subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55

Srpski đaci pobedili na takmičenju iz hrvatskog jezika

Trojica učenika trećeg razreda Pravoslavne gimnazije iz Zagreba iznenadili ne samo Hrvatsku nego i čitav region
Autor: Aleksandar Apostolovskipetak, 14.06.2019. u 20:00
Ђорђе Суботић, Синиша Ненадовић и Александар Медић (Фото лична архива)

Trojica šampiona iz hrvatskoj jezika su sedamnaestogodišnji Srbi, a njihova nastavnica Mira Bičanić je pobednica čuvenog kviza „Milijunaš”. I da priča bude još neobičnija, učenici Đorđe Subotić, Siniša Nenadović i Aleksandar Medić su učenici Srpske pravoslavne gimnazije „Kantakuzina – Katarina Branković” koju je 2005. godine osnovala Mitropolija zagrebačko-ljubljanska.

U elitnom zagrebačkom naselju Sveti duh gimnazija podseća na velelepnu tvrđavu, okruženu vilama i teniskim terenima, a već nekoliko godina, slovi za jednu od najpoželjnijih u čitavoj Hrvatskoj, pa je upisuju i đaci koji nisu pravoslavne veroispovesti.

Momcima nije bilo teško da rasture na kvizu koji je, tokom punih sedam meseci organizovala zagrebačka Gradska knjižnica, ali je njihov uspeh bio takva senzacija u hrvatskoj javnosti, da su u naselje na obodu Zagreba poslati reporteri vodećih medija.

Sedamnaestogodišnji Đorđe Subotić,  poreklom iz Knina, ponajbolje je opisao neočekivani uspeh učenika pravoslavne gimnazije:

– Ako neko može dobro znati engleski, a engleski mu nije ni blizu maternji jezik, zašto mi ne bismo znali hrvatski – kazao je Đorđe za „Slobodnu Dalmaciju” odmah po neočekivanoj vesti. Đorđe je odlučio da upiše školu SPC na predlog prijatelja.

– Osnovnu školu sam završio u Kninu. Sada sam učenik 3. razreda. Ove godine učestvovao sam  na dva županijska takmičenja iz istorije i geografije. Inače, posebno me zanima  biologija i hemija i razmišljam o upisu farmaceutskog fakulteta – kaže on za „Politiku”. Jedva smo ga ulovili, jer je već spakovao kofere i otišao kući, na raspust.

Njegov drugar Siniša Nenadović je rodom iz sela Donji Borki, u okolini Daruvara. Porodični prijatelj mu je preporučio da upiše školu. Osnovnu je završio u selu Sirač.

– Osim ovog kviza, tekuće školske godine učestvovao sam na školskom takmičenju iz istorije. Nakon završetka gimnazije razmišljam o studijama na pravnom fakultetu ili političkim naukama – reče Siniša pa pobeže. Na raspust, naravno.

Treći član tima Aleksandar Medić rodio se u Crnoj Gori mada su njegovi roditelji poreklom iz Knina. Osnovnu školu i prvi razred gimnazije završio je u Herceg Novom, a za Srpsku pravoslavnu gimnaziju u Zagrebu odlučio se nakon pogledane video prezentacije o školi. Ove godine učestvovao je na županijskim takmičenjima iz biologije i geografije.

– Rezultat ostvaren na županijskom takmičenju iz geografije kvalifikovao me je na državno takmičenje održano početkom maja u Trogiru. Sledeće godine bih želeo da upišem medicinski fakultet – priča Aleksandar pakujući kofere.

Razume se da klinci nisu ni svesni da je njihov uspeh daleko važniji nego što oni misle. I dobro je što se iščuđavaju medijskoj pažnji koju su izazvali, neopterećeni etničkim tenzijama u Hrvatskoj. Nonšalantno objašnjavaju da su na kvizu bile četiri grupe pitanja: hrvatska književnost, svetska književnost, opšta kultura i gramatika. Nisu se nešto naročito ni pripremali. Došli, pobedili i otišli na raspust.

Direktor Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu je protojerej stavrofor Slobodan Lalić, dok je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije predsednik Školskog odbora gimnazije. Porfirije svakodnevno prati rad škole i učenici ga svakodnevno susreću. Pre nekoliko godina, kada sam sa koleginicom Jelenom Čalijom obišao gimnaziju, mitropolit je sa učenicima igrao basket i svakoga od učenika znao po imenu.

– Iako smo mala škola, sa svega šezdesetak učenika, postižemo zapažene rezultate na županijskim školskim takmičenjima, a godinama pojedini učenici su redovni učesnici državnih takmičenja iz predmeta geografija i istorija – kaže direktor gimnazije. U zbornici, na centralnom mestu, nalazi se portret patrijarha srpskog Irineja.

Otvaranjem ove srednjoškolske ustanove nastavljena je tradicija postojanja obrazovno-vaspitnih ustanova pri Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini zagrebačkoj, još od početka 19. veka.

Kako kaže direktor Lalić, „otvaranje gimnazije su svakako podstakle prilike sa kojima je suočena naša zajednica u Republici Hrvatskoj poslednjih decenija, a procenjeno je da su najranjiviji u procesu odrastanja upravo adolescenti”.

– Ove godine 11. generacija maturanata okončava svoje srednjoškolsko obrazovanje u našoj gimnaziji. Za njih 14 u toku je polaganje ispita državne mature. Uspesi i rezultati prethodnih generacija potvrđeni su prilikom njihovih upisa na željene fakultete u Hrvatskoj, Srbiji, Engleskoj, Rusiji Turskoj, Danskoj. Istovremeno, to je najbolja preporuka za upis novih generacija, ali i najveće priznanje radu stručnih i izuzetno posvećenih nastavnika gimnazije. Uz sve pomenute uspehe, na koje smo ponosni, škola neguje pravoslavnu duhovnost i nacionalno-kulturni identitet, te po završetku gimnazijskog obrazovanja naši učenici odlaze kao osnažene ličnosti koje znaju da konzumiraju svoja prava i obaveze, što je s obzirom na vreme u kome živimo od izuzetne važnosti. Posebno je dragocena podrška koju polaznici imaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i sveštenstvu zagrebačke parohije. Troškove školovanja svih đaka, kao i njihov boravak u zagrebačkim domovima, plaća mitropolija zagrebačko ljubljanska. I na taj način, naša Gimnazija biva sve vidljivija u društvenom životu Zagreba – objašnjava Lalić.

Gimnazija je dobila odobrenje za rad prema nastavnom planu i programu za opšte gimnazije Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske, a prema „modelu A”, koji podrazumeva izvođenje nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Iako, zadani model privlači ponajviše naše sunarodnike, upravo kvalitetan rad i dobar glas o gimnaziji svake godine motiviše na upis i vršnjake koji nisu srpske nacionalnosti ili pravoslavne veroispovesti.

– U našoj školi ravnopravno učimo srpski i hrvatski jezik. Uvereni smo da je, uz kvalitetna predavanja naših nastavnika, posebno profesorke Mire Bičanić, upravo zastupljenost jezika i književnosti u redovnoj nastavi u tako bogatom fondu časova, razlog našeg uspeha. Budući da smo škola sa manjim brojem učenika, ovakva takmičenja su nam neka vrsta orijentira za stečeno znanje u odnosu prema našim vršnjacima. Dogodine, kao obavezne predmete na ispitima državne mature, polažemo između ostalih hrvatski i srpski jezik. Nadamo se da ćemo dobre rezultate ponoviti – napominje direktor Pravoslavne gimnazije.

Osim srpskog jezika, u programu ove škole u okviru predmeta geografije, istorije, likovne i muzičke umetnosti, obrađuje se deo sadržaja koji se odnose na nacionalnu istoriju, geografiju i umetnost. Redovan predmet u gimnaziji je, naravno, pravoslavna veronauka.


Komentari27
30842
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
Победили су јер говоре хрватски. Питање је да ли би ови "дечки" победили на такмичењу српског (књижевног) језика, ако тај језик уопште постоји у једном облику за све Србе...Ви остали који пишете да је то све српски језик, пола вас пише хрватском латиницом, а не би ни подужу реченицу умели да напишете на хрватском стандарду. То што се раја међусобно разуме шатровачки, то не занчи ништа, језик улице, пијаце и кафане није књижевни језик.
Zlatan
Мислим да разумем оно што желите да кажете. Не бих се сложио са вама да је хрватски језик посебан језик само зато што је писан на латиници, и зато што неко жели да се тај језик разликује од српског. Смешно је, на пример, рећи "пантолодржац" и низ других измишљених речи ... Живео сам у Дубровнику и нико није користио такве речи све до деведесетих. Сложићу се да је штета што готово 90% Срба пише латиницу и не зна ћирилицу.
Preporučujem 3
Branko
Po kom Hrvatskom" standardu"govore Dalmatinci, Zagorci a kojim Slavonci ? A po kojem standardu je ova Vasa poruka, pitam jer je potpuno razumem . Uostalom, po meni Hrvati kao i Srbi i Crnogorci ili Bosanci imaju isti standard- "Vukov", "pisi kao sto govoris, citaj kako je napisano".
Preporučujem 3
John Rudich
„Трошкове школовања свих ђака, као и њихов боравак у загребачким домовима, плаћа митрополија загребачко љубљанска.“ Ја сам читао о школама под покровитељством разних религиозних организација и установа широм света али се не сећам једне једине прилике где су трошкови школовања покривени од тих оргаизација и установа. Нормално су трошкови на терет родитеља или приватног капитала, понекад делимично од државе. Највеће поштовање митрополији загребачко љубљанској!
Иван
Апсурд звања једног језика са више имена у пракси.
Miloš
Pa, bez obzira na to šta neki mislili, ipak ti đaci govore "svojim jezikom" u "svom okruženju". Nerealno je npr kao u seriji Pogrešan Čovek da žena Hrvatica, koja govori hrvatski, za mesec dana nakon povratka iz SAD postaje direktor jedne beogradske klinike. Ali to je naravno, fiktivno delo.
Архангел
Браво за момке и наставницу!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja