subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28
INTERVJU: Miodrag D. Jovanović, bariton

Mitke smatra da čovek nema prava na izbor

Bilo bi dobro da sa Konjovićevom operom „Koštana”, koja je ponovo postavljena posle šest decenija, gostujemo van Srbije
petak, 14.06.2019. u 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Ajde Koštan... digi se. Svatovi te čekav. Sluzu ne puštaj. Stegni srce i trpi. Budni čovek. A čovek je samo za žal i za muku zdaden, odjekuju stihovi koje bariton Miodrag D. Jovanović, u ulozi Mitketa peva Koštani, u istoimenoj operi kompozitora Petra Konjovića, nastaloj po čuvenom delu Borisava Stankovića, koja će posle šest decenija biti izvedena večeras u 19.30 časova u prestoničkom Narodnom pozorištu. Režiju potpisuje Jug Radivojević.

Naš sagovornik kao prvak Beogradske opere na repertoaru ima oko 40 uspešno ostvarenih rola u baritonskom fahu, za 31 godinu duge pevačke karijere. U njegovoj profesiji ključni momenat pripada Italiji u koju je otišao kao mlad, diplomirani violinista, nastupao sa tamošnjim orkestrima, a potom odlučio da školuje glas u Milanu i u Srbiju se vratio kao bariton. Obradovan što se na repertoar Narodnog pozorišta vraća delo domaćeg kompozitora, potvrđuje da je Konjovićeva muzika izuzetna i da će predstava biti atraktivna i za gostovanja van Srbije. Kritičari su još na prvoj premijeri „Koštane” 1931. istakli pored glavne uloge i lik Mitketa, kom pripisuju zrelost kao i to da se odriče svega ne zato što je posustao, već zato što bi u njegovoj uskogrudoj sredini realizacija njegovog „žala” u strasni zanos bila smešna.  Zato sa Miodragom D. Jovanovićem razgovor počinjemo njegovim viđenjem Mitketa.

– Najviše sam se rukovodio dramom Bore Stankovića koju sam čitao kao gimnazijalac. On je krajem 19. veka tretirao takve teme koje je u i evropskoj literaturi malo ko dodirnuo. To je njegov specifikum, a i ja sam u pravim godinama da me uhvati  „žal za mladost” (smeh). Mitke je nesrećan čovek, neko ko je prihvatio da mu stariji brat određuje s kim će da živi, i on zbog toga pati bez obzira na sve bogatstvo koje je stekao. U tom bratu prepoznaje autoritarnog oca koji je bio krvnik,  a on se identifikuje sa majkom koja je sve to trpela. Utehu traži lutajući po kafanama, sluša Cigane. On nema nikakve erotske pretenzije prema Koštani, u kojoj prepoznaje samo vreme svoje mladosti. Mitke teši mladu pevačicu, kao i samog sebe, tvrdeći da čovek nema prava na izbor. Traga za vrednostima i traga za ljubavlju koju nikad  nije doživeo. Koštana je projekcija nedirnute mladosti, energije, talenta, muzikalnosti.

Na čemu je Jug  Radivojević insistirao?

Reditelj ima moderan pristup teatru, on je govorio sa nama o psihološkom profilu likova  i o vizuelnom i dinamičkom redu na sceni, tako da publika u slučaju i da ne razume pevani tekst, može da prepozna situaciju. To prati i scenografija koja je odlična , baš kao i kostim. Slike se smenjuju. Nema zavese, scena je otvorena i to je taj moderni element.

Stanković je isticao da je teško naći smisao jer je „dole  tvrdo, a gore visoko”, gde je onda sredina između lošeg i dobrog u nama?

Osnovna drama u operi  je u zrelijim likovima Mitketu, Stojanu i Hadži Tomi. Koštana je još neosvešćena, ima to što joj je Bog dao. Stojan kao mlad ima potrebu da ne posluša oca i zaljubi se u Romkinju, otac se erotski zainteresuje takođe za nju, a Mitke u njoj vidi žal za mladošću.  Granice koje nam nameće društvo i sredina ne možemo tek tako da pređemo. Misli se da je naše vreme veoma liberalno, ali to uopšte nije tako. Svaka epoha ima svoja ograničenja, apsolutna sloboda ne postoji, možda je i dobro što je tako. Na kraju čovek treba da poštuje svoju sedu glavu i nosi svoje godine dostojanstveno.

Kako ste doživeli muziku?

Konjović pripada samom vrhu našeg muzičkog stvaralaštva. Svakako kad je reč o operi, ne znam da ga je iko prevazišao. Mislim tu i na njegovu operu „Knez od Zete” koja je sjajna. Strancima je naša muzika atraktivna i može da ide u svet. Konjović je fantastično prekomponovao folklorne motive juga Srbije koji su atraktivni, a na to niko ne ostaje ravnodušan.  Bilo bi dobro da odemo sa „Koštanom”  u svet, na neki međunarodni festival ili na turneju, takve stvari pokrenu ansambl. Uostalom ko će da izvodi opere domaćih kompozitora, ako ne srpska nacionalna opera. Do sada sam pevao u „Mandragoli” Ivana Jevtića,  „Sutonu” Hristića i evo sada je tu Konjović.

Kad umetnik otpeva toliko uloga koliko ste vi,  da li mu ostane još želja za nekim prilikama ili možda žal za njima?

Pevao sam u samo jednom Vagnerovom delu, bio je to  „ Holanđanin lutalica”,  a voleo bih da sam u više ostvarenja ovog umetnika bio uključen. Koliko bih bio kadar za to, to je drugo pitanje. Simona bih hteo da pevam u Verdijevoj operi „Simon  Bokanegra”,  tu ulogu sam pripremao kao mlad u Milanu. Ili Verdijevog „Falstafa” i to bi bio izazov u svakom pogledu. To su želje, a ne žal, jer još uvek postoji vremenski prostor da se to dogodi, a sve zavisi i od mene, moje energije, ali i drugih okolnosti. U životu važi to da treba biti u pravo vreme, na pravom mestu, sa pravim ljudima.

Premijera i dve reprize 

Na večerašnjoj premijeri  Konjovićeve opere „Koštana”, u režiji Juga Radivojevića,  naslovnu ulogu peva Mina Gligorić (alternacije za naredna izvođenja su Evgenija Jeremić, Sofija Pižurica i Aleksandra Jovanović), Hadži Toma je Nenad Jakovljević (Nebojša Babić i Dragoljub Bajić), Stojan je Dejan Maksimović (Marko Živković), Mitke – Miodrag D. Jovanović (Vuk Zekić), Kata – Nataša Jović Trivić (Dubravka Filipović), Stana – Biljana Jovanović (Marija Jelić), Arsa –Darko Đorđević, Vaska –Nataša Rašić (Tamara Nikezić, Svjetlana Đokić), Salče –Aleksandra Angelov (Željka Zdjelar), Marko – Vuk Radonjić (Mihajlo Šljivić), Grkljan – Milan Obradović, Magda –Dubravka Filipović. Orkestrom opere diriguje Ana Zorana Brajović, kostimograf je Katarina Grčić Milenković, scenografi su Miraš Vuksanović i Jasna Saramandić i koreograf Vladimir Logunov. Prva repriza je zakazana za 15, a druga za 17. jun.


Komentari0
d4586
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja