiranje vode. Ovakvim čamcima Egipćani i Mesopotamci su plovili rekama i kanalima bez ikakvih teškoća.

Moderna rekonstrukcija drakara (drveni vikinški brod)
(Foto: Vikipedija, autor archiwum własne wikingów, Jarmeryk

Stari Grci su bili pravi majstori u pravljenju plovila. Imali su dve vrste pomorskih lađa, velike brodove, koji su bili izuzetno dobro građeni, i manje, uglavnom trgovačke, koji su bili mnogo lakši, ali i nestabilniji. Čuveni moreplovci, ali i ratnici, bili su i vikinzi, čije su galije plovile morima uz pomoć vesla.

Pre više od 1.500 godina Rimljani su pokušavali da pronađu zamenu za jedra. Na reljefu iz 527. godine prikazan je rimski ratni brod sa šest točkova na kojima su prikačene lopatice. Ovu mašineriju su pokretali volovi. Ideja Rimljana, međutim, nije realizovana ceo milenijum.

Pronalazači su tokom vekova nastojali da usavrše brodove i čamce i da olakšaju, ali i ubrzaju plovidbu. Međutim, doba jedrenjaka trajalo je praktično sve do pronalaska prve parne mašine koja je otvorila mogućnost za stvaranje brodova na drugačiji pogon – parobroda.

U 18. veku Patrik Miler, bankar iz Edinburga napravio je brod koji je zaplovio jezerom Dalsvinton. Ovaj parobrod išao je brzinom od pet čvorova na sat i osvojio je odmah srca mnogih. Mašinu koja je bila pokretačka snaga broda napravio je Vilijem Sajmington, koji je sa njom postigao veliki uspeh.

Videvši u Škotskoj parobrod, američki juvelir Robert Fulton otišao je u Pariz i tamo je 1803. godine napravio svoj prvi parobrod. Četiri godine kasnije otvorio je i prvu parobrodsku liniju na relaciji Njujork–Olbani.

Lopatice na ogromnim točkovima, koje su predstavljale pokretačku snagu parobroda vremenom su postale sve manje efikasne. Prva elisa, kao zamena za njih, pronađena je 1837. godine. Ovaj zavijeni drveni propeler već prilikom eksperimenata se lomio, ali to nije obeshrabrilo pronalazače da nastave na njegovom usavršavanju. Vremenom, elisa je usavršena i u potpunosti je zamenila dotadašnju glomaznu mašineriju na parobrodima. Uz nju, razvijen je i motor koji je omogućavao daleko veće brzine brodova i čamaca.


Komentari0
c53cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja